Na epidemiološkoj mapi sveta Češka Republika prikazana je kao ostrvo beznađa, piše CNN u analizi zdravstvene situacije u ovoj centralnoevropskoj zemlji. Dok broj novih slučajeva koronavirusa na globalnom nivou pada već šestu nedelju zaredom, ova država od deset miliona stanovnika beleži sumorne rekordne brojke zaraženih i preminulih.
Novi, zarazniji soj virusa postao je dominantan u zemlji usled čega su Češke bolnice na ivici kolapsa, a broj preminulih je premašio 20.000 što je među najvećim stopama smrtnosti na svetu.
Pročitajte još:
Ne postoji očigledno objašnjenje zbog čega je ova zemlja među najpogođenijima na svetu, piše CNN.
Kao relativno bogata država i članica Evropske unije, Češka ima pristup vakcinama, medicinskoj opremi i tehnološkim rešenjima za praćenje kontakata. Ima demokratski izabranu vladu, ekonomski je dobrostojeća sa prilično snažnim zdravstvenim sistemom.
Zakasnele odluke
Međutim, katastrofa koja je zadesila Češku je rezultat velikog broja propusta, zakasnelih odluka i konfuznih poruka institucija za javno zdravlje, objašnjavaju stručnjaci za CNN.
U petak, vlada Češke je priznala da nema izbora osim da uvede strogo zaključavanje koje stupa na snagu danas i to u trenutku kada ostatak sveta priča o popuštanju restriktivnih mera.
„Vlada je usvojila lošu strategiju donošenja odluka na osnovu trenutnih bolničkih kapaciteta, što znači da su odluke često donošene prekasno“, rekao je za CNN Jan Kulvejt sa Instituta „Fjučr of hjumaniti” na Univerzitetu u Oksfordu.
„Ogromna je razlika između pravovremenog usvajanja mera i čekanja deset dana. Odlaganje od deset dana često znači udvostručavanje epidemije“, rekao je on.
Govoreći u parlamentu u petak, češki premijer Andrej Babiš priznao je da je njegova vlada napravila previše grešaka, ali je istakao i da nije trenutak za svađe o prošlosti.
Objašnjavajući potrebu za novim zaključavanjem on je rekao: „Jasno mi je da je taško, ali je veoma važno… potrebno je da ovo uradimo zajedno i nadam se da će svi razumeti i pružiti nam još jednu, poslednju priliku da ovo zajedno rešimo“.
Doktor Rastislav Mađar, dekan medicinskog fakulteta na Univerzitetu Ostrava i jedan od vodećih čeških epidemiologa rekao je za CNN da su tri odluke u korenu sadašnje krize. Prva odluka je ona kada je vlada ignorisala svoje savetnike, uključujući i Mađara, i odbila da uvede obavezno nošenje maski tokom leta, druga je otvaranje radnji uoči Božića, a treća je kada je odbila da reaguje na pojavu novih sojeva virusa početkom januara.
„To su velike tri greške i sada se samo molimo da se ne dogodi i četvrta“, rekao je on.
Next week, Czech Republic will become the country with the highest COVID-19 death rate in the world.*
I know I should say 'is likely to become', but at this point the odds are close to 100%.
It breaks my heart. pic.twitter.com/Oc3TQsdzZy
— Jan Kabátek (@JanKabatek) February 25, 2021
Za Mađara je ovo pitanje i lične prirode. Kao bivši koordinator savetodavnog odbora vlade za restriktivne mere, on je podneo ostavku nakon što je Babiš odbio savet da maske budu obavezne kada su se krajem avgusta pojavili znaci o širenju epidemije.
Odluka protiv maski je doneta nakon što je vlada odlučila da ponovo otvori škole početkom septembra. „To je dovelo do povećanog kretanja skoro dva miliona ljudi i epidemija je eksplodirala“, kazao je Mađar.
Politika i zaraza
Politika je verovatno odigrala svoju ulogu u donošenju odluka. „To je bio trenutak kada je epidemija ponovo počela da se širi, ali je i dalje bilo vremena da je zaustavimo… to se nije dogodilo jer su se približavali izbori“, rekla je za CNN Dagmar Džurova, profesorka demografije sa Univerziteta u Pragu.
Ona nije jedini ekspert koji smatra da su izbori početkom oktobra bili ključni trenutak u borbi protiv virusa.
„Mnoge evropske države su se našle na udaru drugog talasa“, kazao je Kulvejt. „Međutim, za razliku od drugih država, Češka nije uspela da suzbije drugi talas i ja smatram da su u tome ključnu ulogu odigrali izbori“, dodao je on.
Babiš je tvrdio da su restriktivne mere skupe i nepopularne, ali insistira da na njegovu odluku nisu uticali izbori. Kada su ga u parlamentu pitali o obaveznom nošenju maski, on je optužio opoziciju za politikanstvo rekavši „da su regionalni izbori najgore što se moglo dogoditi kovidu-19“.
Mađar tvrdi da je i opozicija koristila priliku da osvoji političke poene kritikujući mere uz tvrdnje da maske nisu potrebne kada je broj zaraženih i dalje nizak. „Problem je naravno u tome što ne možemo reagovati na brojke koje sada bilježimo, jer ako to radimo, onda kasnimo dvije nedjelje“, kazao je on za CNN.
Usled nespremnosti vlade da deluje, epidemija je izmakla kontroli.
Do kraja oktobra strogo zaključavanje je bilo neizbežno. Babiš je bio primoran da prizna da su on i njegova vlada grešili i molio je ljude da poštuju stroge mere. „Nisam mogao ni da zamislim da će se ovo dogoditi“, kazao je on tada.
Međutim, brzo je usledila nova greška. Kako je broj zaraženih počeo da pada a Božić se približavao, vlada je postala nestrpljiva i odlučila je da ignoriše preporuke struke. „Nisu sledili sopstvena pravila. Imali su razrađen sistem koji im je poručivao nešto, a oni su to odlučili da ignorišu“, kazao je Kulvejt.
„Nisu se oduprli pritisku i pristali su da ukinu određena ograničenja kako bi ljudi mogli da obave božićnu kupovinu, uprkos tome što je broj zaraženih bio veći nego u trenutku kada je strogo zaključavanje uvedeno“, kazao je Mađar. Popuštanje mera tokom Božića dovelo je do porasta na vrhuncu zaraze i do novog zaključavanja odmah nakon praznika.
Borba za političke poene nije završena sa zatvaranjem biračkih mesta, kazali su eksperti za CNN, objašnjavajući da se novi ključni izbori održavaju ove godine. „Već je u toku izborna kampanja, a to značajno smanjuje spremnost političkih partija da postignu konsenzus“, kazao je Kulveit.
„Vlada ne sluša eksperte i bavi se pandemijom na osnovu svojih političkih potreba a kada mere objašnjavaju javnosti to čine političari, uglavnom premijer, usled čega će jedan deo javnosti biti sklon bojkotu iz političkih razloga“, kazala je Džurova. Ona je kao dobar primer istakla države poput Nemačke u kojima političari uglavnom prepuštaju ekspertima da komuniciraju sa javnošću.
Babiš uglavnom odbacuje kritike da eksperti – a ne on – treba da komuniciraju sa građanima o pandemiji.
„Tokom leta, imali smo toliko eksperata da ljudi nisu znali šta je istina“, kazao je on u parlamentu.
Prema rečima Džurove još jedan od problema u Češkoj jeste nedostatak adekvatne finansijske podrške. To je dovelo do nepoštovanja pravila od strane onih koji sebi to prosto ne mogu priuštiti. Primera radi, osobe koje su u samoizolaciji imaju pravo na svega 60 odsto zarade, koju poslodavac isplaćuje prve dve nedelje. I mada preduzeća imaju pravo na kompenzaciju, brojna poslovna tela smatraju da one nisu adekvatna.
Sprovođenje mera je takođe problem u Češkoj. „Ljudi su umorni, okupljaju se privatno, organizuju zabave, odlaze na planinarenja, suprotstavljaju se policiji koja ionako ne može puno da učini“, kazao je Mađar.
Žrtve sopstvenog uspeha
Česi su možda skloniji da veruju u teorije zavere jer je njihova zemlja kroz prvi talas pandemije prošla relativno lako, zahvaljujući tome što je odmah doneta odluka o zaključavanju.
„Usled toga, veliki deo društva je smatrao da se ništa loše nije desilo i da mere, donete uz ogromnu cenu, nisu bile neophodne… Zapravo, nije dovoljno naglašena činjenica da se ništa strašno nije dogodilo upravo zahvaljujući merama“, kazala je Džurova.
U javnom zdravlju, to je poznato kao paradoks uspeha. Kada preventivne mere daju dobre rezultate, javnost je sklona da potceni ozbiljnost pretnje i da poveruje da je prevencija bila gubljenje vremena.
„Ljudi su videli cenu mera, ali ne i virusa, stoga su postali glasniji oni koji sumnjaju u ozbiljnost bolesti i celokupne situacije, a to nije nešto što se događa u državama u kojima umiru hiljade ljudi“, kazao je Kulveit.
Česi nisu jedini koji su postali žrtve sopstvenog uspeha, međutim neuspeh vlade da objasni šta se događa je pogorošala situaciju, dodao je Kulvejt za CNN. Vlada je krenula u informativnu kampanju o koronavirusu, ali se uglavnom fokusirala na mere ograničenja a od skoro i na vakcinaciju. Sadašnja kriza u Češkoj Republici je delimično rezultat širenja novih zaraznijih sojeva koronavirusa.
Džurova i Mađar tvrde da vlasti nisu obratile dovoljno pažnje na nove sojeve i na načine kako da zaustave njihovo širenje. Velika Britanija je u tome uspela u januaru kombinacijom strogih restriktivnih mera i intenzivnog rada na sekvenciranju genoma virusa. Do trenutka kada su Česi počeli da rade sekvenciranje, britanski soj virusa je postao dominantan u njihovoj zemlji.
„Mere koje su sada na snazi su dovoljno snažne da potisnu prvobitne sojeve koronavirusa, ali ne i nove zaraznije varijante“, kazao je Kulvejt. On, Džurova i Mađar apeluju na vladu da što pre uvede strože mere kako bi spustili stopu zaraze.
Od danas u Češkoj stupaju na snagu strože mere. Građanima neće biti dozvoljeno da napuštaju objekte stanovanja osim ukoliko je to neophodno, a škole i vrtići će biti zatvoreni. Međugradski saobraćaj je zabranjen. Međutim, eksperti smatraju da vlada pravi ogromnu grešku odbijajući da zatvori fabrike. „Novi sojevi menjaju pravila igre. Fabrike su otvorene i ljudi na posao idu javnim prevozom. To bi moglo dovesti do kolapsa zdravstvenog sistema“, kazao je Mađar.
„Plašim se da veliki deo češke javnosti i dalje ne razume koliko je situacija loša a ono što je užasavajuće jeste da su pojedini ljudi prihvatili činjenicu da nam svakog dana umire 100, 150 ljudi. Oni to ne vide kao nešto alarmantno, već kao prirodno i neizbežno, a zapravo je reč o apsolutnoj tragediji“, kazala je Džurova.
Weekly update: Large spike in rates in #Czech. Healthy drops in infection rates for both #Spain and #Portugal, now almost in the Amber zone. #Greece #Turkey #Croatia remain fairly static in amber. #Iceland has firmly kept #Covid under control. @ThePCAgency pic.twitter.com/AV9yHnfK4D
— Paul Charles (@PPaulCharles) February 25, 2021
Mediji zbunjuju građane
Dok su poruke koje je slala vlada bile zamućene politikom stvaralo se plodno tlo za širenje dezinformacija.
„Ponovo, to se ne odnosi samo na Češku Republiku, međutim sve veći broj ljudi je počeo da veruje u teorije zavere i smatra da je rizik od virusa preuveličan“, kazao je Kulvejt. On smatra da su u češki mediji doprineli zabuni u ranijim fazama pandemije. „Česta je logika „za ili protiv”. Dakle mediji su radili po prinicipu da ako imaju gosta koji smatra da su maske korisne, onda treba da pozovu gosta koji tvrdi da nisu. Ako imamo gosta koji tvrdi da je koronavirus opasan, takođe treba da pozvati nekoga ko smatra da nije opasan i da je problem predimenzioniran“.
Takav način medijskog predstavljanja je dao pogrešnu sliku realnosti, kazao je Kulvejt za CNN. „Naravno da se ekspertskim krugovima vode debate, ali ako pogledate oblast epidemiologije videćete da se oko 95 odsto eksperata slaže oko toga koliko je virus opasan, dok je samo pet odsto onih koji misle drugačije. Međutim, u medijima je to predstavljeno kao 50:50, a na društevnim mrežama čak i 20:80“.
Češkoj stiže pomoć u vakcinama
Tri nemačke pokrajine poslaće 15.000 doza vakcina protiv kovida-19 Češkoj Republici, preneli su juče nemački mediji. Saksonija, Bavarska, koje se graniče sa Češkom, i susedna Tiringija, odluku o pomoći Češkoj doneli su u trenutku kada ta zemlja beleži najveću stopu rasta zaraze po glavi stanovnika, deset puta veću od one u Nemačkoj. Francuska je već obećala da će češkim vlastima poslati 100.000 vakcina, a Izrael je već uputio donaciju od 5.000 doza. U naporu da suzbije epidemiju češka vlada je juče odlučila da bez odobrenja Evropske medicinske agencije u upotrebu stavi i rusku vakcinu Sputnjik V.
BONUS VIDEO
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar