I koliko god puta da se pojavite na Vimbldonu postoji mogućnost da nećete imati sav pristup. Uostalom, pitajte Rodžera Federera koji se jednom neočekivano pojavio na kapiji, a čuvar ga nije pustio na kompleks jer nije imao člansku kartu. Čoveka kog u Velikoj Britaniji (barem za sada) zovu "Kraljem Vimbldona" je bio zabranjen pristup.
Klub je koji je izgrađen na poštovanju utvrđenih pravila i tradicija ne dozvoljava pristup na mnogo lokacija. Navijači imaju najmanje pristupa, a onda gradativno idu novinari, igrači i na kraju naravno članovi kluba. Jedino neograničeni pristup u ovom trentku sa sigurnošću ima Kejt Midlton.
I nema nikakve dileme da ljudi vole zabranjeno voće, da vole da provere granice, a da iz te tajnovitosti imamo dodatno interesovanje navijača. Koliko pravih teniskih fanatika zaista sanja da uđe u Ol Ingland klub u kom smo toliko puta videli snimke kako Novak Đoković ponosno šeta trofej u rukama. Ipak, te zone su obično van mogućnosti za sve ostale.
Novak kao sedmostruki šampion ima specijalan pristup i tretman u odnosu na sve ostale, pa čak ima i veći status od bilo kog drugog igrača na turniru izuzev Endija Marija (koji je dva puta podizao ovaj trofej).
Zapravo je moguće da poneko i vidi ove prostorije koje se uglavnom vode kao zabranjene, ali kada turnir ne traje. I tako sam u potrazi za odgovorim odlučio da i sam probam da uđem u kompleks za igrače. Došao sam do člana obezbeđenja i pitao ga da li mogu da uđem. Nisam bio gotov na šalu, a on je na engleskom koji je zvučao kao iz Kardifa poručio.
„Može, da bi zadovoljio uslov moraš da obiđeš pet puta oko zgrade i da povučeš desno uvo ispred zgrade“, rekao mi je uz ogroman osmeh dok su mu oči ostale skrivene iza naočara.
Izgledao je kao nešto nabildovaniji Džejson Stetam. Ipak, posle toga mi je zapravo ponudi da uđem u zgradu, ali nisam napravio previše koraka pre nego što me je ispratio napolje. Pitao sam na pultu da li sigurno nemam pristup, a kada sam se okrenuo njegova glava mi je bila gotovo na ramenu jer mi je rekao „držim te na oku“.
Smejali smo se nekoliko minuta i šalili, a on je počeo da se smeje kada sam ga pitao „da li sada mora da me uhvati za okovratnik i izbaci“. Ipak, jedno pitanje mi je omogućilo da vidim mnogo više nego što sam očekivao i da tako barem malo demistifikujem hodnike (doduše nije mi bilo dozvoljeno da slikam).
I taj klub će ostati bez posete srpskih novinara ove godine, a sledeće ukoliko dođemo dovoljno rano…
Koliko se misterija vezuje za Vimbldon dovoljno govori to što imaju čitav jedan segment koji se zove „Razotkrivanje mitova“ u kom se obraćaju svim pričama koje nisu u skladu sa istinom. Ipak, ta misterioznost i tradicionalizam su zapravo doveli do toga da Vimbldon postane nezvanično svetsko prvenstvo u tenisu, pa će vam većina igrača reći da je od početka treniranja sanjalo da osvoji upravo ovaj turnir.
Ulaz u potpuno zatvoren kompleks. Ovde se igrači povlače kada žele da treniraju daleko od medija ili kada napolju pada kiša. Ovaj deo je potpuno izolovan od ostatka kompleksa.
Upravo zbog toga i Vimbldon svake godine ruši rekorde gledanosti jer je poseban doživljaj kada kamere konačno mogu da snimaju igrače dok nose trofej kroz prostorije kluba i onda na balkonu slave sa navijačima. Klub se tokom godina nije previše promenio, osim što je svakako modernizovan.
Čak je i broj mesta u klubu ograničen.
Klub je osnovan 23. jula 1868. godine, a naziv je menjan dva puta u istoriji. Isprva je bio isključivo kriket klub, a onda je uključen i tenis. Od 2011. godine je klub postao zvanično kompanija.
Da biste bili član morate da budete u nekoj od pet kategorija: Punopravni članovi, članovi za života, počasni članovi, privremeni članovi, mlađi privremeni članovi. Oni koji se nalaze u prvoj grupi nikada ne smeju da pređu broj od 500 ljudi. Počasni članovi su bivši šampioni, drugi istaknuti igrači, dobrotvori kluba i druge osobe od posebnog značaja. Privremeni članovi se menjau svake godine i generalno su u pitanju aktivni igrači koji mogu da koriste prostorije i da igraju dok im traje članvstvo.
Zanimljivo da do sada nije poznato zbog čega je Vimbldon izabrao ljubičastu i zelenu boju, samo se zna da se odustalo od prethodne kombinacije bele, žute, crvene i zelene jer je previše posećala na marince.
Sva ova misterioznost često je nastala zbog skrivanja, ali i zbog potrebe da se privuče dodatna pažnja. Uostalom, Vimbldon najbolje od svih zna da je njihovo najprepoznatljivije voće upravo ono zabranjeno, iako svi pričaju o jagodama.
BONUS VIDEO Novak u raspravi sa sudijom na Vimbldonu