Ova godina jedva da je pregazila u drugu polovinu, a već se može svrstati među najturbulentnije u poslednjih nekoliko decenija.

U januaru ove godine objavljeno je istraživanje britanske konsultantske kuće „Verisk Maplecroft” koje je pokazalo da će se 40 odsto zemalja na svetu suočiti u 2020. godini sa protestima i nemirima; od 195 svetskih zemalja, u 47 je u 2019. godini bilo nereda, a predviđalo se da će broj zemalja u kojima se neredi dešavaju biti povećan na 75.

„Ne mogu da dišem“

Stotine hiljada Amerikanaca izašlo je na ulice, u velikim i malim gradovima, od obale do obale, obeležavajući jednu od najizražajnijih mobilizacija do sada na državnim protestima protiv policijskog nasilja i sistemskog rasizma, izazvanih policijskim ubistvom Džordža Flojda u Mineapolisu. Nemiri su se brzo proširili i na Evropu i Latinsku Ameriku, čak i Australiju, a talas demonstracija pokrenuo je i talas rušenja spomenika istorijskih ličnosti koje se povezuju sa rasizmom i kolonijalizmom.

U Americi su stradali spomenili generalima Konfederacije, a talas ulične revizije istorije prelio se i preko okeana. Na meti demonstranata našli su se i belgijski kraljevi, italijanski pisci, trgovci robovima u Ujedinjenom kraljevstvu. Statua jednog od njih, Edvarda Kolstona, posle više od 300 godina na postamentu, završila je u Bristolskoj reci, a potom i na restauraciji.

Asadu se drma tron

Devet godina od kada je počeo građanski rat u Siriji koji je odneo skoro 500.000 ljudskih života i više od šest miliona izbeglica, ova država ponovo se suočava sa protestima kao daleke 2011. godine, samo ovaj putu krajevima koji nisu bili zahvaćeni građanskim ratom i koji su podržali sirijskog predsednika Bašara al Asada kada je krenula pobuna protiv njegove vlasti na početku „Arapskog proleća“.

Iako su svi verovali da su Rusi vojnom intervencijom učvrstili vladavinu Asada mlađeg za par decenija, epidemija koronavirusa, i galopirajuća ekonomska kriza izazvali su novi talas protesta, ovaj put ne od Suntia, nego Druza.

Kontroverzni zakon i Hongkong na nogama

Kada je Kina usvojila kontroverzni zakon o nacionalnoj bezbednosti za Hongkong koji joj praktično olakšava da kažnjava demonstrante i podriva autonomiju grada, ubrzo su učinjena i prva hapšenja pod novim zakonom, a privedeni su aktivisti za nezavisnost Hongkonga koji su se okupili na protestu. Demonstracije u Hongkongu inače ne jenjavaju od prošle godine i sve vreme ulice pucaju od vodenih topova, suzavaca i gumenih metaka.

Policija je masovna privodila, a bezbednosne snage su objavile da je zadržano više stotina ljudi što zbog nezakonitog okupljanja, što zbog kršenja upravo novog zakona. Nekolicina je uhapšena zbog nošenja britanskih zastava i poziva na nezavisnost Hongkonga.

Suzavac za francuske medicinare

Protesti zdravstvenih radnika u Francuskoj na kojima su traženi bolji radni uslovi i plate postali su u Parizu vrlo brzo nasilni. Policija je koristila suzavac kako bi rasterala stotine maskiranih demonstranata koji su bacali kamenje i prevrnuli automobil. Povređeno je 19 policajaca i uhapšeno više od 30 ljudi.

Protesti parališu Čile

Kriza u Čileu počela je u oktobru 2019. posle povećanja cene karte za metro. Usledili su nemiri, podmetanja požara, nasilje i sukobi koji su paralisali zemlju, a onda su usred pandemije koja je teško pogodila i ovu latinoameričku zemlju. građani izašli na ulice zbog oskudice hrane tokom uvedenog karantina.

Tirana ne da pozorište

Nekoliko hiljada Albanaca u maju je protestovalo zbog rušenja oronule zgrade Narodnog pozorišta u Tirani koje je dovelo do povećanja tenzija. Učesnici protesta negodovali su i zbog vanrednih mera vlade Edija Rame, uvedenih radi suzbijanja koronavirusa.

Čija je Budva

Nemiri u Crnoj Gori traju otkada je doneta odluka o usvajanju spornog Zakona o slobodi veroispovesti. Krajem prošlog meseca situacija je eskalirala u Budvi zbog hapšenja lokalnih funkcionera posle višenedeljnih previranja, nastalih stvaranjem nove, „tanke“ većine u lokalnom parlamentu.

Bacao se suzavac, građani su izgurali nekoliko kontejnera na ulice u čin protesta, blokirajući saobraćaj u pojedinim ulicama čak i svojim telima, a ujedno su protesti održani i u drugim gradovima Crne Gore. Nikšićka policija je bacala suzavac, dimne bombe i koristila biber sprej.

Srpski korona-neredi

Posle nekoliko burnih meseci u svetu, protesti sada bukte i u Srbiji, mada se više stišavaju iz dana u dan. Pokrenuti su pre nekoliko dana kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio moguće uvođenje policijskog časa za vikend zbog rasta broja zaraženih i preminulih od koronavirusa. Ipak, ovi „korona neredi“, kako ih je nazvao Njujork tajms, nisu usmereni samo protiv vanrednih mera, već reakcije vlasti na epidemiju od samog njenog izbijanja i lažne slike o stanju u zemlji sa virusom kako bi se održali parlamentarni izbori na kojima je vladajuća stranka odnela ubedljivu pobedu.