Pre tri nedelje Evropa je zamalo doživela „blekaut“, što znači da je zamalo ostala bez struje, piše „Frankfurter algemajne cajtung“, a list kao krivca navodi hrvatsko dalekovodno čvorište Ernestinovo.
Na osnovu izveštaja Saveza evropskih ponuđača električne energije Entso-E, Frankfurter algemajne cajtung opisuje kako je došlo do lančanog isključivanja dalekovoda, od Hrvatske, preko Srbije, do Rumunije. Posledice su se osetile i u Francuskoj i Italiji.
Zbog prevelike ponude električne energije na jugoistoku Evrope došlo je do automatskog isključenja dela dalekovodnog čvorišta Ernestinovo, što je deo njegovog bezbednosnog sistema. A onda se taj višak struje preusmerio u druge dalekovode zbog čega je u roku od nekoliko desetina sekundi došlo do iskakanja 14 dalekovodnih veza u više zemalja.
Pročitajte još:
Evropska električna mreža bila je podeljena u dva dela. „Linija razdvajanja išla je jugoistočno od Austrije i Mađarske, kroz Hrvatsku, Srbiju i Rumuniju, do Ukrajine – ta zemlja nije uključena u evropsku mrežu. Višak struje iz jugoistočne Evrope nije više mogao da se izvozi. Mreža je izgubila takt“, piše list iz Frankfurta navodeći da je frekvencija na jugoistoku bila za 600 miliherca viša od 50 herca, a na zapadu za 300 miliherca niža od standardnih 50.
„Posledica je bila isključivanje velikih potrošača, recimo u Francuskoj.“ Razlog: mašine su osetljive na takve oscilacije. Za normalizaciju stanja bilo je potrebno oko sat vremena. „Austrijski snabdevači električnom energijom brzo su aktivirali velike kapacitete hidroelektrana i tako pomogli da se nadoknadi neočekivani manjak struje od 5.900 megavata. Evropski zaštitni mehanizmi ’potpuno su funkcionisali kod uklanjanja smetnje u električnoj mreži na nivou Evrope’, izjavio je Gerhard Kristiner, šef tehnike u firmi ’Austrian Power Grid’.“
Taj slučaj u Austriji i Nemačkoj podstakao je raspravu o sigurnosti snabdevanja i ukazao na potrebu brze izgradnje dodatnih dalekovoda, ali i centara za akumulaciju za slučaj manjka električne energije, piše „Frankfurter algemajne cajtung“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar