Od protesta do potpunog haosa: Kako je eksplodirao Čile

Svet 19. okt. 202018:35
Podeli:
Foto: EPA-EFE/Alberto Valdes

Desetine hiljada Čileanaca okupilo se na centralnom trgu u Santjagu da obeleže godinu dana od masovnih protesta u kojima je poginulo više od 30 osoba a povređeno stotine. Prvobitno mirno okupljanje pretvorilo su u celonoćni haos i sukob sa policijom koji je rezultirao paljenjem crkve.

Inicijalna kapisla za prošlogodišnje proteste bilo je poskupljenje karti za metro. Stotine hiljada ljudi slilo se na ulice Čilea zahtevajući ostavku predsednika Sebastijana Pinjere, promenu Ustava donetog u vreme diktature, a neki su tražili i slobodnu i suverenu skupštinu.

Brojne metro stanice su uništene a policija je suzavcem i vodenim topovima rasterivala demonstrante. Prošle godine, protesti su se nastavili do sredine decembra uz pozive na redormu penzionog, zdravstvenog i obrazovnog sistema. Nemiri su državu koštali milione a prvi put je vojska izašla na ulice od diktature Augusta Pinočea.

Foto: EPA-EFE/ALBERTO VALDES

Proteklih dana, manje grupe demonstranata okupljale su se na ulicama, zahtevajući odlazak vladajuće garniture i promenu ustava, povremeno se koškajući sa policijom, ali ni približno kao što je to bio slučaj prošlog oktobra ili prošle noći.

Pročitajte još:

Godinu dana kasnije, lista zahteva se produžila a demonstranti su na ulice izašli pozivajući Čileance da zaokruže „da“ na ustavnom referendumu 25. oktobra i tako potpuno ukinu sporni Ustav donet u vreme vojne diktature Agusta Pinočea koji je lično izabrao „ustavnu komisiju“ i organizovao strogo kontrolisan referendum o promeni ustava, sve vreme gušeći svaki pokušaj konstruktivne kritike.

Za razliku od prošlogodišnjih, ovogodišnji protesti – iako nasilni i manjeg opsega – „pozitivniji“ su, kažu lokalci. Dopisnik čileanskog izdanje Mond diplomatik Viktor Ugo de la Fuente kažu da su „pozitiva i dobro raspoloženje“ među demonstrantima posledica „mogućnosti da se izgradi slobodniji, demokratski Čile“.

Foto: EPA-EFE/ALBERTO VALDES

Policija je procenila da se na ulicama Santijaga noćas pojavilo oko 25.000 ljudi, mnogo manje nego 2019. Pandemija korone, koja je pokosila Čile, naterala je mnoge demonstrante da nose maske, ali pošto fizičke distance na sinoćnjim protestima nije bilo, strahuje se da bi Čile sada, ekonomski oslabljen, sa nategnutim zdravstvenim sistemom, mogao da postane novo žarište.

Ustav, međutim, nije jedini razlog zašto Čileanci proteklih godinu dana protestuju u manjem ili većem obimu.

Nepravedna pravda

Nepravednost pravosudnog sistema i manjkav pravni sistem bili su očigledni i pre protesta. Tokom februara 2020. oko 2500 ljudi uhapšeno je kao politički zatvorenici zbog učešća u protestima, a stotinak njih su maloletnici. U medijima su se pojavile i „verovali ili ne“ priče poput one o profesoru Robertu Kamposu koji je optužen da je udario već uništen ulaz u metro. Nasuprot njemu, kada je doneta presuda u slučaju Penta grupe, Karlos Delano i Karlos Lavin proglašeni su krivim za proneveru 20 milijardi dolara i osuđeni na 33 predavanja o etici?!

Zdravstveni sistem

Pandemija koronavirusa otkrila je koliko je zapravo krhk zdravstveni sistem koji je čak i pre pandemije bio „poznat“ po dugim listama čekanja, preopterećenim bolnicama i skupim lekovima. Tokom pandemije, ova realnost koštala je života 13.396 ljudi jasno pokazavši da čileanski zdravstveni sistem sasvim sigurno nije „jedan od najboljiz i najefikasnijih na planeti“, što je tvrdio bivši ministar zdravlja Haime Manjalih. Demontranti sada zahtevaju i stvaranje slobodnog, univerzalnog zdravstvenog sistema.

Foto: EPA-EFE/ELVIS GONZALEZ

Privatni penzioni fond

Mnodi demonstranti žale se na postojeći penzioni sistem koji je osmislio Hoze Pinjera, brat predsednika Sebastijana Pinjere zahvaljujući kome penzioneri u Čileu danas gladuju i zahtevaju njegovu promenu.

Pročitajte i:

Minimalac, kraj otpuštanja i preraspodela radnog vremena

Prošle godine demonstranti su protestovali tražeći dostojanstven život koji podrazumeva stabilnost. To znači utvrđivanje minimalca koji će im omogućiti da relativno normalno žive, rešavanje problema nezaposlenosti preraspodelom radnog vremena čime bi se na neki način okončali problemi mizernih plata i nestavilnosti u kojoj živi radnička klasa.

Obrazovanje

Obrazovni sistem Čilea duguje mnogo onima koji su 2011. uspeli da izdejstvuju plaćeno obrazovanje i obezbede deci besplatno osnovno školovanje. Sada, poručuju demonstranti, mladima treba pružiti mogućnost da upišu fakultete i tako obezbede sebi bolju budućnost a to mogu samo kroz besplatno obrazovanje.

Foto: EPA-EFE/FERNANDO BIZERRA

Raspuštanje karabinjerosa

Karabinjerosi – policija Čilea – su ubili, osakatili i mučili ljude. A nikada za to nisu kažnjeni. Progone, hapse i zatvaraju ljude bez pravnih osnova, a poznato je da im je jedna od omiljenih „razbibriga“ progon Mapuče naroda.

Slobodan i suveren parlament

Mnogi demonstranti uzvikivali su „napolje sa Pinjerom“, ali da bi Pinjera otišao i kako bi se sprečila postojeća vlada da se rekonstituiše, potreban je slobodan i nezavistan parlament koji će okončati zaostavštinu diktature i uspostaviti.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar