Kako je Orban špijunirao novinare

Svet 21. jul. 202111:15
Podeli:
Foto: EPA-EFE/Zsolt Szigetvary

Vlada Viktora Orbana u ratu protiv medija koristila je “Pegaz“, jedan od najmoćnijih špijunskih softvera na svetu. Na meti bili su uglavnom novinari koji istražuju korupciju povezanu sa vladom, ministrima ili biznismenima bliskim premijeru, kao i kritičari režima u Budimpešti.

PROČITAJTE JOŠ:

Kako je pokazalo zajedničko istraživanje organizacija „Zabranjene priče“ i „Amnesti internešnal“ i grupe medija iz Velike Britanije i Nemačke, na spisku meta za prisluškivanje u Mađarskoj našao se „širok spektar ljudi“, među kojima je najviše advokata i nezavisnih novinara. Forenzička analiza telefona ljudi sa tog spiska pokazala je da je veći deo analiziranih uređaja bio zaražen „Pegazom“.

Kako je utvrđeno, pomoću „Pegaza“ praćeni su telefoni dvojice novinara istraživačkog sajta „Direkt36“. Špijuniran je i telefon Sabolč Panjija, poznatog izveštača sa širokim spektrom izvora u diplomatskim i nacionalnim bezbednosnim krugovima. Forenzička analiza koju je obavio „Amnesti Internešenal“, pokazala je da je Panjijev telefon više puta kompromitovan zloglasnim softverom tokom sedam meseci 2019. godini. Malver je često ulazio u telefon nakon zahteva koje je Panji upućivao mađarskim vladinim zvaničnicima.

Szabolcs Panyi
Sabolč Panji. Foto: N1

Kada je dobio izveštaj o veštačenju svog telefona, Panji je seo u redakciju „Direkta 36“ i nacrtao grafikon. Na levoj strani bili su datumi kada je mađarskoj vladi poslao zvanične zahteve za komentar, a na desnoj datumi za koje je analiza pokazala da su vreme kada je njegov telefon bio ugrožen.

Pronašao je preklapanja. Na primer, 3. aprila 2019. godine, poslao je zahtev za komentar u vezi sa pričom o ruskoj banci koja se preselila u Budimpeštu. Dan kasnije, Panjijev telefon je zaražen „Pegazom“. Više od 10 slučajeva zaražavanja telefona dogodilo se nakon što je poslao zahtev vladi za komentar, ističe se u analizi „Amnestija“.

„Neprijatelj slobode štampe“

Otkako je Orban postao premijer 2010. godine, Mađarska je pala sa 23. na 92. mesto pa Svetskom indeksu slobode štampe. Ranije ovog meseca, Reporteri bez granica stavili su Orbana na svoju listu „Neprijatelji slobode štampe“, što se dešava prvi put kada je u pitanju neki lider iz EU.

Za razliku od Rusije, gde su novinari hapšeni pod bizarnim optužbama ili prebijani od strane policije, u Mađarskoj nije bilo slučajava fizičkog nasilja. Umesto toga, vlada Viktora Orbana koristi „sofisticiranija“ sredstva, poput uznemiravanja nezavisnih novinara, pritisaka na vlasnike medija, povlačenje državnih sredstava za oglašavanje iz medija i agresivno preuzimanje od strane premijeru bliskih ljudi.

Kada je reč o prisluškivanju i nadzoru, Mađarska ima jedan od najlabavijih zakona u Evropi. Ukoliko je pitanje nacionalne bezbednosti (što se vrlo široko tumači) nije potreban sudski nalog da neko bio prisluškivan, dovoljan je samo potpis ministra pravde.

Panji misli da „neki u Orbanovoj vladi“ veruju da su nezavisni novinari deo zavere protiv njih.

„Mislim da postoji široko rasprostranjena paranoja i oni u naši motivima vide mnogo više nego što zapravo postoji“, rekao je.

Analiza koja je sprovedena na telefonu jednog Panjijevog kolege iz „Direkta 36“ pokazala je slične rezultate. „Direkt 36“ samo je jedan od nekoliko preostalih mađarskih medija koji nisu pod nekom vrstom vladine kontrole ili uticaja.

„Nije nam poznato nikakvo prikupljanje podataka o kojem se priča“, rekao je portparol mađarske vlade, odgovarajući na pitanja o targetiraju Panjija i drugih.

Orban tražio „Soroševu zaveru“

Orban je svoju političku platformu izradio na čvrstom suprotstavljanju migracijama i tvrdeći da je Mađarska napadnuta, a da iza svega stoji mađarsko-američki finansijer i filantrop Džordž Soroš.
Procureli podaci otkrivaju barem jedan slučaj gde je „Pegaz“ korišćen u nadi da će vlasti otkriti „Soroševu zaveru“.

Jedan od telefonskih brojeva koji je praćen pripadao je Adrienu Beoduinu, belgijsko-kanadskom doktorantu, prenosi Gardijan.

Na pipiru je bio savršeni „negativac“ za Orbanovu vladu – student rodnih studija na Centralnoevropskom univerzitetu, instituciji koju je osnovao Soroš. Beoduinu je uhapšen na protestima u Budimpešti 2018. godine i optužen za napad na policajce, za šta je predviđena kazna do osam godina zatvora. On negira da je bio nasilan prema policiji.

Analiza njegovog telefona je potvrdila aktivnost „Pegaza“ na uređaju, mada nema znakova uspešne infekcije. Na kraju su odbačene najozbiljnije optužbe protiv njega, što sugeriše da nije nađeno ništa inkriminišuće.

BONUS VIDEO Šta je špijunski softver Pegaz i kako hakuje telefone

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar