Američki ambasador u Moskvi Džon Saliven, John Sullivan
Džon Saliven Foto: REUTERS/Evgenia Novozhenina/File Photo

Američki ambasador u Moskvi rekao je u utorak da će se vratiti u Vašington na konsultacije - što je potez koji dolazi nakon što ga je Kremlj podstakao da uzme pauzu dok Vašington i Moskva razmenjuju sankcije.U četvrtak je administracija Bajdena najavila sankcije Rusiji zbog mešanja u američke predsedničke izbore 2020. godine i umešanosti u hakovanje federalnih agencija SolarVinda, što su aktivnosti koje je Moskva demantovala. SAD su naredile proterivanje 10 ruskih diplomata, ciljale na desetine kompanija i pojedinaca i nametnule nova ograničenja kapacitetu Rusije da pozajmljuje novac.

Ambasador Džon Saliven rekao je u saopštenju da se ove nedelje vraća u Sjedinjene Države kako bi razgovarao o američko-ruskim vezama sa članovima administracije predsednika Džoa Bajdena. Naglasio je da će se vratiti u Moskvu za nekoliko nedelja.

„Verujem da mi je važno da direktno razgovaram sa svojim novim kolegama u administraciji Bajdena u Vašingtonu o trenutnom stanju bilateralnih odnosa između Sjedinjenih Država i Rusije“, rekao je Saliven u izjavi koju je objavila ambasada. „Takođe, porodicu nisam video duže od godinu dana, a to je još jedan važan razlog da se vratim kući u posetu“.

Salivenov odlazak događa se nakon što je Rusija u petak prestala da traži od Salivena da napusti zemlju, ali je rekla da je „predloženo“ da sledi primer ruskog ambasadora u Vašingtonu koji je opozvan na konsultacije prošlog meseca nakon što je Džo Bajden opisao ruskog predsednika Vladimira Putina kao „ubicu“. Rusija nije postavila vremenski okvir za povratak Anatolija Antonova u Vašington.

U četvrtak je administracija Bajdena najavila sankcije Rusiji zbog mešanja u američke predsedničke izbore 2020. godine i umešanosti u hakovanje federalnih agencija SolarVinda, što su aktivnosti koje je Moskva demantovala. SAD su naredile proterivanje 10 ruskih diplomata, ciljale na desetine kompanija i pojedinaca i nametnule nova ograničenja kapacitetu Rusije da pozajmljuje novac.

Rusija je američki potez osudila kao „apsolutno neprijateljski i ničim izazvan“ i uzvratila izdavanjem naloga desetorici američkih diplomata da napuste Rusiju, stavljajući ih na crnu listu osam sadašnjih i bivših američkih zvaničnika i pooštravajući zahteve za operacije američke ambasade.

Dok je nalagao uvođenje sankcija, Bajden je takođe pozvao na deeskalaciju napetosti i ostavio otvorena vrata za saradnju sa Rusijom u određenim oblastima.

Foto:Sharifulin Valery / TASS / Profimedia

Bajden je naglasio da je Putinu rekao da je za sada odlučio da ne nameće oštrije sankcije i predložio sastanak u trećoj zemlji na leto. Rusija je rekla da proučava ponudu.

„Vratiću se u Moskvu u narednim nedeljama pre bilo kakvog sastanka predsednika Bajdena i Putina“, rekao je Saliven u izjavi od utorka.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov rekao je da smo „u samom početku analiziranja situacije“ u vezi sa predlogom Bajdenovog samita i da još uvek nije razgovarano ni o kakvim specifičnostima. „Veliko je pitanje kojim će putem krenuti SAD“, rekao je Rjabkov u izjavi ruskih novinskih agencija.

Iako su nove američke sankcije dodatno ograničile mogućnost Rusije da pozajmljuje novac zabranom američkim finansijskim institucijama da kupuju ruske državne obveznice direktno od državnih institucija, one nisu ciljale sekundarno tržište. Administracija Bajdena otvorila je vrata za teže poteze ako to bude potrebno.

Fjodor Lukjanov, vodeći stručnjak za spoljnu politiku sa sedištem u Moskvi, rekao je da, iako su saveti Kremlja Salivenu da ode na konsultacije prestali pre proterivanja, to odražava uznemirenost Moskve zbog novih sankcija.

„Ako su politički kontakti svedeni na nulu, a ekonomske veze nikada nisu bile dovoljno bliske, zašto je toliko ljudi u ambasadama“, upitao je Lukianov u komentaru.

Predviđa da će veze i dalje opadati uprkos Bajdenovoj ponudi da se održi samit.

„Tokom proteklog Hladnog rata, Sovjetski Savez i Sjedinjene Države bar su delili određeno međusobno poštovanje i priznavanje međusobnog političkog legitimiteta, a to više nije slučaj“, primetio je Lukjanov.

„Obe strane vide onu drugu kao da ide ka propadanju i da nema moralno i političko pravo da se ponaša onako kako se ponaša“.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar