0
Janik Siner, teniser iz Italije, nalazi se pred verovatno najizazovnijim razdobljem u karijeri - ne zbog samog terena, već zbog događaja iz marta, kada je pao na antidoping testu.
Nakon nešto više od mesec dana čekanja, Svetska antidoping agencija (WADA) donela je odluku da od Suda za sportsku arbitražu zatraži da Siner bude kažnjen zbog toga što je bio pozitivan na supstancu klostebol tokom Indijan Velsa.
PROČITAJTE JOŠ
I dok je WADA saopštila da neće tražiti bilo kakvo retroaktivno oduzimanje postignutih rezultata, te je tako i definitivno Sineru omogućeno da zadrži i titule i nagrade osvojene u mesecima posle pozitivnog doping testa, mladog Italijana očekuje period neizvesnosti jer je u žalbi zatražena kazna od godinu do dve godine suspenzije.
Zbog čega je ova odluka WADA istorijska, i šta bi ona zapravo mogla da znači za svetski ne samo tenis, već i sport u globalu?
Kada se kaže da je WADA ispisala istoriju odlukom da se žali na ranije izrečenu oslobađajuću presudu koju je izrekla Međunarodna organizacija za integritet tenisa (ITIA), stvar je i više nego istinita, i to iz jednog jednostavnog razloga – nikada se dosad nije dogodilo da se WADA žali na ranije izrečenu presudu tela kom ona sama da je legitimitet.
Jer, da bi neka organizacija mogla da se bavi uopšte antidopingom i sankcioniše sportiste, mora da bude prihvaćena od strane WADA, glavne svetske organizacije. Iz tog razloga, za WADA kao krovnog antidoping tela, važe drugačija pravila i drugačiji rokovi u odnosu na sve ostale.
Ovog puta. WADA je napravila presedan, otvoreno se suprotstavila „svojima“ i pokazala da je napravljen propust u prvobitnoj istrazi, o čemu svedoči i deo iz saopštenja u kom navode da je „stav WADA da odluka o tome da „nije bilo greške ili nemara“ nije bila ispravna prema primenjenim pravilima“.
I dok je mnoge to iznenadilo na prvi pogled, nešto dublja analiza pokazuje da je ovakva odluka bila očekivana.
Pre svega, WADA je mogla da bira između dva zla – sa jedne strane da stane iza ITIA i oslobodi Sinera, što je na prvi pogled izgledalo bezbolnije. Jer, zatvaranjem slučaja i sama bi ne samo dala legitimitet ovom telu, već praktično ućutkala sve one koji su načinjali temu teorije zavere i priču o dopingu Janika Sinera sasekla u korenu, pre nego što se rasplamsala, dopustivši mladom Italijanu da se bez stega i problema fokusira na teren i građenje rivaliteta sa Karlosom Alkarazom, koji bi u narednim godinama trebalo da bude glavni fokus svih većih turnira.
Sa druge strane, WADA je, opet na prvi pogled, „otvorila Pandorinu kutiju“ koja bi mladom Italijanu mogla da ugrozi karijeru i ušla u ozbiljnu pravnu borbu, jer teško je poverovati da će Siner, uzevši u obzir što finansijsku, što logističku moć i pozadinu koju poseduje, prihvatiti bilo kakvu nepovoljnu odluku, pogotovo jer bi to značilo i sigurno okretanje leđa od strane sponzora, što automatski znači da će proces biti dug, težak, i što je neretko najbolnije – skup, pogotovo jer CAS ne okleva da pošalje račun za sudske usluge i strani koja je pobedila.
No, WADA je ovako stala iza svih silnih presuda sportistima koji su zbog dopinga bili kažnjeni – poput Simone Halep, Stefana Batalina… I tako sprečila moguće otvaranje hiljada i hiljada slučajeva kada su sportisti – ne samo teniseri – bivali kažnjeni i suspendovani. Da je WADA, kojim slučajem, aminovala pomilovanje Sinera, i Halepova i Batalino i svi oni koji su, slučajno ili namerno, došli u kontakt sa bilo kojom zabranjenom supstancom i zbog toga bili suspendovani, imali bi mogućnost da pokrenu novi postupak pred civilnim sudovima i prvobitnu presudu CAS-a dovedu u pitanje.
A za to je potreban samo dobar advokat.
Da li je Siner kriv za doping kao takav? Najverovatnije ne. Ali, da li je sve baš toliko jednostavno kako je navedeno u prvobitnoj presudi ITIA?
Po svemu sudeći, ne.
Siner je, prema prvobitnoj presudi, lišen bilo kakve odgovornosti. No, pravila WADA kažu da je sportista taj koji snosi najveću odgovornost, i to iz nekoliko razloga. Pre svega jer su upravo sportisti ti koji biraju tim saradnika kojima su okruženi, a drugo – sportisti na kraju snose konačnu odgovornost za ono što se dešava u njihovom telu.
Drugi razlog za strah se krije u prostoj odluci da žalba uopšte i bude podneta.
Naime, da je sve bilo čisto – ili uglavnom čisto – ne postoji ni najmanja dilema da bi WADA samu sebe poštedela truda, vremena i novca i prosto prihvatila prvobitnu odluku. Ovo ipak pokazuje da očigledno postoje određene manjkavosti pri prvobitnoj presudi, a koje bi, ukoliko bi isplivale kasnije u javnost, mogle da itekako naštete ugledu WADA i donesu preveliki broj problema, pa pe na kraju odluka bila da ne rizikuju i konačnu odluku o sudbini Sinera prepuste CAS-u.
Rok za predaju prvih dokumenata je 10. oktobar. Nakon toga bi trebalo da bude poznato i šta nas očekuje dalje, kada će biti održana saslušanja, i na kraju – koliko ćemo najmanje morati da čekamo kako bi konačna sudbina mladog tenisera bila poznata.
BONUS VIDEO