0
Ukoliko biste nekada sastavljali listu igrača za koje niste očekivali da će osvojiti grend slem, negde na vrhu te liste bi se našao Tomas Johanson. "Ko?" pitate se... Da, čak ni to što je uradio početkom veka u Australiji nije učinilo da i dalje postane globalno prepoznatljiv.
Tokom godina je bilo mnogih iznenađujućih grend slem šampiona, ali negde će pri vrhu ili na samom njegovom početku biti Tomas Johanson. Poslednji Šveđanin koji je postao grend slem šampion je ujedno i najveća senzacija iz Skandinavije kada god se govori o tenisu.
PROČITAJTE JOŠ
Te 2002. godine je Johanson stigao na turnir kao 16. nosilac, ali niko nije mogao da pretpostavi da će kasnije postati šampion. Ipak, došlo je do jedne od najvećih seča nosilaca u istoriji. Samo su trojica (od 32 uspela da stignu do četvrtfinala), a većina je već u drugoj ili trećoj rundi završavala takmičenje.
Niko od prvih pet na svetu nije uspeo da dođe do trećeg kola. Prvi i drugi teniser sveta Lejton Hjuit i Gustavo Kuerten u tom trenutku su eliminisani na samom startu u prvoj rundi, dok se Andre Agasi kao treći povukao sa turnira pre početka. Jevgeni Kafeljnikov i Sebastijan Grožan su takmičenje završili u drugom kolu. Tim Henman, Pit Sampras, Rodžer Federer su završili takmičenje u osmini finala. Uz to bi trebalo pomenuti i rane eliminacije Gorana Ivaniševića, Endija Rodika, Arno Klemona, Karlosa Moje, Fabrisa Santoroa, Grega Rusedskog…
Umesto svih njih je tog januara 2002. godine nastala ova fotografija, bilo je to u eri kada je „Rod Lejver arena“ bila ukrašena zelenim betonom…
Dakle, daleko od toga da konkurencija nije bila žestoka, ali je ujedno bila i prelaz između generacije koja je dominirala 90ih i generacije koja će se „roditi“ uz Rodžera Federera kao predvodnika.
Za Johansona je često važio nadimak „mina“ u smislu da niko nije želeo da ga vidi u njegovom delu žreba (osim na šljaci) jer je znao da iznenadi favorite, ali daleko od toga da bi neko odbio da se sa njim nadigrava. Sve do te Australije.
Do tog momenta je Šveđanin osvojio šest titula u karijeri (od toga pet na turnirima serije 250), pa su mu davali zaista minimalne šanse da slavi na sedam mečeva zaredom.
Johanson je u Melburnu bio miljenik sreće, pa mu se žreb potpuno otvorio do samog finala. Tada je po prvi put na turniru igrao sa igračem iz Top 10 na svetu u tom momentu. Sa druge strane ga je sačekao Marat Safin.
Uostalom koliko je bilo iznenađenje, ali i ostalo do današnjih dana jeste činjenica da je poznatiji po tome što je bio trener Filipa Krajinovića, nego da je grend slem šampion. Johanson je sa srpskim teniserom prekinuo saradnju preko telefona jer nije mogao da ide na stalna putovanja zbog porodice, to je, ipak, neka druga priča. Vratimo se ovom begu u prošlost.
Johanson je najavio blistavu karijeru kada je postao šampion Evrope do 14 godina, a do kraja karijere je upisao devet titula. Najbolji ranking mu je sedmo mesto na planeti (10. juna 2002. godine), a iako je grend slem šampiona na Rolan Garosu nikada nije stao do treće runde. Čak četiri puta je ispao u drugom kolu, a svih ostalih već u prvom kolu. Igrao je dva četvrtfinala US Opena i jedno polufinale Vimbldona.
Zaista skromno.
Johanson je srušio Dijaa, Hipfla, El Ajnauija, Voineu, sunarodnika Jonasa Bjorkmana, Jiržija Novaka iz Češke, a onda u velikom finalu Marata Safina sa 3:6, 6:4, 6:4, 7:6(4).
To je ono čuveno finalu u kom je Safin bio pijan.
„Pio sam alkohol tokom cele moje karijere, ali prvi put tek sa 24. godine. Tada sam video Safina kako pije pre finala AO. Pomislio sam da ako ja ne mogu trezan da se pomerim sa 150. mesta, a on pijan igra finale, onda alkohol i nije tako loš. Safin je toliko bio pijan i noć pre, kao da je slavio rođendan. Ili kao da je već proslavio osvajanje Australijan opena“, rekao je Danijel jednom prilikom.
Ali, to nije bilo sve kada je taj meč u pitanju. Istovremeno su u loži sedele tri plavuše, a to je zauvek u javnosti zacementiralo mišljenje da je najveći ženskaroš tenisa.
Iako je Safin demantovao da ima bilo kakve veze sa njima i da je samo nabavio karte za svog prijatelja koji ih je tu doveo, niko u to nije poverovao.
Kada je prvi put prošao kvalifikacije u Melburnu bio je čak 17. Šveđanin u glavnom žrebu, što je za njega bilo neverovatno. Pričao je da su i Šveđani dominirali svlačionicom, te da su ljudi namerno završavali svoja putovanja iz domovine upravo u Melburnu zbog toliko igrača u žrebu.
„Čuo si pevanje i znao si… To finale protiv Safina, izašao sam i bilo je puno i svi su bili u žutom. Bio sam ekstremno stegnut, nervozan i izgubio sam prvi set. Počeo sam da igram sve bolje i bolje dok nisam došao do 6-1 u taj-brejku, a onda mi se čitavo telo ugasilo. Od tog poena ne znam šta se zapravo desilo, bio sam potpuno nestao sa terena, ali sam uspeo to da izvučem na kraju“, rekao je Johanson. Pre toga nikada nije stigao do polufinala, a sada je postao šampion.
Postao je najinznenađujući šampion grend slema u 21. veku zasigurno.
BONUS VIDEO Odavde je krenulo po zlu u finalu Vimbldona: Novak je mogao da vodi sa 2:0
