0
"Mislili smo da su to naši poslednji minuti. Bilo je izuzetno zastrašujuće, ali smo imali sreće", ispričala je Elena koja je nedavno pobegla iz pakla Izjuma. Ona, kao i Katerina koja je pobegla sa svojom porodicom, za sobom su ostavile dom, ali i voljene ljude sa kojima sada nemaju kontakt.
Izjum je od početka rata pretrpeo snažno granatiranje zbog svog strateškog položaja. Sada je više od 80 odsto grada uništeno, a tamo trenutno boravi između 10.000 i 15.000 civila.
Nakon dva meseca života u podrumu vrtića u Izjumu, Elena je dva dana putovala ka bezbednoj lokaciji. Ona i njena ćerka bile su među 20 ljudi u koloni vozila koja je krenula sa teritorije pod kontrolom Rusije.
„Sve vreme smo se molili“, rekla je Elena (52). Kada su ih vojnici pitali kuda idu, grupa je ubedila vojnike da su krenuli ka Rusiji.
Govoreći o periodu provedenom u Izjumu, Elena je istakla da su građani svakodnevno gledali beživotna tela na ulicama.
„Tela su nedeljama ležala na ulicama. Trudili smo se da ih ne gledamo da bismo sačuvali um. Nismo mogli da sahranjujemo mrtve, granatiranje je bilo bez prestanka“, rekla je ona.
Elena i ostali u podrumu su kuvali hranu na vatri i živeli od povrća sakupljenog iz svojih bašta.
„Svako je doneo sve što je imao. Svi smo delili hranu. To nam je pomoglo da ne izgubimo nadu“.
U međuvremenu, ruski vojnici su svakodnevno patrolirali gradom, sa istaknutom oznakom „Z“.
„Bili su naoružani i često veoma pijani. Bilo je strašno kada je vašom ulicom vozio oklopni transporter i u njemu sedeli vojnici sa mitraljezima. Pokušavali smo da se sakrijemo“, objasnila je Elena.
„Majku sam ostavila u gradu koji više ne postoji“
Među zarobljenima u Izjumu je bila i Katerina, koja je početkom marta pobegla sa suprugom i dvoje dece.
„Čak i sada kada sam bezbedna, ne mogu da se osećam 100 odsto dobro jer je moja mama ostala u gradu koji više ne postoji“, ispričala je ona.
Njena majka živi u delu Izjuma koji je potpuno pod kontrolom ruske vojske, tako da Katerina do nje nije mogla da stigne.
Samo bekstvo iz Izjuma bilo je mukotrpno, obzirom da se Katerina sa svojom porodicom skrivala u podrumu sedam dana.
„Kada je bomba pala, plafon je počeo da se raspada. Tada sam počela da shvatam da naš podrum neće izdržati bombe“, kaže ona.
POGLEDAJTE JOŠ:
Poslednjih dana nema telefonskog signala, pa je nemoguće ostvariti kontakt sa ljudima koji su još uvek u Izjumu.
„Sada shvatam da sam živela u raju“
Katerina i Elena smatraju da su srećne što su uspele da pobegnu iz Izjuma, ali ih proganjaju sećanja na dom u mirnodopskim uslovima.
Katerina se seća mesta za koje kaže da je imalo sve što joj je bilo potrebno, uključujući i parkove za decu.
„Bilo je tako slatko, tako prijatno, kao mali pahuljasti jastuk, da se osećaš kao da te majka grli“, rekla je.
Eleni nedostaju dani kada bi sa unukom sadila cveće u bašti.
„Nismo shvatali koliko smo imali sreće. Sada shvatam da sam živela u raju“, zaključila je ona.
Sva dešavanja iz Ukrajine možete pratiti u našem blogu uživo.
BONUS VIDEO Napad Rusa na školu u Ukrajini
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
