Od prve predsedničke TV debate u SAD-u između Džona Kenedija i Ričarda Niksona iz 1960, ovaj format sučeljavanja mišljenja kandidata beleži pažnju publike koja se meri u desetinama miliona gledalaca. Po prvim procenama, sinoćno prvo suočavanje kandidata demokrata i republikanaca gledalo je čak preko 100 miliona gledalaca. Glavno pitanje je naravno šta je ovako veliki broj glasača mogao da zaključi iz nastupa bivšeg potpredsednika Bajdena i aktuelnog predsednika Trampa?
Predsedničke debate u Americi, uprkos ogromnom interesovanju publike, po brojnim politikološkim studijama iz prethodnih par decenija imaju ograničen uticaj na opredeljivanje birača. Na slične podatke ukazivale su i ankete pred sinoćno sučeljavanje, koje su govorile da je veliki broj glasača već opredeljen i siguran u svoj izbor. Taj izbor u 30-ak dana pred izbore oslikava se kroz prosečno nacionalno vođstvo Džoa Bajdena od oko 7% i nešto niže vođstvo u ključnim kolebljivim državama.
U ovim okolnostima pobeda u debati za dvojicu kandidata predstavlja u popunosti različite ciljeve. Dok je Bajden imao za cilj da ostane stabilan i ne izgubi podršku koju već ima, Trampov cilj bio je da pred ogromnim auditorijumom diskredituje protivnika i preuzme deo njegovih birača. U skladu sa ovim različitim ciljevima, oba kandidata definisala su različite strategije, od koje se jedna pokazala uspešnijom.
Debatna strategija Bajdena
Kao kandidat sa konstantnim vođstvom u anketama, Bajden je u debatu ušao sa ciljem da podršku ne izgubi. Iako je vođstvo na nacionalnom nivou za njega možda i ohrabrujuće, prednost u anketama u ključnim kolebljivim državama nije prevelika. U skladu sa tim, bilo je očekivano da će tim kandidata demokrata da se opredeli za manje rizičnu strategiju.
Ova strategija se bazirala na dokazivanju da je Bajden stabilan i pribran, odnosno da nije „mentalno nesposoban“, kako su ga republikanci predstavljali kroz kampanju. Svoja izlaganja je bazirao na opšte prihvatljivim porukama uz obavezno i više puta ponovljeno naglašavanje Trampovih neuspeha po pitanju COVID-19 krize, koja je u anketama primećena kao Trampova slaba tačka. Generalno njegov nastup karakterisao je defanzivini stav, uz povremene kontranapade i periodične uvrede.
Bajdenova centralna poruka bila je da je predsednik SAD podbacio po pitanju COVID-19 krize i da je podelio zemlju svojom polarizujućom retorikom, te da ne zaslužuje drugi mandat. Neretko se u izlaganjima obraćao i biračima direktnim pogledom u kameru, ignorišući Trampa.
Debatna strategija Trampa
Od momenta kada je kandidatura Bajdena ispred Demokratske partije postala izvesna, jedna od glavnih linija napada republikanaca na njega bila je vezana za „mentalnu sposobnost“. Donald Tramp i njegove partijske kolege Bajdena su kontinuitetu predstavljale kao „izlapelog“, „dementnog“ i „nesposobnog da poveže rečnicu“. Ove tvrdnje pratili su i različiti satirični snimci i kompilacije Bajdenovih gafova i momenata zbunjenosti. U skladu sa ovom strategijom jedan od Trampovih ciljeva bilo je da u debati to i dokaže i potvrdi svoj narativ da je Bajden mentalno nesposoban za mesto predsednika.
Tramp se do debate oslonio da od Bajdena u javnom mnjenju napravi karikaturu, što ga je ranije vrlo vešto politički služilo kod drugih protivnika. Takođe, definisanje protivnika kao mentalno nesposobnog, pratilo je i plašenje birača da će njegov protivnik tako slab biti svojevrsni „trojanski konj za radikalnu levicu“.
U praksi ovo je značilo napadanje Bajdena i konstatno upadanje u reč, ne bi li svog protivnika destabilizovao i zbunio, te dokazao svoju osnovnu tezu. Izvesna kalkulacija je da bi ovim potezom stvorio sumnju kod velikog broja glasača, naročito kod još neopredeljene manjine, da je Bajden zaista mentalno nesposoban. Ove upadice i dobacivanja, pratile su i lične uvrede, kao i kršenje pravila debate. U suštini, Trampov sinoćni nastup se može opisati kao veoma agresivan i podrugljiv.
Ko je pobednik debate?
Zbog agresivne i prljave prirode ove debate, sam događaj na osnovu prvih anketa publike delovao je vrlo negledljivo. Politička pitanja i programi bili su zasuti personalnim napadima i konstantnim upadicama i paralelnim pričanjem preko izlaganja protivnika. Iz tog razloga, teško je definisati pobednika u sferi političke supstance, odnosno konkretnog programskog sadržaja.
Međutim, kada se pogleda sveukupni efekat i poruka celog događaja, sam događaj predstavlja pobedu za Džoa Bajdena. Stabilnim nastupom u debati u trajanju od 90 minuta, srušio je karikaturalnu sliku o sebi kao dementnom starcu koji su Tramp i republikanci projektovali. Tramp nije uspeo da napadima i upadicama destabilizuje svog protivnika, a time je potrošio vreme da argumentuje zašto bi Amerikaci trebalo da mu daju još jednu šansu 3. novembra, nakon haotične situacije nastale povodom COVID-19 i rasnih nemira. Ovo možda ne bi bilo problematično, da Tramp čuva rezultat, ali je čist gubitak kada rezultat juri.
Ovaj ishod mogu potvrditi i prve ankete gledalaca debate od strane CBS i CNN u kojoj je više birača izjavilo da je Bajden bio bolji, kao i kladionice koje su nakon debate povećale šanse Bajdena za još 3%. Iz tog razloga, u prvom okršaju strategija Bajdena pokazala se kao utemeljenija od strategije Trampa. U sledeća dva okršaja, Tramp će verovatno promeniti svoj pristup, a možda i modifikovati celokupnu poruku kampanje.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare