0
Naši ljudi od velike pomoći.
Milšped Group vam donosi najzanimljivije vesti direktno iz Melburna.
Australija je postala domovina velikog broja Srba još od kraja Drugog svetskog rata, a vremenom je zajednica postala izuzetno brojna i dobro organizovana.
To se najbolje počelo viđati kada je krenuo uspon Novaka Đokovića. Njegovi trijumfi u Australiji postali su legendarni, a to je bila prilika i za neku vrstu srpskog sabora.
PROČITAJTE JOŠ
Vremenom je Australijan open postao turnir gde su srpski navijači bez konkurencije najbrojniji, ali tu nećete sresti samo navijače, već i ljude koji rade u kompleksu i koji mogu da vas iznenade, a vrlo često budu i od velike pomoći.
Tako me je na jednom od ulaza u kompleks starija gospođa kojoj na pločici sa imenom piše Kejti, u jednom trenutku samo na srpskom upitala: „A, odakle je Dušan?“.
Na kratko sam se iznenadio, ali smo ubrzo proćaskali i saznao sam da je poreklom iz Slavonije i da je ceo život u Australiji.
Slično iskustvo dogodilo se i tokom meča drugog kola između Miomira Kecmanovića i Jensa Lenarda Štrufa na terenu broj sedam.
Kako je ovde posao ekstremno dinamičan, i u jednom trenutku ste na nekoj konferenciji, a u drugom gledate neki meč ili radite intervju, često nije moguće sve ispratiti od početka do kraja.
Tako sam zakasnio i na pomenuti spektakl u kojem je Kecmanović slavio u trileru u pet setova. Dok sam čekao u redu da uđem na teren i koristio svoju novinarsku akreditaciju da prođem ispred svih u redu, krenuo sam u konverzaciju sa devojkom koja je bila zadužena sa kontrolu ulaska i izlaska.
„Please, can you tell me where are seats for media (Molim vas, recite mi gde su mesta za medije)“, krenuo sam da parlam na engleskom kada me je presekao oštar odgovor.
„Ma pričaj, bre, na srpskom“, bila je direktna.
Nakon što smo se nasmejali, počeli smo priču gde mi je otkrila da je rođena i odrasla u Melburnu, ali da je nedavno bila u Srbiji i da se trudi da ide češće.
„Roditelji su mi poreklom iz Dervente i Prokuplja“, objasnila mi je korene, nakon čega je usledilo pitanje da li mi se sviđa hrana ovde u Australiji.
Nakon mog odgovora da sam prijatno iznenađen i da mi je sve što sam probao prilično ukusno, iznenadila me je komentarom.
„Meni se ovde ništa ne sviđa. Svaki put jedva čekam da odem u Srbiju, nema hrane kao što je srpska“, rekla mi je nakon čega sam se uputio na tribine.
Da poznanstva sa ljudima sa ovih prostora mogu da budu i korisna, pokazalo se u slučaju jednog momka rodom iz Bosne.
On je ovde već godinama i iskusnije kolege ga znaju, a jednom nam je otkrio i tajnu koja nam je olakšala posao.
Naime, uvek se na početku dana objavi raspored treninga i terena na kojima će igrači trenirati, a Đoković je bio stavljen na teren broj 16 jednom prilikom, na kojem ga je čekala armija navijača, a mnogi su visili na okolnim ogradama i čekali u redovima.
Novak je kasnio na trening, kada nam je momak prišao i otkrio da je u poslednjem trenutku došlo do promene i da se otvorio termin na „Rod Lejver Areni“, i da će Đoković pripremu za meč sa Aleksom Popirinom obaviti tamo.
Dok su drugi nestrpljivo čekali, mi smo već stigli do najvećeg stadiona na kompleksu u Melburnu, pa nam je otkrivanjem te male tajne olakšao i posao.
A ponekad su poznanstva dobra i za trenutke odmora.
Tako je svakog dana za novinare u kompleksu od pet do šest popodne koktel na kojem mogu da se konzumiraju hrana i piće, a jedan od ljudi koji tu rade jeste i gospodin Miodrag. Nakon što smo se upoznali sa njim, dobili smo mogućnost da nam stiže i pivo preko reda, i da dobijemo prioritet kada nestanu zalihe.
Tako sam naučio jedno od pravila. Govori srpski, da te ceo Melburn razume.
BONUS VIDEO Intervju Novaka Đokovića
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
