„Šaljemo vojsku“: Hrvatska panika zbog migranata

Svet 04. mar. 202007:41 > 08:25
Podeli:
Foto:EPA-EFE/ERDEM SAHIN

“Hrvatska vojska već duže vreme ima razvijene operativne planove za pomoć policiji u nadzoru državne granice ako se to od nas zatraži."

„Prema našim planovima, u početnoj fazi angažovali bismo 2.500 vojnika, a dalje ćemo videti kako će se situacija razvijati”, otkrio je u utorak načelnik Glavnog stožera viceadmiral Robert Hranj, potvrdivši nezvanične informacije da se Hrvatska vojska intenzivno priprema za moguću operaciju podrške policiji u slučaju eskalacije migrantske krize na hrvatskim granicama.

Viceadmiral Hranj tvrdi davojska može pomoći policiji na puno načina: logistikom, prehranom, organizacijom prevoza i smeštaja te medicinskom pomoći. Angažman vojske na granicama ovisi o eventualnom većem broju migranata koji bi krenuli prema hrvatskoj granici. U ovom trenutku granicu nadzire oko 6.500 policajaca uz pomoć stacionarnih i pokretnih termovizija, radara i dronova. U Bosni Hercegovini trenutno je oko osam tisuća migranata, od kojih je oko četiri tisuće u Zapadnoj Bosni, najbliže hrvatskoj granici, piše Jutarnji list.

Zakon o odbrani i nadzoru državne granice propisuje da vojska može samo pomagati policiji u nadzoru granice i ne može samostalno čuvati granicu. Ali, hrvatski zakoni ne propisuju komandnu liniju u toj policijsko-vojnoj koordinaciji, niti propisuju ovlašćenja vojnika prema civilima. Viceadmiral Hranj u utorak je naglasio da će ministri policije i odbrane dogovoriti ko će kome da komanduje na terenu.

Na nedostatak tih pravila u utorak je upozorio predsednik Zoran Milanović.

Foto:EPA-EFE/DIMITRIS PAPAMITSOS

O toj temi i migrantskoj krizi razgovaraće se u četvrtak na sednici Vijeća za nacionalnu sigurnost koju na inicijativu predsjednika Milanovića zajednički sazivaju on i premijer Andrej Plenković. Na sednici bi trebalo da razrade angažman vojske i šta bi bila njena uloga. Prema izvorima s Pantovčaka, na sednicu će biti pozvan i ministar zdravstva Vili Beroš. Prisutnost ministra Beroša potrebna je zbog koronavirusa koji dodatno usložnjava problematiku ilegalnih migranata.

Hoće li hrvatska vojska uopšte morati na granice, zavisi i o zaštiti grčke granice prema Turskoj na kojoj se nalazi oko 15.000 migranata. Grupa visokih evropskih zvaničnika, u kojoj su bili i hrvatski premijer Andrej Plenković te ministar Damir Božinović, u utorak je posetila grčko-tursku granicu. Nakon što se uvjerila u stanje na granici, Ursula von der Lejen, predsjednica Evropske komisije, u pokrajini Ebros jasno je poručila: “EU će na grčku granicu poslati pripadnike Fronteksa i termovizijske kamere”.

Foto: Profimedia

Istakla je da situacija na grčkoj granici nije samo problem Grčke, nego je to pitanje odgovornosti cele Europe. “Oni za koje se čini da testiraju evropsko jedinstvo biće razočarani. Naše zajedništvo će prevladati”, rekla je predsednica Komisije i dodala da će Brisel uputiti pomoć Grčkoj u iznosu od 700 miliona evra.

Pročitaj još o migrantima

Hrvatski premijer je rekao da je situacija slična onoj 2015. i 2016. godine, ali s jednom ključnom razlikom. “Ova grčka vlada za razliku od bivše vlade drži svoju granicu i kontroliše je”, kazao je Plenković u utorak na grčko-turskoj granici.

Foto:EPA-EFE/DIMITRIS PAPAMITSOS

Grčka se našla na udaru migrantskog talasa nakon što je turski predsednik Redžep Tajip Erdgoan odlučio da izbeglicama otvori vrata prema Evropi. Deo njih se uputio prema uskoj kopnenoj granici s Grčkom.

Saznaj još o Fronteksu

Iako je reč o dobro organiziovanom projektu u kome se izbeglice prevoze autobusima u vlasništvu javnih turskih preduzeća i privatnih firmi bliskih vladajućoj stranci AK, na granicu, udaljenu oko tri sata vožnje, iz Istanbula i njegove okoline nije stiglo više od 15.000 ljudi. Ankara je tvrdila da prema Evropi primarno pušta sirijske izbeglice, ali, kako s granice prenosi AP, većinom je reč o Avganistancima uz koje su primećeni i ljudi iz Irana, Iraka, Bangladeša i Sirije.

(Izvor: Jutarnji list)