Švedska je premašila prag od milion zaraženih koronavirusom i sada je druga zemlja u Evropi po broju zaraženih na 100.000 stanovnika. Takođe, pre sedam dana u Švedskoj je produžen rok do kog je trebalo svim odraslim osobama u zemlji da bude obezbeđena prva doza vakcine. Ministarka zdravlja Lena Halengren objasnila je da ova odluka znači da u zemlji trenutno nema dovoljno zaliha vakcina. U ovu situaciju Švedsku je donekle dovelo i to što za razliku od ostatka Evrope, protivila "zatvaranju" čak i na vrhuncu pandemije.
Pročitajte još:
Od početka epidemije inficiran je tačno 1.002.121 stanovnik Švedske. U ovoj zemlji, u kojoj živi nešto više od 10 miliona ljudi, preminulo je 14.158 ljudi od početka epidemije.
Jedna brojka zabrinjava – broj zaraženih.
Švedska u proseku dnevno ima 700 zaraženih na 100.000 stanovnika, a to je svrstava na drugo mesto po tom kriterijumu, odmah iza Kipra. Ovaj trend traje od aprila. Početkom meseca Švedska je prijavila najveći broj novih infekcija po glavi stanovnika, ali i više pacijenata na intenzivnoj nezi nego bilo kada od prvog talasa pandemije.
Sredinom aprila prosek zaraženih na milion stanovnika bio je 625, što je mnogo više nego u ostalim skandinavskim zemljama – Finska 65, Danska 111 i Norveška 132. Švedska je i iznad proseka u drugim zemljama Evrope – u istom vremenskom periodu na milion stanovnika Poljska je imala 521 zaraženih, Francuska 491, Holandija 430, Italija 237, a Nemačka 208.
Takođe, crveni alarm je i kašnjenje sa vakcinacijom. Prvobitno je planirano da se čitavo stanovništvo Švedske vakciniše do sredine avgusta, ali rok je pomeren na peti septembar. Iako je došlo do pomeranja, Švedska zdravstvena uprava u aprilu je saopštila da osobe mlađe od 65 godina ne bi trebalo da dobiju Džonson i Džonson vakcinu zbog izveštaja o izuzetno retkim pojavama krvnih ugrušaka.
„Zvanično smo saopštili Evropskoj uniji da nam nisu potrebne isporuke Džonson i Džonson vakcine“, rekao je tada koordinator za vakcine u zemlji Ričard Bergstrom.
Evropska agencija za lekove (EMA) ispitivala je da li ovo cepivo zaista izaziva ugruške i njihov zaključak je bio da je moguća veza između vakcine Džonson i Džonson i tog zdravstvenog problema, ali je istakla da je korist od vakcinacije veća od rizika i da su neželjenio efekti „vrlo retki“.
Šta je čuveni „švedski model“?
Takozvani švedski model pod budnim je okom javnosti već mesecima. Ovaj model podrazumeva izbegavenje lokdauna i drugih strogih mera, što ostatak sveta smatra kontroverznim.
Švedska je tokom marta, u jeku drugog talasa pandemije koronavirusa, zatvorila svoje granice, uključujući i granicu sa Norveškom, ali je istovremeno unutar zemlje ostavila sve otvoreno. Iako je ograničen broj ljudi na okupljanjima, sve je to bilo spakovano u formu „preporuka“, a ne strogih pravila čije se nepridržavanje novčano kažnjava. Upotreba maski u javnom prevozu formalno je predložena tek u decembru.
Zapravo, Švedska ni nema zakon koji omogućuje vladi da ograniči slobodu kretanja u mirnodopsko vreme, kao što je slučaj uvođenja karantina zbog pandemije.“Švedski model“ ohrabrivao je Šveđane da, na dobrovoljnoj bazi, održavaju socijalnu distancu i omogućavao je preduzećima, restoranima, kafićima i školama da ostanu otvorene.
Ali, pošto je u trećem talasu epidemije porastao broj novoobolelih, nacionalna agencija za javno zdravlje je uvela neke mere u skladu sa zakonom o pandemiji, kao što su ograničavanje broja kupaca u prodavnicama i skraćivanje njihovog radnog vremena, kao i restrikcije u mnogim regionima zemlje, kojima se od ljudi traži da nose maske u javnom prevozu i u većini zatvorenih prostora.
Vlada premijera Stefana Levena ipak insistira da još uvek nisu neophodne oštrije mere kako bi se poslednji porast broja zaraženih stavio pod kontrolu. Ministarka zdravlja Lena Halengren izjavila je da su Šveđani „zaista promenili ponašanje“ i da je „svakodnevni život, u velikoj meri, već veoma ograničen“, piše Gardijan.
Imunitet krda
Iako zemlja nije dostigla imunitet krda što je ugledni medicinski časopis Lanset naveo kao glavni cilj švedske strategije, niža stopa smrtnosti (tokom aprila čak devet dana nije zabeležen nijedan smrtni slučaj) i manje psihološko opterećenje kao i solidna ekonomska situacija u tom trenutku doprinelo je tome da mnogi pomisle da bi ova strategija mogla da preživi još jedan talas koronavirusa.
Švedsko zdravstvo isticalo je da kolektivni imunitet nije cilj sam po sebi, nego da je svrha strategije da uspori širenje virusa kako ne bi preplavio zdravstveni sistem, ali ne i potpuno da ga suzbije. Švedski stručnjaci tvrdili su da države koje su uvele potpune karantine kako bi sprečile izloženost virusa dolaze u opasnost ponovnih izbijanja zaraze.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare