Oglas
Danas je 142. dan rata u Ukrajini. Sva najnovija dešavanja mogli ste da pratite na našem blogu uživo na portalu Nova.rs.
Evropska komisija usvojila je danas predlog novog paketa mera za održavanje i jačanje efikasnosti šest paketa sankcija koje je EU donela protiv Rusije, uključujući zabranu uvoza ruskog zlata.
U Komisiji objašnjavaju da ovaj paket pojašnjava niz odredbi za jačanje pravne sigurnosti za sprovođenje restriktivnih mera koje su do sada uvedene i da dodatno usklađuje sankcije EU sa sankcijama saveznika i partnera, posebno u G7.
Novim paketom ponavlja se odlučan stav Komisije da zaštiti sigurnost hrane u svetu, objavljeno je na sajtu EK.
"Moskva mora da nastavi da plaća visoku cenu za svoju agresiju", poručila je Lajen.
"Današnji paket odražava naš koordinisan pristup sa međunarodnim partnerima, uključujući G7. Pored ovih mera, predočiću Savetu EU i predlog da uvrsti na spisak sankcionisanih više fizičkih i pravnih lica kojima će biti zamrznuta imovina i ograničena mogućnost kretanja", zaključio je Borelj.
Zamenik stalnog predstavnika Rusije u Ujedinjenim nacijama Dmitrij Poljanski rekao je danas da Moskva neće zaboraviti isporuku oružja Kijevu korišćenom za ubijanje civila, kada je reč o odnosu sa Zapadom.
"Pitanje koje bi bilo vrlo bolno i teško ispraviti je realizacija da su naši evropski susedi snabdevali Ukrajinu oružjem, kojim su se ubijali civili, deca i žene. Oni to rade namerno, znajući da nova vrsta oružja koja šalju prethodnih meseci mogu da pogode oblasti koje su van domašaja ukrajinske vojske", rekao je Poljanski za radio "TNT".
On je dodao da ne može da zamisli kako bi Rusija mogla da zaboravi, kako je naglasio, "apsolutno licemerje bivših partnera kao što su Amerika i Velika Britanija".
"Međutim, razumem da su ove zemlje opsednute rusofobijom", dodao je Poljanski, prenosi TAS S.
Ministar odbrane Ukrajine Oleksij Reznikov rekao je danas da bi rat koji je Rusija započela u Ukrajini mogao da se završi do kraja ove godine, ali i da to zahteva koordinisanu pomoć partnera i pojačan ekonomski pritisak na Rusku Federaciju.
"To je apsolutno moguće. Ovo mogu da kažem, iako sam po struci pravnik, ali komuniciram sa vojskom. Čak i sa vojne tačke gledišta, ovo je sasvim realan plan - oslobađanje naših teritorija", kazao je Reznikov za Bi-Bi-Si.
On je otkrio da ranije Zapad nije žurio da pomogne, jer je sumnjao u ukrajinsku odbranu i verovao u teze o "padu Kijeva za tri dana".
"Smatrali su da ćemo završiti porazom, da ćemo Kijev predati za tri dana, i zato nam nisu mnogo pomagali, samo su nas podržavali. Ali kada su videli da je pobeda Ukrajine apsolutno realan plan, želeli su da postanu saučesnici ove pobede", rekao je Reznikov.
Švedska ministarka spoljnih poslova An Linde saopštila je danas na Tviteru da je polovina NATO zemalja ratifikovala protokol o pristupanju Švedske i Finske u Severnoatlansku alijansu.
"Do danas, polovina zemalja članica NATO je ratifikovala protokol o pristupanju Švedske i Finske. Hvala vam za ratifikaciju", navela je Linde.
Ona je objavila da su do sada Kanada, Danska, Island, Norveška, Velika Britanija, Estonija, Albanija, Poljska, Nemačka, Luksemburg, Holandija, Bugarska, Letonija, Slovačka i Hrvatska ratifikovale sporazum, a za ulazak u Alijansu potrebno je da svih 30 članica da zeleno svetlo.
