0
Koliko puta ste ležali uveče u krevet i znali da ćete vrlo, vrlo teško ustati. Kada ste imali taj osećaj neposredno pre nego što bi telo klonula, pre nego što bi imunitet makar privremeno katapultirao. Problem je kada znate da sutra nemate izbor nego da morate ostati na nogama. Dugo. I da ćete verovatno morati pritom i da hodate. I to mnogo.
I da sada ovo ne preraste u neku priču o teškim trenucima pričaćemo samo o kraju. Samo o rešenju, ne o samom problemu. Rešenje je moralo da bude odlazak u apoteke, iako svi koji me poznaju znaju da izbegavam i da uzimam i lek kada me boli glava.
PROČITAJTE JOŠ
Ovog puta izbor nije smeo da postoji jer sam morao da ostanem na nogama čitav dan jer je bilo srpskih tenisera koji su igrali širom kompleksa. Najpre nije uspevalo da mi pomogne ni to što sam uzeo te kako je rekla apotekarka „magične tablete“. Verovatno ih je tako odredila jer ne zna koliko to zapravo zvuči, a pogotovo zbog toga što ne zna prave reči engleskog.
Kada imate meč za mečom i tako po 10, 12 ili 14 sati dnevno to je i te kako naporno. To verovatno shvataju samo oni koji su radili dva posla istovremeno i tim ljudima se posebno divim jer tako uspevaju da žive godinama, a samo dve nedelje vas ozbiljno samelju.
Tako sam od iskusnijih kolega od onih koji prate grend slem turnire od 1976. godine čuo za jednu „caku“ koja deluje tako obično, ali je istina. Svakog dana tokom turnira uzimaju dva puta dnevno različite vitamine ili te riblje pilule kako ne bi došlo do pada imuniteta.
Ponekad je neophodno da na svojoj koži osetite sve te negativne strane da bi ste postali svesni rizika, mada je nekada dobro ne probati sve to na sopstvenoj koži. I tako nakon jednog dana kašlja i gledanja popreko jer niko ne želi da se razboli ti vitamini su me zaista spasili mnogih problema.
To je samo jedan kratak savet za sve koji nekada planiraju da rade po ceo dan na takvim stvarima, to mi je i pomoglo da mogu da se prošetam po kompleksu. Da čujemo Gorana Ivaniševića kako raspoloženo razgovara dok priprema sve za Novakog trening, da vidim kako izgleda ta botanička bašta, da vidimo Žoa Vilfreda Congu kako žuri u odelu na davanje intervju za televizijsku kuću za koju radi, iako je godinu dana ranije na istom mestu plakao.
Pomoglo je da pišem tekst za tekstom i da sada izgubite malo dragocenog vremena i na ovaj detalj. Uostalom, pomoglo je da sada bez straha mogu da gledam i meč Novaka Đokovića jer je na stadionu „Filip Šatrije“ jezivo hladno. Kada god gledate meč iz novinarske lože, takozvanog „golubarnika“ na kom užasno duva vetar. Duva neprestano, pa dok ljudi na tribinama mirno sede na suncu u majicama kratkih rukava, vi žalite što niste poneli još nešto osim majice i duksa.
Izgleda čudno i zvuči čudno što i ne čudi kada vas i sopstvene oči varaju jer su ljudi dole u kratkim rukavima, a vi sedite u duksu i hladno vam je.
BONUS VIDEO Đoković pobedio Dimitrova u Rimu
