Danas je 122. dan rata u Ukrajini. Sva najnovija dešavanja mogli ste da pratite u našem blogu uživo na portalu Nova.rs.
Francuska agencija AFP javlja kako su "separatisti objavili" da su ruske i proruske snage "preuzele kontrolu nad hemijskom fabrikom Azot u Severodonjecku" i "evakuisale" više od 800 civila koji su tamo našli utočište.
"Grad je sada pod potpunom okupacijom Rusije. Pokušavaju da uspostave svoj poredak. Koliko znam, oni su postavili neku vrstu 'komandanta', koji sada okuplja neko 'aktivno jezgro",
rekao je gradonačelnik Oleksandar Strjuk.
Portal Ukinform javlja da je, prema njegovim rečima, grad "ozbiljno oštećen" i da će "civili teško preživeti", a da su u lokalnoj bolnici napravljene zalihe najbitnijih lekova kako bi se obezbedila medicinska pomoć u hitnim slučajevima.
Nemačka je korak bliže da više ne zavisi od ruskog gasa. Najjača ekonomija Evrope prešla je na drugu fazu svog trodelnog plana za vanredne situacije, ali i ulaganje u LNG terminale koji omogućavaju kupovinu gasa iz celog sveta.
Nemački ministar ekonomije Robert Habek rekao je da Rusija koristi gas „kao oružje“ kao odgovor na sankcije EU uvedene zbog invazije na Ukrajinu.
„Ne smemo da se zavaravamo. Smanjenje snabdevanja gasom je ekonomski napad na nas od strane Putina“, rekao je Habek, dodajući da će Nemci morati da smanje potrošnju.
Habek je rekao da nada se nikada neće biti potrebe za racionalizacijom gasa za nemačku industriju, ali da tu opciju ne može u potpunosti da odbaci, piše BBC.
Opširnije pročitajte u posebnoj vesti
Rusija je uklonila poljsku zastavu sa spomenika u Katinskoj šumi, podignutom u sećanje na masovna ubistva poljskih oficira koje je počinila sovjetska vojska u aprilu i maju 1940. godine.
Lokalni zvaničnici naveli su da je zastava uklonjena zbog tenzija između Rusije i Poljske, koja podržava Ukrajinu u ratu sa Rusijom, prenosi Radio slobodna Evropa.
Sovjetski savez je nakon nemačke invazije Poljske 1939. okupirao istočni deo zemlje, a sovjetske trupe su u Katinu zarobile i ubile više od 20.000 poljskih oficira.
Evropa je upotrebila arsenal ekonomskih sankcija bez presedana protiv Moskve u pokušaju da oslabi rusku ekonomiju i primora Vladimira Putina da odustane od rata u Ukrajini. Kako zabrane izvoza budu stupale na snagu narednih meseci, Rusija će početi da žudi za "zabranjenom robom" koja je neophodna za njenu vojnu i domaću ekonomiju.
Kremlj će takođe želeti da svoj ratni kovčeg dopuni profitom od prodaje sankcionisanih proizvoda - od uglja i nafte do kavijara - voljnim kupcima u inostranstvu. To znači da će Moskva pre ili kasnije, tražiti način da izbegne sankcije.
Opširnije prošitajte u posebnoj vesti
Rusija ima dovoljno novca da plati svoje dugove, a problem je u tome što joj SAD ne daju da ih plati. Pitanje je, da li je to problem za Rusiju ili za zemlje koje je sankcionišu. Rusija se od početka rata u Ukrajini suočava sa ozbiljnim ekonomskim sankcijama mnogih zemalja. U martu su Međunarodni monetarni fond i neke agencije za kreditni rejting procenile da će Rusija biti toliko pogođena da joj preti duboka recesija, pa čak i bankrot, odnosno nemogućnost otplate dugova. U Rusiji recesije još nema, a njena solventnost je složenije pitanje.
Opširnije pročitajte u posebnoj vesti
Ukrajina će vratiti sve gradove, koje je izgubila u sukobu sa Rusijom, uključujući Severodonjeck, rekao je večeras ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Zelenski je rekao da je 45 ruskih projektila i raketa pogodilo Ukrajinu u protekla 24 sata, što je opisao kao "ciničan pokušaj slamanja duha njegovog naroda", prenosi Rojters.
Gradonačelnik Severodonjecka Oleksandr Strjuk ranije danas je saopštio da su ruske snage u potpunosti zauzele taj grad.
Kasnije je i ukrajinska vojska potvrdila da su se njene snage povukle iz Severodonjecka.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan preneo je švedskoj premijerki Magdalena Anderson da Ankara nije videla nikakvu "opipljivu inicijativu Švedske" kojom bi se rešila njena zabrinutost zbog želje Stokholma da se pridruži NATO, saopšteno je danas iz Erdoganovog kabineta.
Erdogan je tokom telefonskog razgovora zatražio da se Švedska obaveže i promeni stav u svom odnosu prema terorizmu, prenosi AP.
Švedska i Finska u maju su predale zahteve za članstvo u NATO, nakon napada Rusije na Ukrajinu.
Turska, koja je članica NATO, do sada je blokirala njihove prijave jer smatra da ove dve zemlje imaju previše blag stav prema organizacijama poput Radničke partije Kurdistana, koja je vodila 38-ogodišnju pobunu protiv Turske, tokom koje je desetine hiljada ljudi stradalo.
Ankara tvrdi da Švedska i Finska kriju članove Radničke partije Kurdistana, kao i osobe koje su povezane sa nauspelim pokušajem puča u Turskoj 2016. godine i traži od ove dve države da odobre zahteve za izručenje osoba, koje se traže u Turskoj.
Gradonačelnici nekoliko evropskih prestonica prevareni su tokom video-poziva uz pomoć "dipfejk" kijevskog gradonačelnika Vitalija Klička. Osoba koja veoma liči na njega prevarila je gradonačelnike Berlina, Madrida i Beča.
Poslednja u nizu „žrtava“ lažnog Klička bila je gradonačelnica Berlina Franciska Gifaj, koja je preko video-konferensing platforme Vebeks vodila razgovor sa osobom koja je i ličila i zvučala kao njen kijevski kolega, ali zapravo je bio neko sasvim drugi.
Zanimljivo je da je kancelarija gradonačelnika Madrida imala isti problem i da je slučaj prijavljen policiji.
Gradonačelnik Beča, Mihael Ludvig, prošle srede je na Tviteru objavio da je razgovarao sa penzionisanim bokserom iz Ukrajine. Tvit je danas obrisan, a austrijski zvaničnici saopštili su da je Ludvig bio žrtva "ozbiljnog slučaja sajber kriminala".
Ruski helikopteri ispalili su rakete na pogranično selo u severoistočnoj ukrajinskoj provinciji Sumi.
Dva ruska helikoptera „izvela su šest lansiranja nevođenih raketa“ na selo Krasnopilje u Sumi, u blizini ukrajinske granice sa Rusijom, javio je Kijev Indipendent, pozivajući se na ukrajinsku graničnu službu.
Za sada nema prijavljenih žrtava.
Ukrajinska vojska saopštila je danas da su se ukrajinske trupe povukle iz strateškog grada Severodonjecka na istoku Ukrajine.
"Nakon povlačenja naših vojnih jedinica, neprijatelj konsoliduje svoje položaje u Severodonjecku", navodi se u saopštenju ukrajinske vojske prenosi Rojters.
Ukrajinski gradonačelnik Severodonjecka Oleksandr Strjuk izjavio je ranije danas da su ruske snage, posle višenedeljnog bombardovanja, u potpunosti zauzele taj grad.
"Severodonjeck su u potpunosti zauzele ruske snage i ovaj strateški značajan grad na istoku Ukrajine sada je pod punom potpunom kontrolom Rusije koja sada pokusava da uspostavi svoj poredak. Imenovali su svog komandanta grada", rekao je Oleksandr Strjuk, preneo je ranije Rojters.
Ruske i proruske snage ušle su u Lisičansk i u tom gradu, nedaleko od Severodonjecka, vode ulične borbe, javlja AFP navodeći da su tu vest "objavili separatisti", dok ruska agencija RIA Novosti izveštava da su snage Luganske narodne Republike i ruske trupe preuzele kontrolu nad jednim rudnikom i fabrikom u Lisičansku.
RIA Novosti citira izjavu „potpukovnika agencije za sprovođenje zakona“ Andreja Maročka da su „Narodna milicija LNR i Oružane snage Rusije preuzele su kontrolu nad rudnikom i jednom od fabrika u Lisičansku“.
Po njegovim rečima, trenutno se vode ulične borbe.
To područje poslednjih je sedmica poprište žestokih sukoba, a naročito artiljerijskih napada.
Grad Severodonjeck na istoku Ukrajine je „potpuno pod ruskom okupacijom“, rekao je udanas načelnik gradske vojne administracije, posle meseci iscrpljujućih i krvavih borbi, prenosi CNN.
„Rusi su postavili komandanta. Ali grad je toliko uništen da će ljudima biti teško da se nose sa ovom situacijom“, rekao je načelnik vojne administracije Oleksandr Striuk.
Serhi Hejdej, najviši vojni komandant u istočnoj Ukrajini, rekao je da je vojska donela odluku o evakuaciji „jer broj mrtvih na neutvrđenim teritorijama može rasti svakim danom“.
Gotovo sve ukrajinske trupe sada su se povukle iz Severodonjecka, navodi neimenovani izvor za Rojters. Ova informacija još uvek nije zvanično potvrđena, ali je na nacionalnoj televiziji objavljeno da su nažalost, skoro su napustili grad.
Kako prenosi AFP u južnom ukrajinskom gradu Lisičansku se trenutno vode ulične borbe između trupa ove zemlje i ruskih snaga.
#BREAKING Street clashes in key Ukraine city Lysychansk: pro-Russian separatists pic.twitter.com/c0on5oy0eg
— AFP News Agency (@AFP) June 25, 2022
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev ne smatra mogućim direktno članstvo Moldavije u Evropsku uniju već samo stvaranjem "nove Velike Rumunije".
„Moldavija je ušla u dugi red za ulazak u EU, razvučen decenijama. Srećno! Ali želite da idete brže. Stoga, drugi način da se dobije članstvo u EU postaje mnogo relevantniji, stvaranje nove Velike Rumunije“, napisao je Medvedev.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je danas da je više od 780 ukrajinskih vojnika ubijeno u poslednja 24 sata ruskih vojnih dejstava na području Ukrajine.
Ruska avijacija, raketne jedinice i artiljerija eliminisali su više od 780 ukrajinskih vojnika u poslednja 24 sata, izjavio je portparol ruskog Ministarstva odbrane general-potpukovnik Igor Konašenkov.
Nemačka je potpisala sporazum kojim će ukrajinskom državnom proračunu osigurati milijardu evra bespovratnih sredstava, navodi se u saopštenju ukrajinskog ministarstva finansija.
Sredstva će biti "usmerena u državni budžet Ukrajine za finansiranje prioritetnih socijalnih i humanitarnih troškova tokom vanrednog stanja", navodi se u saopštenju. Ukrajina će sredstva dobiti preko Međunarodnog monetarnog fonda.
Grčki konzulati u Rusiji najavili su obustavu prihvatanja dokumenata za vize u Rusiji dok je podnošenje prijava obustavljeno iz tehničkih razloga, navodi se na sajtu grčkog viznog centra.
"Iz tehničkih razloga, Generalni konzulati Grčke u Moskvi, Sankt Peterburgu i Novorusiji obustavljaju obradu zahteva za vizu na neodređeno vreme", navedeno je na sajtu.
Od 26. juna do 3. jula u Kijevskoj oblasti će biti na snazi policijski čas. To znači da žitelji ovog grada u tom periodu ne mogu da izlaze na ulici, posećuju javna mesta, niti da se kreću između naselja.
Ruske snage ubile su na desetine poljskih boraca u istočnoj regiji Donjecka, tvrdi rusko ministarstvo obrane.
Navodi se da je do 80 poljskih boraca ubijeno na napadu na fabriku cinka Megateks u Kostjantinovki.
Industrijska zona i aerodrom u Severodonjecku, potpuno su oslobođeni od ukrajinskih snaga, izjavio je danas čečenski lider Ramzan Kadirov.