Razrešenje Dmitrija Rogozina sa mesta direktora Roskosmosa nije povezano sa bilo kakvim prigovorima na njegov rad, a on će dobiti novi posao, rekao je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Ranije u toku dana, ruski predsednik Vladimir Putin razrešio je Rogozina dužnosti direktora Roskosmosa, na čijem čelu je bio od 24. maja 2018. godine, a na njegovo mesto postavio Jurija Borisova.
Rogozin je za TAS S rekao da su mu četiri godine na čelu Roskosmosa bile kao ceo život.
"Četiri godine u Roskosmosu nisu bile samo posao, to je bio ceo život", kazao je on.
Na donatorskoj konferenciji u Bukureštu obećana je pomoć od 600 miliona evra Moldaviji, jednoj od najsiromašnijih evropskih zemalja, koja trpi posledice rata u susednoj Ukrajini.
Skup je usledio posle prvog održanog u aprilu, kada je više od 30 zemalja i međunarodnih grupa prikupilo 659,5 miliona evra direktne finansijske podrške Moldaviji.
Mađarski premijer Viktor Orban rekao je da sankcije usmerene protiv Rusije štete Evropi, ali koriste Kini, piše ruska agencija TASS.
U intervjuu radio stanici Košut, šef mađarske vlade je rekao da sankcije Rusiji nisu postigle cilj jer nisu pomogle u rešavanju situacije u Ukrajini.
"Kina je zbog sankcija dobila više ruske robe po sniženim cenama. Evropska politika pucala je sebi u pluća, a ne u nogu, pa se sada guši zbog nestašice energenata. U nekim zemljama neće biti gasa, dok će druge imati gas, ali će biti veoma skup", rekao je on.
NASA i ruska svemirska agencija Roskosmos potpisale su sporazum o integrisanju letova na Međunarodnoj svemirskoj stanici, omogućavajući ruskim kosmonautima da lete svemirskim brodovima američke proizvodnje u zamenu za mogućnost američkih astronauta da lete ruskim.
Prvi integrisani letovi prema novom sporazumu desiće se u septembru, saopštila je NASA, a američki astronaut Frenk Rubio lansiraće se na svemirsku stanicu sa kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu koji je iznajmljen od strane Moskve, zajedno sa dvojicom kosmonauta, Sergejem Prokopjevim i Dmitrijem Petelinom.
Ruski opozicionar Andrej Pivovarov osuđen je danas na četiri godine zatvora zbog toga što je vodio zabranjeni politički pokret, saopšteno je iz suda.
Pivovarov je bivši direktor Otvorene Rusije, sada ugašene opozicione grupe povezane sa bivšim naftnim tajkunom i dugogodišnjim kritičarom Kremlja Mihailom Hodorkovskim, koji je u egzilu,.
Pivovarov je u junu 2021. godine "izvučen" iz aviona koji je čekao na poletanje sa aerodroma Pulkovo u Sankt Peterburgu za Poljsku i od tada se nalazi u zatvoru.
Otvorena Rusija je pre toga označena kao "nepoželjna", a prošle godine obustavila je rad u Rusiji da bi zaštitila saradnike.
Forin ofis je danas pozvao ruskog ambasadora u Londonu Andreja Kelina kako bi izrazio "duboku zabrinutost" zbog izveštaja o smrti britanskog humanitarnog radnika u Ukrajini.
Ministarka spoljnih poslova Velike Britanije Liz Tras rekla je da je šokirana vešću o smrti Pola Jurija koji je bio u zarobljeništvu u samoproglašenoj Donjeckoj Narodnoj Republici (DNR).
"Rusija za ovo mora da snosi punu odgovornost", upozorila je Tras, prenosi Rojters.
Ranije danas vlasti DNR su saopštile da je Pol Juri preminuo 10. jula "od hronične bolesti i stresa“.
Pol Juri (45), britanski humanitarni radnik uhapšen je u samoproglašenoj DNR u istočnoj Ukrajini i optužen za „plaćeničke aktivnosti“.
EK i ukrajinska vlada potpisale su danas u Kijevu sporazum o pristupanju Ukrajine evropskim fondovima namenjenim finasiranju zdravstva.
U Briselu navode da je ovim omogućeno ukrajinskom zdravstvenom sistemu da odgovori na hitne potrebe, ali i da se doprinese dugoročnom oporavku.
"Sekretarijat UN ima pristrasan stav o sukobu u Ukrajini, uprkos uslovima iz Povelje UN", rekla je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Zaharova je ovo rekla povodom izjave generalnog sekretara UN Antonija Gutereša u kojoj je osudio ruski raketni napad na grad Vinicu u Ukrajini.
Sporazum između Rusije, Turske i Ukrajine o pomorskom koridoru za izvoz žitarica mogao bi biti potpisan sledeće nedelje, rekao je danas novinarima izvor u Evropskoj službi za spoljno delovanje.
"Sporazum o izvozu žita iz Ukrajine morskim putem bi mogao biti potpisan u Istanbulu uz posredovanje UN sledeće nedelje", rekao je on, preneo izvor za TASS.
EK je predložila novi paket sankcija Rusiji, uključujući embargo na izvoz zlata, kazala je šefica EK Ursula fon der Lajen.
“Brutalni rat Rusije protiv Ukrajine se nastavlja nesmanjenom količinom. Stoga danas predlažemo da pooštrimo sankcije EU protiv Kremlja, da ih efikasnije sprovodimo i produžimo do januara 2023. Moskva mora da nastavi da plaća visoku cenu za svoju agresiju", rekla je Lajen.
Russia’s brutal war against Ukraine continues unabated.
— Ursula von der Leyen (@vonderleyen) July 15, 2022
Therefore we propose today to tighten our hard-hitting EU sanctions against the Kremlin, enforce them more effectively and extend them until January 2023.
Moscow must continue to pay a high price for its aggression.
Ruski napad na Vinicu glavna je tema svetskih medija. Broj ubijenih u brutalnom ruskom napadu porastao je na 23, a među ubijenima je i troje dece. Ovaj stravičan događaj su za ukrajinske medije opisali brojni očevici i ljudi koji su se zatekli kod svojih kuća u blizini mesta napada. Njihove potresne ispovesti oslikavaju svu strahotu koju rat u Ukrajini donosi.
Predsednik Rusije Vladimir Putin imenovao je danas Denisa Manturova za zamenika premijera i ministra industrije i trgovine.
Putin je imenovao i bivšeg potpredsednika vlade Jurija Borisova za direktora Državne svemirske korporacije Roskosmos, navodi se u predsedničkom ukazu objavljenom danas na sajtu Kremlja.
Predsednik Rusije je prethodno Borisova razrešio dužnosti zamenika premijera.
Putin je ukazom razrešio dužnosti i Dmitrija Rogozina dosadašnjeg direktora Roskosmosa, a odluka o razrešenju stupa na snagu danom potpisivanja.
Britanski državljanin Pol Juri, koji je zarobljen u samoproglašenoj Donjeckoj Narodnoj Republici (DNR) na istoku Ukrajine, preminuo je 10. jula od hronične bolesti, saopštile su danas vlasti DNR.
„On je umro 10. jula od ranije dijagnostikovanih bolesti i stresa “, rekla ombudsman DNR Darija Morozova, prenosi TAS S.
Prema njenim rečima, Juriju, koji je bio zatvoren u lokalnoj kaznenoj ustanovi, tokom prvog lekarskog pregleda dijagnostikovan je niz hroničnih bolesti.
"Pored toga, bio je depresivan zbog nezaintresovanosti Britanije za njegovu sudbinu", navela je zvaničnica DNR.
Paul Urey, the humanitarian aid worker from Lancashire captured by Russian forces in Ukraine, has died in detention, according to the Russian-controlled Donetsk People's Republic. It says he became ill and it has attempted to blame the UK for not providing medical supplies. pic.twitter.com/YAzVFnoh3A
— BBC North West (@BBCNWT) July 15, 2022
Broj povređenih u ruskom raketnom napadu na grad Mikolajev je porastao na četiri, saopštila je predsednica regionalnog saveta Hana Zamazejeva.
Najmanje 10 raketa pogodilo je dva univerziteta i objekte civilne infrastrukture, oštetivši stambene zgrade, napisala je ona na Fejsbuku.
Među ranjenima nije bilo dece, a svi povređeni su prebačeni u medicinske ustanove.
Mihail Podoljak, šef ukrajinskog pregovaračkog tima i ključni savetnik predsednika Zelenskog, odbacio je tvrdnje Rusije da su ukrajinske rakete napale Donjeck i Kahovsku kao "Z propagandu".
Zvaničnici koje podržava Rusija tvrdili su ranije ove nedelje da je najmanje sedam osoba poginulo, a da je oko 70 povređeno u ukrajinskog raketnom udaru na veliku prodavnicu municije u gradu Nova Kahovka u Hersonu, koji je okupiran od strane Rusije.
Kijev je saopštio da je pokrenuo artiljerijski napad koji je uništio rusko skladište oružja, gađajući artiljeriju, oklopna vozila i skladište sa municijom.
Z-propaganda says that Ukrainian missiles attacked Donetsk and Kakhovka. The reality: 🇺🇦 attacks only military warehouses and command posts in temporarily occupied territories. We are waging a liberation war against 🇷🇺 terrorists, freeing hostages. RF – kills civilians for fun.
— Михайло Подоляк (@Podolyak_M) July 15, 2022
Ruski PVO sistemi oborili su dva borbena aviona Su-25 ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva u Nikolajevskoj oblasti i devet bespilotnih letelica u Harkovskoj i Hersonskoj oblasti i samoproglašenoj Luganskoj Narodnoj Republici (LNR), saopštio je danas portparol ruskog Ministarstva odbrane general-potpukovnik Igor Konašenkov.
Takođe, ruski PVO sistemi presreli su devet raketa Uragan u oblastima naselja Harcišk, Korovij Jar i Hanženkovo u DNR-u, Andrejevka u Harkovskoj oblasti i Tomarino u Hersonskoj oblasti, dodao je Konašenkov.
On je naveo da su ruski borbeni avioni, raketne i artiljerijske snage pogodile su u protekla 24 sata oko 230 ukrajinskih vojnih ciljeva, 18 komandnih mesta, kao i ljudstvo i vojnu opremu u 211 oblasti, prenosi ruska agencija.
Ostavke nekoliko evropskih premijera su unutrašnje pitanje njihovih zemalja i Moskva s njima nema nikakve veze, saopštio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
"To je unutrašnja stvar svake od navedenih zemalja. Mi se ni na koji način nećemo mešati u ovo, nemamo ništa s tim. To je sve što se može reći", rekao je Peskov na molbu novinara da prokomentariše ostavke evropskih premijera, prenosi TAS S.
Italijanski premijer Mario Dragi izjavio je juče da podnosi ostavku, ali je predsednik te zemlje Serđo Matarela nije prihvatio, a britanski premijer Boris Džonson najavio je ostavku prošle nedelje, podseća ruska agencija.
Oleg Sinjehubov, guverner Harkova objavio je da su ruske rakete pogodile obrazovne ustanove u njegovom regionu.
Naveo je da mete nisu bile vojne te da u blizini nije bilo “nikakve vojne infrastrukture, već samo civilni objekti”.
Rekao je da nije bilo žrtava. Moskva je u više navrata demantirala gađanje civila.
Gradonačelnik Mikolajiva izneo je još neke detalje o udarima na grad.
"Opet ruski okupatori pucaju po obrazovnim ustanovama u Mikolajivu! Spasioci i ekipe hitne pomoći već rade na terenu. Trenutno je poznato da su povređene dve osobe", objavio je.
Rojters je kratko objavio, pozivajući se na rusku novinsku agenciju Tass, da je preminuo Pol Juri Britanac kojeg su zarobili separatisti koje podržava Rusija u Ukrajini i optužili da je plaćenik.
Urej i još jedan Britanac, Dilan Heli, uhvaćeni su u aprilu.
Rusko ministarstvo odbrane tvrdi, ne pružajući dokaze, da je jučerašnji raketni napad na Vinicu bio usmeren na vojni cilj - sastanak komande ukrajinskog vazduhoplovstva.
U svom dnevnom operativnom brifingu, Rusija tvrdi: "Dana 14. jula visokoprecizne rakete Kalibr pogodile su zgradu garnizonske kuće oficira u gradu Vinici. U vreme udara, u ovom vojnom objektu održan je sastanak komande ukrajinskog ratno vazduhoplovstva sa predstavnicima stranih dobavljača naoružanja o pitanjima prenosa sledeće serije aviona i naoružanja snagama Ukrajine, kao i organizovanje remonta ukrajinske avijacione flote. Kao rezultat napada, učesnici sastanka su uništeni".
Više od 70 ljudi je u bolnici nakon napada na grad u Centralnoj Ukrajini u kojem su poginule 23 osobe.
Evropska komisija trebalo bi danas da usvoji sedmi paket sankcija Rusiji, kojima će, prema očekivanjima, zabraniti uvoz ruskog zlata i prilagoditi postojeće restriktivne mere, navela su dva neimenovana zvaničnika u Briselu, prenosi Rojters.
Nove mere se smatraju „paketom održavanja i usklađivanja“, rekao je jedan od izvora, nazivajući ih „šestim i po“ setom sankcija, zbog ograničenog obima u poređenju sa prethodnim rundama koje su ciljale rusku naftu ili ugalj, navodi britanska agencija.
Takozvani implementacioni paket uključio bi zabranu uvoza ruskog zlata, koje predstavlja najveći ruski izvoz kada se izuzmu energenti.
Većina Nemaca smatra da sankcijama protiv Rusije Nemačka sebi šteti više nego Moskvi. Prema istraživanju javnog mnjenja instituta „Forsa“ tako razmišlja 51 odsto ispitanih građana Nemačke.
Sa druge strane, 39 procenata ima utisak da sankcije ne nanose veću štetu Nemačkoj od Rusije. Čak 66 odsto Nemaca je reklo da će smanjiti grejanje tokom zime, a 33 procenata kaže da neće menjati svoje navike.
Oficir Narodne milicije samoproglašene Luganske Narodne Republike (LNR) Andrej Maročko tvrdi da je Kijev odlučio da fazno povuče jedinice iz Severska, u Donjeckoj oblasti, na istoku Ukrajine.
"Ukrajinska komanda donela je odluku o etapnom povlačenju svojih jedinica iz naselja Seversk. Prema naređenju, položaje treba napuštati tajno i povlačiti se u malim grupama“, napisao je Maročko na Telegramu, prenosi list Izvestija.
Ranije danas prvi zamenik ministra informisanja samoproglašene Donjecke Narodne Republike (DNR) Danil Besonov izjavio da u Seversku još ima tačaka otpora Oružanih snaga Ukrajine, ali da snage DNR čiste istočni deo grada.
Jedanaest tela, uključujući dvoje dece, ostalo je neidentifikovano nakon jučerašnjeg udara na Vinicu.
Ihor Zovkva, zamenik šefa kabineta predsednika Ukrajine, rekao je da je više od 70 ljudi još uvek u bolnici i da je 18 ljudi nestalo, a operacija spašavanja je u toku.
Kijev Independent prenosi reči ljudi koji su juče bili na mestu napada u Vinici, kao i onih koji su lečili žrtve.
IT stručnjak Andri Artimovič je bio u krevetu kada su projektili pali u blizini. Rekao je da vojni avioni ovde lete sve vreme, ali da je ovo bilo drugačije i neobično.
"Staklo se razbilo i ja sam se otkotrljao iz kreveta. Svuda je bilo stakla", rekao je on.
Vasil Nahajčuk, zamenik načelnika odeljenja za opekotine u Vinickoj bolnici je rekao da su mu dovedene dve žene sa stravičnim opekotinama - jedna ima 20 godina, a druga 60.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare