Foto: REUTERS/Gonzalo Fuentes,EPA-EFE/Ian Langsdon

Čestitke novom-starom predsedniku Francuske Emanuelu Makronu stižu iz cele Evrope. Među prvima oglasili su se Šarl Mišel i Ursula fon der Lajen, a potom i premijer Britanije Boris Džonson, zatim nemački kancelar Olaf Šolc i mnogi drugi. Zanimljivo je da je i Marin Le Pen dobila čestitku od kolege iz Italije.

Sudeći po reakcijama evropskih lidera, Evropa je odahnula kad su objavljeni rezultati drugog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj.

Novi-stari predsednik dočekan je sa oduševljenjem među zvaničnicima EU iz više nego jasnog razloga – Makron na čelu Francuske znači određen kontinuitet za blok, dok bi pobeda Marin Le Pe značila blokadu EU, a prema najgorim prognozama analitičara, možda i uvod u kraj Evropske unije kakvu poznajemo.

„Divna vest za celu Evropu“

Prve čestitke novom-starom predsedniku Francuske uputili su predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

„U ovom turbulentnom periodu, potrebna nam je čvrsta Evropa i Francuska potpuno posvećena suverenijoj Evropskoj uniji“, naveo je Mišel.

„Čestitam na ponovnom izboru za predsednika Republike. Radujem se nastavku naše odlične saradnje. Zajedno ćemo pokrenuti Francusku i Evropu napred“, napisala je fon der Lajen.

Nemački kancelar Olaf Šolc takođe se oglasio na Tviteru gde je naveo da su birači signalizirali svoju podršku Evropi i da se raduje nastavku saradnje sa francuskim predsednikom.

U danima koji su prethodili izborima, Šolc se pridružio drugim umerenim liderima evropskih nacija u javnom pozivu francuskom narodu da odbaci krajnje desničarku Marin Le Pen i ponovo izabere Emanuela Makrona.

Jedina čestitka iz Evrope za Le Pen

Za sada jedina čestitka iz Evrope koja je stigla za Marin Le Pen je objava koju je na Tviteru napisao italijanski desničar Mateo Salvini.

„Napred zajedno, za Evropu zasnovanu na radu, porodici, bezbednosti, pravima i slobodama“, napisao je Salvini.

Prvi čovek Velike Britanije Boris Džonson pridružio se čestitkama.

„Francuska je jedan od naših najbližih i najvažnijih saveznika. Radujem se što ću nastaviti da radimo zajedno na pitanjima koja su najvažnija za naše dve zemlje i za svet“, naveo je Džonson.

Lideri Švedske, Rumunije, Litvanije, Finske, Holandije i Grčke već tokom prvih pola sata nakon objavljivanja rezulata oglasili su se sa čestitkama.

„Radujem se nastavku naše opsežne i konstruktivne saradnje u okviru EU i NATO-a i daljem jačanju odličnih odnosa između naših zemalja“, rekao je holandski premijer Mark Rute.

Italijanski premijer Mario Dragi, koji se zajedno sa Makronom i nemačkim kancelarom Olafom Šolcom smatra moćnom trojkom pro-EU lidera, takođe je rekao da je reizbor „divna vest za celu Evropu“.

Zašto Evropa slavi Makronovu pobedu?

Iako Le Pen je tokom prethodnih pet godina omekšala svoj stav prema EU i ranije tvrdnje da će pod njenim vođstvom Francuska napustiti EU, njeni stavovi su za većinu evropskih zemalja potpuno nepihvatljivi.

Le Pen, koja je pre deset godina tvrdila da želi „fregzit“, pred prošle izbore 2017. godine omekšala je svoj stav i počela da tvrdi da ne želi da Francuska napusti EU već evrozonu. Pred prvi krug izbora ove godine i taj stav je ublažila rekavši da želi da Francuska ostane u EU, ali da želi da reformiše EU. Le Pen se zalaže za Evropu suverenih država i nacija, što bi prilično poremetilo institucionalni sistem EU.

Pročitajte još:

Za Brisel su sporni stavovi vezani za Rusiju. Iako je osudila napad na Ukrajinu i udaljila se od Vladmira Putina, Le Pen se zalaže za bliže odnose NATO i Rusije po okončanju rata u Ukrajini.

Iako je pokušala da svoju kampanju usmeri na životne probleme običnih Francuza, Le Penova je iznela i nekoliko vrlo kontroverznih stavova, prvenstveno antimigrantskih i antiislamskih.

Le Pen se  i dalje zalaže za zabranu nošenja marame i kazne za one koji tu zabranu prekrše u javnosti, nazivajući marame „uniformom“ i smatrajući ih simbolom radikalnog islama. Francuska, inače, ima jednu od najvećih muslimanskih zajednica u EU.

Takođe, Le Pen želi referendum kojim bi se uvela stoga pravila ulaska u zemlju, kao i da građani Francuske imaju prednost kada je reč o stanovanju i socijalnim programima u odnosu na strance ili tražioce azila.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Pratite nas na Google News

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar