0
Za Sretena Spasića možda još uvek niste čuli, ali je njegov put od Srbije do Kine i rada sa olimpijskom šampionkom dokaz da se snovi ostvaruju.
Uostalom, za Nova.rs je ovaj teniski trener koji sada radi u Aziji objasnio kako izgleda raditi sa najvećim teniskim biserom današnjice, ali i šta planira dalje.
PROČITAJTE JOŠ
Relativno rano je shvatio da mu se mnogo više dopada trenerska karijera nego igračka. Neobično rano je odlučio da se povuče sa terena, čak i pre svojih najboljih igračkih godina.
„Počeo sam da igram tenis sa sedam godina u TK Crvena zvezda nakon toga sam prešao u TK Partizan. Igrao sam sve turnire TSS u svim kategorijama do 14, 16 i 18 godina, pa i seniorske turnire. Zvanično sam prestao sa teniskom karijerom sa 18 godina. Prestao sam jer sam shvatio da je sport izuzetno težak i da moraju da se poklope sve kockice da bi se uspelo“, počeo je Spasić za Nova.rs.
Put ga je odveo u Austriju, a tamo je mogao da gleda kako se Dominik Tim priprema za osvajanje grend slema. Shvatio je šta znači posvećenost na najvišem nivou.
„Sa 17 godina sam otišao u Beč u akademiju kod Gintera Breznika i Dominika Tima, tu sam proveo četiri, pet meseci. Tu su me trenirali Breznik, Volfgang Tim, Dominikov otac, Veljko Tipsarević i tu sam mogao da spoznam profesionalni sistem rada, da budem u okruženju najboljih igrača poput Tima, Ernesta Gulbisa, sada i Aleksandra Ševčenka koji je moje godište, ali i Denis Novak i Sebastijan Ofner. Ozbiljna ekipa profesionalaca. Video sam da moj teniski nivo raste i da je taj trenažni proces koji zapravo volim i u kom uživam. Na taj način sam se kroz treninge Breznika i Volfganga Tima zaljubio u trenerski posao. Oni su tom poslu pristupili profesionalno, ali i sa dosta emocije i energije, pa mi se to svidelo. Tu sam odlučio da želim da završim igračku i da započnem trenersku karijeru.“
Zna i kako je počela da se gasi zvezda Dominika Tima.
„Problem je što se loše rastao sa Breznikom, jeste sa Masuom osvojio US Open, ali njega je Breznik napravio. Ceo život su trenirali i razdvojili se zbog finansijskih razloga.“
Objasnio je Spasić kako je stigao do Kine i šta je presudilo da se tamo i zadrži.
„Nakon toga počinjem da radim 2019. godine u OTK Beograd kod Gorana i Viktora Bubnja, to su mi bili prvi trenerski koraci. Tokom 2020. godine sam počeo da radim u TK Ušće, tu sam radio pet meseci i onda sam sticajem srećnih okolnosti jednog dana mi je na treningu prišao momak iz Kine. On je iz Šangaj tima, to je najbolji tim trenutno u Kini. Pitao me je Džang Lihao da radim sa njim kao trener koji putuje sa njim i da radimo fjučers turnire. Ta mi se ponuda dopala, u roku od dva dana smo se dogovorili i zaputili na fjučerse. Igrali smo kvalifikacije, sa njim sam osvojio prve trenerske ATP bodove, prolazio je kroz kvalifikacije. On je bio jedan od perspektivnijih igrača u Kini, trenutno je u istom timu sa Džang Ženženom koji je sada u Top 50 na svetu. Oni su najbolji prijatelji. Dve godine sam putovao sa njim po fjučersima, a nakon toga sam u dogovoru sa njim odlučio da se zaputim ka Kini. To je jedina logična destinacija posle njegovog rada sa njim.“
Nije propustio priliku da istakne mentore koji su mu pomagali na putu, ali i da projektuje šta bismo mogli da vidimo od Hamada Međedovića.
„Moj prvi trener je bio Jovan Lilić koji je preminuo skoro. Emotivno sam jako vezan za njega, od njega sam naučio dosta, najbolje savete sam dobijao. Radio sa Darkom Mađarovskim, Nemanjom Lalićem, Gojkom Stanarevićem, trenirao sam u Tipsarević akademiji. Najveće iskustvo sam stekao kao trener na putovanjima po fjučers turnirima jer sam tu sretao trenere poput Vlada Volčkova koji je igrao polufinale Vimbldona, tu su bili i Ilija Bozoljac i Frenk Dančević koji su nesebično delili znanje sa mnom. U periodu kada su Ilija i Hamad radili zajedno proveli smo mesec dana zajedno u Tunisu, bili smo danonoćno zajedno. Pomagao sam oko treninga i zahvalio bih im se. Mnogo toga sam naučio tada. Gubi Hamad drugo kolo, pa četrtfinale u Tunisu i kaže: Nemoguće je da osvojim fjučers. Ja mu kažem ‘Polako, polako, biće’, a gledaj gde je sada. Izuzetno uporan momak. Meni je lično Hamad jedan od omiljenih tenisera za gledanje, ima izuzetno dobar forhend i jak servis. Njegova radna etika je na visokom nivou, on je potencijal za Top 20.“
Da li u Kini znaju za Srbiju? Naravno da znaju.
„Svi znaju za Srbiju, gostoprimljivi su i Novak je ovde tretiran kao kralj. Što se tiče odnosa Kineza prema nama imam samo reči hvale. Kineski mentalitet odgovara našem, kineski igrači vole da rade sa srpskim trenerima. Ima dosta još srpskih trenera u Kini, moj najbolji prijatelj radi kao teniski trener Aleksandar Stevanović, ali znamo sigurno 15 ljudi koji rade u Kini sada. Uslovi su jednostavno dobri.
Pojasniio je i kako je počeo da radi sa Ćinven Ženg koje je olimpijska šampionka iz Pariza.
„Živim u Handžu, to je grad na 40 minuta vozom od Šangaja, ima 13 miliona stanovnika, moderan je. Grad u kom je trenutno Alibaba. Ovde im je sedište. U Handžu je bio turnir iz serije ATP 250. Dobio sam ponudu od jednog od najboljih trenera u Kini koji je radio sa Ćinven Ženg. Jingženg Vong mi je ponudio da se priključim njenom timu i doveo me kao svog prvog inostranog trenera u svoj klub. Jedan je od najboljih kineskih trenera po rezultatima.“
Popularnost tenisa u Kini je ogromna.
„Pročulo se moje ime jer je Džang Lihao izuzetno popularan u Kini, on je osvojio ovde državno prvenstvo u Kini. Svi ga znaju jer je bio ozbiljan igrač u Kini. Tenis u Kini je izuzetno popularan pogotovo ove godine jer je Ženg osvojila zlato na Olimpijskim igrama, takođe je Top 10 igračica, tu su Žang i Jibing Vu. Tenis je neverovatno popularan. Od najmlađeg uzrasta do najstarijeg uzrasta tereni su puni. Postoje i javni teniski tereni, u većini komšiluka postoje tereni za tenis kao što kod nas ima terena za košarku. Neverovatno je koliko ima terena.“
Stigao je poziv koji nije mogao da odbije.
„U njen tim stupam nakon poziva njenog oca koji je jako dobar prijatelj sa mojim trenutnim saradnikom Vongom. On ju je trenirao kada je imala 16 godina, a on je dve godine radio sa njom. Smatrali su da bih mogao da pomognem u pripremama za turnir u Pekingu nakon čega sam se ja priključio. Moja uloga je bila da asistiram glavnom teniskom treneru Pereu Ribi. Pomogao sam šta god je trebalo.“
Pojasnio je šta ga je fasciniralo kod kineske igračice.
„Kod Ženg je jako izražena neverovatna zahtevnost, zahteva na poboljšanju svakog detalja u igri. To je nestvarno. Svaki detalj, svaku sitnicu u igri želi da dovede do savršenstva. Ceo njen tim, od načina pripreme, trening mobilnosti, masaže, kondicije, način pripreme je neverovatan. Svi treninzi su protekli u apsolutnoj tišini gde je koncentracija na svakom mogućem udarcu. Na treningu ne postoji udarac koji nije bitan, sve je važno. Ona je izuzetan perfekcionista. Tako nešto u životu još nisam video.“
Gledao je iz prve ruke kako trenira i Tim, pa je mogao da povuče paralelu između dva vrhunska igrača.
„Dominik Tim je radnik. Nije se toliko obraćala pažnja na te sitnice, nego isključivo na rad. Tim je samo slušao trenera, radio šta mu se kaže, dao 200 odsto u svakom udarcu i trenirao kao lud. Dominik je trenirao po šest sati bez prestanka, trčao je sa tegovima na nogama, treninzi kondicije, u sauni. Jedan vojnički ritam, kod Ženg je sve isplanirano do poslednjeg detalja. Način pripreme za trening je neverovatan, taj nivo posvećenosti me podseća na Novaka Đokovića. Ta glad u očima, ta energija, to je nešto slično kao Đoković.“
Pojasnio je i kako je izgledalo gledati kako to radi jedna od najboljih.
„Ženg je izbacivala projektile iz reketa, ove godine je sparingovala samo sa muškarcima i svaku lopticu je udarala 100 odsto. Insistirala je da sparing partneri udaraju što ravnije jer je to pravi način da se pripremi za vrhunske igračice.“
Kako funkcioniše teniski sistem u Kini. Ogroman je rezervoar talenata, pa je najbitnije izabrati prave.
„Ovde se radi na sistemu selekcije, svaka provincija u Kini ima svoj tim koji sponzoriše Vlada. Tu je Šangaj tim, Gudžo tim, itd. Svaka provinicija ima tim i najbolji igrači su stipendirani od tima koji sponzoriše Vlada. Na svake četiri godine su timska takmičenja, tim koji osvoji turnir dobija izuzetno veliku novčanu nagradu od države. Takav je sistem u Kini. Najbolji igrači su stipendirani od strane države. To je državni nivo, kao i TSS, sistem je veoma sličan. Samo što je sistem izuzetno razvijen od osam, 12, 14 i 16 godina. Samo ne postoji turnir od 18 godina, jako je slabo posvećen. Tu gradiš svoj renking.“
Počeo je da radi sa Šaotong Vang koja je kasnije osvojila Oranž Bol, nezvanično svetsko prvenstvo u tenisu za mlade igrače. To je još jedan dokaz da teniskih talenata u Kini ima mnogo.
„Došao sam u klub gde imamo perspektivne igrače, momak kog treniram je bio prvi u Kini, devojka do 14 godina je bila prva. Trenutno radim sa igračicom koja je u reprezentaciji Kine do 14 godina, a ima 13. Trenutno je moj najbolji igrač jeste Šaotong Vang koja je krajem godine osvojila Oranž Bol do 16 godina.“
Nažalost, nije mogao da putuje sa njom, ali su stalno bili na vezi. Ona je uspela da napravi nestvaran niz osvojenih gemova kada je bilo najbitnije.
„Ja nisam bio sad sa njom tamo jer su mi kasno javili za turnir zbog vize, pa je išla sama. Bio sam joj podrška sve vreme onlajn, bukvalno je poslednji trening pre SAD uradila sa mnom i prvi po povratku. Sa njom sam putovao na sve ostale ITF turnire, osvojila je pet turnira, na novog rang listi će biti u Top 300 na ITF sa 15 godina. U polufinalu Oranž Bola je gubila 2:5, a onda je osvojila 12 gemova u nizu. Pobedila je sa 7:5, 6:0, a u finalu je slavila sa 6:0, 6:1. Osvojila je 24 gema, a izgubila jedan.“
Sledeće godine će imati i nešto drugačiji pristup.
„Plan je da nastavimo da gradimo juniorski renking, da igramo najjače turnire na ITF i da se na kraju godine napadne juniorski Vimbldon i US Open. I da 2026. godine učestvujemo na svim grend slemovima.
Jedna srpsko ime u mlađim kategorijama mu je privuklo posebnu pažnju.
„Čuo sam za Lunu Vujović da je izuzetno perspektivna, nismo se sretali. Devojčica je osvojila Vimbldon do 14 godina. To je neverovatan uspeh.“
Možda ima samo 24 godine, ali je već uspeo da u finalu gleda dve svoje igračice.
„Meni je baza u Handžou, odatle putujem na ITF turnire. Najlepše mesto na kom sam bio je Fidži, ostrvo na kraju sveta. Osvojili smo dva ITF turnira, J30 to je Šaotong osvojila, a druga igračica koju treniram je igrala finale. Lep trenerski uspeh, jedna od najlepših destinacija na kojima sam bio.“
Šta je najveći problem kineskih igrača? Verovali ili ne – šljaka.
„U Kini dominira beton, kineski igrači imaju ogroman problem sa igrom na šljaci. Ima jako malo šljakastih terena, kultura tenisa je na betonskog podlozi. Loše se snalaze na šljaci. To nije baš za pohvalu, pokušavam da uvedem evropski sistem da ih učim da se kreću i proklizavaju na šljaci, da igraju udarce sa spinom jer su uglavnom udarci ravni, skoro svima. Pokušavam da promenimo taj način treniranja koji je u Kini zastupljen“, završio je Spasić za Nova.rs.
BONUS VIDEO Đorđe Đoković za Nova.rs o turniru u Beogradu, projektu Dubai i potpunoj životnoj promeni