Na svom Telegram kanalu, napisao je da su industrijska zona i aerodrom Severodonjecka potpuno oslobođeni, preneo je TASS.
Rusija izvela artiljerijsko bombardovanje i vazdušne napade na gradove Severodonjeck i Lisičansk, pogodivši hemijsku fabriku u kojoj su stotine civila zarobljene, rekao je ukrajinski zvaničnik, a prenosi Gardijan.
Moldavija gubi državnost po ukrajinskom scenariju, stavljajući iznad svega mržnju prema Rusiji, ocenio je danas zamenik predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije Dmitrij Medvedev na svom Telegram kanalu.
„Ubrzana devalvacija moldavske državnosti ide po ukrajinskim šablonima: mržnja prema našoj zemlji postaje glavni prioritet“, naveo je Medvedev, prenosi TASS.
Ukrajina je uz Moldaviju usred pretnji Moskve, rekao ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba.
„Mi smo uz narod i vladu prijateljske Moldavije usred ponovnih pretnji koje dolaze iz Moskve. Sve što je Rusiji ostalo je da ispljuje pretnje drugim državama posle decenija neuspešne politike zasnovane na agresiji, prinudi i nepoštovanju. Ovo samo pokazuje slabost Rusije“, napisao je Kuleba na Tviteru.
We stand with the people and the government of friendly Moldova amid renewed threats coming from Moscow. All Russia has left is spitting out threats at other states after decades of failed policies based on aggression, coercion, and disrespect. This only shows Russia’s weakness.
— Dmytro Kuleba (@DmytroKuleba) June 25, 2022
„Roskosmos je već počeo da proizvodi serijske rakete Sarmat“ , rekao je direktor ove državne korporacije za kosmičke aktivnosti Dmitrij Rogozin, prenosi Gazeta.
«Роскосмос» уже приступил к созданию серийных ракет «Сармат» — Рогозин
— Газета.Ru (@GazetaRu) June 25, 2022
Kancelarija ukrajinskog glavnog tužioca podelila je novo ažuriranje o ratnim zločinima koje je počinila Rusija.
U njemu se navodi da je registrovano 19.530 navodnih krivičnih dela agresije i ratnih zločina i 9.678 navodnih zločina protiv nacionalne bezbednosti. Pored toga, ubijeno je 339 dece.
#RussianWarCrimes pic.twitter.com/fRaycTKPLa
— Офіс Генерального прокурора (@GP_Ukraine) June 25, 2022
Ukrajinska vojska tvrdi da su rakete kojima je pogođena Černigovska oblast ispaljene iz pravca Belorusije, prenosi AFP.
#BREAKING Missiles fired from Belarus toward Chernigiv border region: Ukrainian army pic.twitter.com/PgpvC1CjAS
— AFP News Agency (@AFP) June 25, 2022
Vitalij Bunečko, guverner Žitomirske oblasti na severu zemlje, rekao da je u udarima na vojni cilj ubijen najmanje jedan vojnik.
„Blizu 30 projektila je lansirano na jedan vojni infrastrukturni objekat u neposrednoj blizini grada Žitomira“, rekao je Bunečko i dodao da je skoro 10 projektila presretnuto i uništeno.
Ukrajinski Centar za strateške komunikacije i bezbednost informacija tvrdi da je Rusija izgubila 34.700 vojnika od početka invazije u februaru.
Procenjuje se i da je takođe izgubljeno 1.511 tenkova i 217 aviona.
The total estimated losses of the Russian army for today. #StopRussianAgression pic.twitter.com/dJo66lGFEK
— Stratcom Centre UA (@StratcomCentre) June 25, 2022
Britanski premijer Boris Džonson rekao je da se plaši da bi ekonomske posledice rata mogle da primoraju Ukrajinu da dogovori mirovni sporazum sa Rusijom koji nije u njenim interesima.
„Previše zemalja govori da je ovo evropski rat koji je nepotreban… pa će pritisak rasti da se Ukrajinci ohrabre – možda prisile na loš mir“, rekao je Džonson i dodao da bi posledice pobede ruskog predsednika Vladimira Putina u ratu bile opasne po međunarodnu bezbednost i "dugoročna ekonomska katastrofa".
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare