Sa svojim pustim ulicama i mirnim životom meštana, špansko ostrvo Ibica je "stotinama kilometara" daleko od onoga što je bilo pre pandemije koronavirusa, kada je važilo za najzabavnije mesto u Evropi, koje nikada ne spava.
Prvog dana karantina u Britaniji, čak 48 privatnih aviona sletelo je na Ibicu.
Iako je ostrvo zvanično otvoreno za turiste tek od početka jula, Španiju, u kojoj je na snazi bio jedan od najstrožih karantina u Evropi, superbogati Britanci, ali i drugi Evropljani sa privatim avionima, iskoristili su da se sklone od strogih mera.
Ibica, uprkos ovim turistima, decenijama unazad nije bila ovako tiha. Evropski džet set oduvek je bio lud za Ibicom, a pojedini ni ove godine nisu zaobišli ostrvo, iako je bilo pod karantinom.
Popularna britanska glumica Ema Votson, na primer, provodi period pandemije na Ibici, a poznati muzičar Džejms Blant ne napušta svoju vilu u Santa Gertrudisu, koje ostrvljani, zbog velikog broja Britanaca koji tu imaju kuće, zovu ostrvski Noting Hil.
Vlasnici ekskluzivnih butika, hotela, luksuznih vila i najskupljih ostrvskih restorana, kažu da je posao doživeo neočekivani procvat. Mnogi su već puni do kraja jula i veći deo avgusta i kažu da bogati kupci ostaju duže i troše više nego u istom periodu prošle godine. Međutim s obzirom da su popularne žurke trenutno zabranjene i nijednom lokalu nije dozvoljeno da ostane otvoren posle dva sata ujutru, glavna ponuda Ibice, svetske prestonice klupskog života i žurki, doživljava ogroman udarac.
Pandemija je primorala sve veće prostore, klubove, diskoteke, da ostanu zatvoreni, a strahuje se da se neki možda nikada neće ponovo otvoriti. Zabava je možda završena – za sad, ali da li se Ibica možda može preusmeriti na drugačiji tip turista, možda može privući bogate i starije ljude svojim boemskim nasleđem, a ne samo mlade, željne zabave i hedonizma.
Duž Plaže „Playa d’en Bossa“ u San Antoniu, meštani kažu da 95 odsto turista čine Britanci i da su vrlo bučni, mnoštvo zgrada je još uvek puno turista, ali kafići su prazni. Zabranjene su privatne žurke sa više od 30 ljudi u zatvorenom prostoru. Ako nekoga uhvate da pravi veću zabavu, organizatori će biti kažnjeni sa 600.000 evra. Svuda su maske za lice obavezne, a dezinfikator za ruke postoji u ulazima svih zgarada na ostrvu.
„Ne mogu da prihvatim da je ovo Ibica. Šetam glavnom ulicom Bosa i mogu slobodno da se krećem, bez pritiska gužve ljudi koji hodaju po sred ulice, i naviru sa svih strana noseći samo bikini i papuče“, kaže Abi Lav (36), koja je živela na Ibici pet godina.
Ona se vratila u ovaj grad da poseti prijatelje, tačnije iskoristila je prvu priliku da napusti Veliku Britaniju kada su aviokompanije ponovo počele da lete na ostvro.
„Ovo trenutno i nije baš Ibica. Sada je ovde mnogo lepše za ljude koji dolaze samo zbog velnesa. Žao mi je zbog ljudi koji rade u kafićima i diskotekama jer je ovo mnogo loše uticalo na njih i njihov posao koji je propao. Upravo razlog zbog kojeg je Ibiza toliko popularna je klabing, žurke i diskoteke. To je deo identiteta ovog ostrva i to je sjajno mesto za zabavu. Ako u potpunosti Ibici oduzmemo mogućnost da zabavi svoje goste, po čemu će se ovo mesto onda razlikovati od svih drugih?“
Ipak, sada je zaživela drugačija verzija Ibize, u kojoj se organizju dnevne zabave, što se pokazalo vrlo popularnim kod turista.
„Ne smetaju nam dnevne žurke, zapravo su odlične“, kaže Šarlot, 20-godišnjakinja iz Šefilda, koja je drugi put na odmoru na Ibici sa prijateljicom Danijel.
„Mislim da je čak bolje nego prošle godine, jer su sada svi mnogo društveniji. Svi su uzbuđeni što su ovde. Bolji smo jedni prema drugima, baš zato što nas je malo, pa smo se zaista svi sprijateljili.“
Prema pisanju publicistkinje Lise Fačnei, za „Ibiza Rocks“, hotel i diskoteku, Instagram je bio ključni pokretač u popularizaciji dnevnih zabava za mlade.
„Sa tih žurki mogu da kače na društvene mreže fotografije i snimci tokom dana, napolju, kada se sve mnogo bolje vidi. To je nemoguće uraditi kasno, noću u mračnom klubu.“
Šarlot i Danijel slažu se da je Instagram imao odlučujuću ulogu za njihov odabir mesta za odmor, ali uglavnom, kažu, da im mreže pomažu da se sprijatelje sa ljudima.
„Ne tražite nečiji broj kada se upoznajete, već tražite njihov Instagram profil“, kaže Šarlot. „Tako da možete da ga upotrebite da biste videli šta drugi rade ili da dobijete ideju gde da idete.“
Na pitanje da li je teško sprovoditi mere za zaštitu protiv koronavrusa na Ibici, obe se smeju.
„To uopšte nije problem“, kaže Danijel. „Zato što u baru ne morate da nosite masku, oko bazena takođe ne morate da nosite masku, a na odmoru su to zapravo i jedina mesta koja posećujete, zar ne?“
Njihov let iz Britanije bio je krcat. Putnici su pevali i skandirali sa svojih mesta. Nisu bili sigurni šta da očekuju na Ibici. Njihovo putovanje prošlog leta bilo je bučno, ali sada su kafići zatvoreni i nema žurki napolju.
Pročitajte još:
„Zvuči loše, ali zapravo i nije toliko kada ste ovde“, kaže Šarlot. „Još uvek se oblačimo lepo kada izlazim na ’Ocean Beach’ [dnevnu zabavu u bazenu], stavljam šminku i kombinujem bikini i potpetice, a pošto ne možemo da idemo u bar, serviraju nam piće ceo dan na krevetu. I to je prilično sjajno.“
Ipak, za najluksuzniji deo Evrope, ovo su teška vremena. Sa izrazitim nedostatkom posetilaca, posebno stradaju nova preduzeća. Za Huana, venecuelansko-italijanskog nomada koji radi pet meseci godišnje na Ibici, a ostatak godine putuje, ovako staložena Ibica ne deluje ekonomski održivo.
„Volim ludu Ibicu. Obožavam njene zabave “, priznaje. „Volim da znam da mogu otići na jednu ili više žurki u toku jedne noći, a sada toga uopšte nema. Sve je mirno i po malo depresivno. To je dobro za starije turiste, ali ne i za nas mlađe.“
Ibica je najpopularnija destinacija na aerodromu u Londonu, ali sada radi sa znatno smanjenim kapacitetom, od samo 10 odsto, očekujući da će do septembra porasti na 50 odsto. Tokom prošle nedelje, 1000 putnika je preletelo na Ibicu u 14 letova, u poređenju sa 3.220 putnika koji su putovali na 40 različitih letova u istom periodu prošle godine. Međutim, smanjeni broj turista može dovesti do pomeranja prioriteta na ostrvu.
„Ibica je oduvek bila poput Diznilenda za odrasle i to donosi habanje ostrva“, kaže Dana Hindl, suvlasnica lokalne ustanove „Hotel Pikes“, koji je u potpunosti rezervisan za jul i veći deo avgusta. Ona je na ostrvo prvi put došla kao studentkinja arhitekture pre 25 godina i pomogla da se uspostavi „Manumission“, klupska noć koja je postala poznata po specifičnoj muzici.
„Bili smo ovde kada su problemi počeli, a ne mislim na koronu“, kaže ona. „Ti problemi su droga, mafija, loša reputacija – koje je doneo noćni život na Ibici. Ostrvo ih je dugo nosilo, jer su donosili veliki prihod. Ipak, postalo je preterano. Na ovo vreme trenutno gledam pozitivno, kao na neki reset Ibice. Ovo sada nas podseća zašto smo u početku i došli ovamo i ukazuje na druge lepote ostrva bez buke i gužve.“
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar