Brazilski grad Marika upravo eksperimentiše oko toga kako bi mogla da izgleda socijalna politika budućnosti. Osim isplate osnovnog dohotka, eksperimentiše se i s drugim idejama.
PROČITAJTE JOŠ:
Kilometarske peščane plaže, pitomi zeleni brežuljci – grad Marika na atlantskoj obali Brazila na prvi pogled izgleda kao raj na Zemlji. I to ne samo zbog pejzaža, kako kaže Džesika Ivana (30), prenosi Dojče vele.
Komunalna čistačica s mužem i dvoje dece živi u kvartu Žakaroa, siromašnom predgrađu Marike, grada u kojem živi oko 160 hiljada stanovnika:
„Ljudi sa svih strana dolaze ovamo, zato što Marika nudi više šansi, ima više posla, atraktivan je grad i porodici po pitanju odgoja dece. To je miran grad, bez haosa, bez nasilja, nema pucnjava kao u drugim gradovima. Ovde jedva da ima i skandala, sve je mirno.”
Marika se nalazi samo 60 kilometara istočnije od Rio de Žaneira – pa ipak izgleda kao sasvim drugi svet. U tom gradu se naime upravo sprovodi jedinstveni socijalni eksperiment: gradske vlasti u praksi isprobavaju ono o čemu se diskutuje u celom svetu – građanima kojima je potrebno isplaćuje se osnovni dohodak. Radi se o 42.000 ljudi.
Tokom pandemije mesečne doznake su povećane, trenutno se isplaćuje bezuslovni dohodak od 150 evra svakog meseca. Osim toga je javni prevoz besplatan, besplatno je školovanje, besplatni su fakulteti, baš kao i sveobuhvatni zdravstveni sistem. Subvencionišu se struja i voda. A ljudi koji, kao Džesika Ivana, grade novu kuću, dobiju i beskamatni kredit, prenosi Dojče vele.
Lokalna digitalna valuta
Džesika Ivana svoj mesečni dohodak ipak ne dobija u brazilskoj valuti (real), već se on isplaćuje u lokalnoj digitalnoj valuti. Mumbuka, tako se zove ta valuta koja je vezana uz real u odnosu 1:1. To se napravilo kako bi se uz pomoć lokalne valute pokrenula lokalna privreda.
Mumbuka je u međuvremenu kao sredstvo plaćanja prihvaćena svugde, od supermarketa pa do apoteka, jedini izuzetak su cigarete i alkohol. Manuela Melo je predsednica lokalne Mumbuka banke:
„To je banka koja je zarađuje novac. Naš kompletan profit se opet vraća stanovnicima grada Marika.“
Socijalna Mumbuka kreditna kartica je jarko crvene boje. A crveni su i besplatni autobusi u gradu, gradska većnica i nova zgrada bioskopa. Crvena boja nije slučajnost. Gradom vlada Radnička stranka PT.
„Iako Marika mnogim ljudima ništa ne znači, taj je grad za mene simbol, odnosno dokaz da Brazil ipak može da funkcioniše“, kaže Luiz Injasio Lula da Silva. Bivši brazilski predsednik je bio pozvan kao počasni gost na proslavu jubileja grada Marika.
Lula je u predizbornoj kampanji, a levičarska utopija u tom gradu savršena kulisa za pozicioniranje protiv ultradesničara i korona skeptika, poput aktuelnog predsednika Žaira Bolsonara.
Marika je za sada mnogo bolje izašla na kraj s pandemijom od ostatka zemlje i na to je gradonačelnik Fabiano Horta, koji je na izborima u novembru dobio podršku čak 88% birača (i ponovo izabran na tu dužnost), posebno ponosan:
„Isplatio se naš koncept povezivanja ekonomskih i zdravstveno-političkih mera. Pokrenuli smo programe pomoći kako bi ljudi zaista mogli da ostanu u svojim domovima i tako se zaštite”.
Program pomoći u doba korone
Zahvaljujući osnovnom dohotku i siromašni stanovnici su mogli da se pridržavaju mera za suzbijanje virusa, a novac se uložio u novu bolnicu. Na raspolaganju je u bolnici „Ernesto Če Gevara” bilo 116 dodatnih kreveta na odeljenju intenzivne nege, kaže direktorka Mišele Silvares:
„Skoro polovina naših pacijenata je ovamo prebačena iz drugih opština. Naša bolnica ima strateško značenje za zdravstveni sistem cele regije.”
Ali kako se sva ta dobročinstva finansiraju? Odakle novac za sve to? Sve je to poklon prirode, kaže gradonačelnik Horta.
Ispred brazilske obale, u blizini ovog grada, nalaze se ogromne zalihe nafte. Poludržavni naftni koncern opštini isplaćuju novac za dozvolu korištenja tih zaliha – radi se o oko 150 miliona evra godišnje. Veliki blagoslov za opštinu, novac koji se „transferuje” dalje – do samih građana. Ali to je i model koji ustvari nije baš održiv. Na taj prigovor gradonačelnik Horta odgovara:
„Osnovni dohodak smo uveli 2013., a tada nismo raspolagali sa ovim prihodima koje imamo danas. To je dakle politička odluka, odluka kojom se građanima garantuje minimalni prihod, kako bi oni onda mogli da pokriju svoje osnovne potrebe. To je politička odluka kad se donosi taj prvi korak i onda morate imati dovoljno novca za njeno finansiranje.
Uzor im je Norveška
Po uzoru na Norvešku, gradske vlasti su utemeljile državni fond preko kojeg bi trebalo da se finansira razvoj i onda kada više ne bude novca naftne industrije. A do tada bi u ovom brazilskom gradu trebalo da bude izgrađena nova industrijska luka i to na jednoj od najlepših plaža u ovom kraju. Pobornici zaštite životne sredine se opiru toj ideji. Ali većina stanovnika podržava projekt, među njima je i ribar Leonardo:
„A ko bi trebalo da glasa protiv gradonačelnika? I to uz sve te stvari koje imamo, ko bi trebalo da bude protiv njega? Ko bi zapravo trebalo da se požali na rad gradskih vlasti?”
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar