0
Mnogi će zbog toga upootrebiti i neke grublje opise španskog tenisera.
Ko je pratio šta se dešavalo od početka godine, svestan je da Rafael Nadal defitivno više nije onaj stari koji dominira na terenu gde god se pojavi, jer ne zna kada će se uopšte pojaviti.
PROČITAJTE JOŠ:
Došao je u Melburn s lovorikama prošlogodišnjeg šampiona i čoveka koji je u pet setova „okrenuo“ Danila Medvedeva i uzeo titulu.
Medvedevu je to stravično teško uraditi na betonu, posebno u situaciji kada ima setove i brejk prednosti.
Nadal je to uradio i, premda lani nije bilo Novaka Đokovića u Australiji, izveo je hudinijevski trik i podvig na teniskom terenu. Zato je utoliko veći šok bio što ga je ove godine u drugom kolu izbacio Mekenzi MekDonald.
Ako su dva poraza od Kamerona Norija i Aleksa De Minora dotle bila „ok, nije ovo ništa“, poraz od MekDonalda već je upalio neke alarme.
Amerikanac je time inicirao veliki pad Nadala koji je sa drugog pao do 15. mesta, a u jedinom meču sezone pobedio Džeka Drejpera na startu Australije.
U Melburnu je potom otišao na pregled i magnetnu rezonancu i utvrđeno je da ima drugi stepen cepanja mišića u levoj nozi. Dodajte tome poteškoće sa kukom i slika nije nimalo bila vedra.
„Rafa voli da se bori. On se oseća dobro kada ulazi u bitku i voli taj osećaj. On je ratnik i njegovo ‘gorivo’ je da može da se takmiči na najvišem nivou. Kad stvari postanu teške i tvrde, tada se najviše trudi. Što je pritisak veći, to on više isporuči dobru partiju“, ovako je Rafaela Nadala opisao Patrik Muratoglu, čuveni teniski trener kada je poredio Španca sa dvojicom najvećih rivala Novakom Đokovićem i Rodžerom Federerom.
I kad se pogleda Nadalova karijera u jednoj retrospektivi, uvek je tu bila neka borba. Što sa povredama, što sa samim sobom, što sa Novakom ili Federerom.
Između ta tri se klatno uspeha pomeralo i išlo na jednu, drugu ili treću. Više nego što bi ijedan sportista želeo, ili planirao, Rafu su pogađale pauze zbog raznih boljki.
Više velikih turnira i grend slemova je igrao, pa i osvajao dok je bio povređen, ali je negde i gubio, ili se povlačio.
Tako smo lani ostali uskraćeni za, verovatno spektakularno polufinale Vimbldona, iz kog je Nik Kirjos prošao dalje, a pre više godina smo ostali uskraćeni za Nadala u punoj snazi, kada ga je Sten Vavrinka pobedio povređenog u finalu Australijan opena.
I kroz sve te povrede kolena, zglobova i mišića, pa i kroz sve pauze od po tri, četiri, pa i šest meseci je prolazio i izlazio baš ovakav kakvim ga Muratoglu opisuje.
Lekari su u prvim godinama njegove karijere pričali sve i svašta, procene su bile da neće moći da igra dugo, a on i sa 36 godina izaziva strah i trepet kad je zdrav. Što je sve ređe. Upravo zato je jedna njegova izjava iz Australije naterala mnoge da podignu obrve.
„Ne mogu da dođem i da lažem da je život fantastičan, da morate da ostanete pozitivni i nastavite da se borite… Ne sada. Sutra je novi dan, ali teško je. Povreda je u pitanju. Moram da priznam da sam psihički uništen. Nadam se da nije suviše ozbiljno. Poslednje tri nedelje su bile prilično pozitivne i nadam se da me ova povreda neće odvojiti od terena predugo, pošto sam već frustriran i umoran od procesa oporavaka u toliko situacija u karijeri“, rekao je Nadal posle ispadanja u Melburnu.
Time je praktično najavio da ne želi više da se muči ako pauza potraje po nekoliko meseci, što se upravo dešava, jer se inicijalna prognoza zbog „grešaka u koracima“, odnosno lečenju i rehabilitaciji, značajno odužila sa prognoziranih šest do osam nedelja.
„Pozdrav svima, još uvek nisam spreman da se takmičim na najvišem nivou. Neću moći da igram na jednom od najvažnijih turnira u karijeri, Monte Karlu. Još nisam u poziciji da igram sa maksimalnim garancijama i nastaviću pripremni proces, nadajući se skorom povratku“, rekao je Nadal pre nekoliko nedelja i nedugo zatim morao još jednom da se oglasi.
„Nažalost, neću moći da igram u Madridu. Trenirao sam, ali pre nekoliko dana smo odlučili da malo promenimo kurs, obavimo druge terapije i vidimo da li su se stvari popravile kako bih pokušao da se pripremim za ono što dolazi. Ne mogu da odredim rok, da znam rekao bih vam, ali ne znam“, rekao je Rafa.
To je već duže od tri meseca bez takmičenja i pitanje je koliko još. Je li to nije duga pauza? Možda je očekivao da do sada već biti tip-top što se, nažalost, nije desilo.
S druge strane, Federer se povukao, Đoković je i dalje konkurentan za titule, mada je i on u Monte Karlu povredio lakat.
Jasno je da mu je i dalje teško da se povuče i da preseče, iako je jasno i da se muči, jer oporavak od povreda nikome nije lak.
„Situacija nije onakva kako sam se nadao. Pratili smo sve zahteve lekara, ali nekako napredak nije bio onakav kako su nam prvobitno rekli da će biti i našli smo se u teškoj situaciji. Nedelje su prolazile i bio sam u iluziji da ću moći da igram na turnirima koji su bili najvažniji u mojoj karijeri Monte Karlo, Barselona, Madrid, Rim, Rolan Garos, a sada sam propustio Monte Karlo i Barselonu“, naveo je Nadal.
A pošto odustaje i od Madrida, onda je pitanje hoće li se vraćati i u Rimu i hoće li mu ovogodišnji Rolan Garos biti poslednji u karijeri, ako ga uopšte bude igrao. Jedno je sigurno, na jedva mesec dana pre početka njegovog najvažnijeg turnira, Rafa je pred odlukom karijere i neće mu biti nimalo lako da je donese.
BONUS VIDEO: Đoković se u broju osvojenih grend slemova izjednačio sa Nadalom
