Vesti o ekstremnim vrućinama u Grčkoj i požarima koji ne prestaju da bukte proširile su se van njenih granica. Temperature koje ruše rekorde, retko ko je mogao da zamisli. U nekim delovima zemlje, temperature su išle i do 47 stepeni Celzijusa, a termalne kamere na dronovima beleže temperaturu od 55 stepeni Celzijusa u centru Atine, prenosi Gardijan.
Do srede su izgoreli čitavi delovi prigradskih šuma na severnom rubu grčke prestonice. Vatrena stihija je spalila sve što joj se našlo na putu, a hiljade stanovnika i turista je evakuisano.
Gledano iz vazduha, bilo je zastrašujuće jasno da je grad pod opsadom, uhvaćen u ciklus nepodnošljive toplote koja je razbuktala požare na terenu, koji je bio toliko isušen da je mogao da se zapali svaki čas.
Požari, veliki i mali, neki ugašeni, a onda ponovo rasplamsani, besne širom zemlje, rekao je novinarima načelnik civilne zaštite zemlje Nikos Hardalias, prenosi Gardijan.
Uslovi nisu bili samo „izuzetno opasni“ već i bez presedana, rekao je on, ocenjujući da su se vatrogasci koji su pokušavali da zaštite naseljana mesta, u toku nedelje borili sa 154 požara.
CNN ističe da su se grčke vlasti borile sa više od 400 požara za samo 24 sata, a najveći frontovi su severu Atine, Evije i u područjima na Peloponezu, uključujući Mani, Masiniju i drevnu Olimpiju, mesto prvih Olimpijskih igara.
Više od 700 vatrogasaca uključujući i one sa Kipra, iz Francuske i Izraela, raspoređeno je u borbi protiv požara severno od Atine, uz pomoć vojske i aviona.
„U proteklih nekoliko dana suočili smo se sa situacijom bez presedana u našoj zemlji“, rekao je on.
Dok se u nebo dizao gust crni tim, vlasti su upozorile građane da nose maske na otvorenom i da zatvore prozore u svojim domovima.
Veliki požar uništio je šume i kuće prema jezeru Marathon, koji važi za glavni rezervoar grada, pa je napredovao uz padine planine Parnitha, okružujući nacionalni park koji se smatra poslednjim značajnim „zelenim plućima“ Atine.
Na Eviji, ostrvo istočno od glavnog rada, gde su požari takođe besnili od zapada prema severu po krševitim šumama, dogodile su se dramatične scene. Trajekti, turistički brodovi i ribari su evakuisali više od 1.000 ljudi iz primorskih sela i plaža. Muškarci i žene nosili su decu i starije dok su se ukrcavali na brodove.
Južnije na Peloponezu hitne službe se već danima bore da obuzdaju požare koji su uništili velike delove Ilije i Mesinije i zapretili drevnoj Olimpiji, gde se olimpijski plamen pali svake četiri godine.
Svesna ogromnog gubitka velikog broja života tokm požara 2018. godine, kada je uništeno odmaralište Mati, grčka vlada je dala prioritet evakuaciji, prenosi Gardijan.
Do sada su prijavljena dva smrtna slučaja koja su povezana sa najnovijim požarima – jedna žrtva je vatrogasac dobrovoljac, a druga šef britanske privredno-industrijske komore.
Grčki premijer Kirijakos Micotakis je rekao da su klimatske promene očigledno krive za temeperature koje su „pretvorile državu u bure baruta“ i izavale paklene pojaev opisane kao najgore poslednjih decenija, kako u Grčkoj, tako i u Turskoj i Italiji.
Micotakis je posetio glavni center za kontrolu požara u Atini i nazvao novonastale događaje „košmarnim letom“, dodajući da je ključni prioritet „pre svega zaštita ljudskih života“, prenosi CNN.
Vlada je planirala da na nadoknadi štetu ljudima koji su pogođeni požarima i označila bi spaljeno zemljište kao područja za pošumljavanje, rekao je on.
Atina je najtoplija metropola u kontitnentalnoj Evropi, a meteorolozi predviđaju da će se srednje godišnje temperature širom Mediterana u narednih 30 godina povećati za 2 stepena Celzijusa.
Bonus video: Bukte požari na Eviji
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: