Pomogao Novaku da postane šampion, a pre toga napravio revoluciju na Vimbldonu i promenio tenis

Istorija tenisa.

Dok ceo svet geda završnicu Vimbldona i isčekuje da vidi da će Đoković nastaviti dominaciju ili će neko po prvi put podići Vimbldonski pehar, jedna velika priča iz prošlosti doživela je pola veka.

Jedan od tvoraca Novaka kakvog danas znamo i čovek koji je u teniskom smislu možda bio i najzaslužniji što je postao ovo što je danas bio je Nikola Pilić.

Srpski teniser ne prošušta priliku da naflasi koliko je Pilić uticao na njegovu karijeru, a samim tim i istoriju ove igre koju je Novak ispisao i tek će da je ispisuje.

Ali, Pilić je pre nego što je Novak i bio rođen, dok je sam bio igrač menjao i istoriju tenisa.

Te 1973. Pilić je bio reprezentativac Jugoslavije.

Njegova odluka da nastupi na turniru u Montrealu, a ne na meču Dejvis kupa između Jugoslavije i Novog Zelanda, koji se dešavao u isto vreme, pokrenula je lavinu koja je dovela do velikog bojkota Vimbldona te godine.

Teniski savez Jugoslavije kaznio je Pilića zabranom igranja na turnirima, a njihovu odluku podržala je Međunarodna teniska federacija (ITF), vladajuća organizacija svetskog tenisa.

Međutim, novoformirana Asocijacija teniskih profesionalaca (ATP), čiji je Pilić bio član, u znak solidarnosti sa njim pozvala je na bojkot turnira na kojima Pilić zbog zabrane ne može da nastupi, među kojima je i Vimbldon.

Nikola Pilić bio je u velikom naletu 1973. godine.

Stigao je do finala Rolan Garosa, u kojem je poražen od Ilije Nastasea, čuvenog rumunskog tenisera, ali je to ostao njegov najveći uspeh i individualnoj karijeri. Zbog toga su njegove nade pred Vimbldon bile velike.

Međutim, preklapanje turnira izazvalo je velike probleme.

„U istoj nedelji bio je masters u Montrealu na kojem sam igrao, kao i Dejvis kup meč između Jugoslavije i Novog Zelanda u Zagrebu“, prisetio se Pilić za „Jutarnji list“.

Pilić je odlučio da nastupi na turniru u Montrealu i lavina je pokrenuta.

Iz Teniskog saveza Jugoslavije tada su naveli da je Pilić odbio da igra, iako se obavezao na to, što je teniser negirao.

Savez ga je kaznio devetomesečnom zabranom igranja na turnirima, što je prihvatio i ITF, koji organizuje Dejvis kup i Fed kup, reprezentativna takmičenja za tenisere i teniserke.

„Celu sezonu igrali smo parove i izborili smo Masters, a već sam bio najavio našem tadašnjem savezu da se to može dogoditi, odnosno znali su pet-šest meseci ranije da možda neću moći igrati Dejvis Kup jer su oba događaja bila u istoj nedelji“, priseća se legendarni Pilić u razgovoru za Jutarnji list.

On je istakao da je bio žrtveni jarac.

„I dogodilo se da su Jovanović i Franulović igrali loše i izgubili smo 3:2 od Novog Zelanda, a ko je bio kriv za to? Pilić je bio kriv. I zato su me suspendovali, a niko više nije spominjao da sam do tada već 12 godina igrao za reprezentaciju, to više nije bilo važo“.

Kazna mu je potom smanjena na mesec dana, ali je isticala 30. juna 1973. pet dana posle početka Vimbldona, zbog čega tamo nije mogao da nastupa.

Novoformirani ATP, pod čijim okriljem su bili vodeći svetski teniseri, potom je u znak solidarnosti sa Pilićem, pozvao članove na bojkot turnira koji zabranjuju hrvatskom teniseru da igra, između ostalog i Vimbldona.

„To je sve bila borba između ITF-a i ATP-a“, navodi Pilić.

U tekstu Gardijana o tom događaju navodi se da je ITF time želeo da se suprotstavi sindikatu igrača, koji je, kako navode „pokazivao čvrste i zahtevne stavove o tome kada će, gde i za koliko novca njegovi članovi igrati“.

Klif Drajsdejl, tadašnji predsednik ATP-a, izjavio je da se Pilić tada ni na koji način nije obavezao da nastupi za Jugoslaviju protiv Novog Zelanda, kao i da za to imaju dokaze.

Na kraju više od 80 tenisera nije učestvovalo na najpoznatijem teniskom turniru na svetu.

Među njima je bio i Sten Smit, tada aktuelni šampion Vimbldona i dvostruki finalista, kao i brojni drugi velikani poput Roda Lejvera, Artura Eša, Džona Njukomba, Kena Rozvela…

„Svi koji su ostali samo su hteli da iskoriste tu situaciju i osvoje Vimbldon“, naveo je Pilić svojevremeno u razgovoru za BBC.

„Ilije Nastase, Jan Kodeš iz Čehoslovačke i pojedini su pričali da im njihove vlasti njihovih zemalja nisu dozvoljavale da bojkotuju imali su alibi“,

Nastase se pozivao na to da mu je lično Nikolae Čaušesku, dugogodišnji i zloglasni predsednik Rumunije, naredio da igra.

Turnir je na kraju osvojio upravo Kodeš, kojem je to bila treća grend slem titula u karijeri.

Organizatori su ubacili 29 kvalifikanata i 50 “sretnih gubitnika” kako bi popunili žreb.

„Ljudi iz ITF-a su ostali u prošlosti, bili su “out of date”, rekli bi Englezi i nisu hteli ništa menjati, već da tenis stoji, da ne ide napred. Mi smo, pazite, tada igrali Vimbldon za 50 funti, to je ono što smo dobili. A što smo mogli sa time u dve nedelje? Nije to bilo ni za doručak, a kamoli za dve nedelje u Londonu. Bili smo jako loše tretirani. Recimo, kad padne kiša, 120 ljudi odjednom uđe u svlačionicu, pa smo morali sediti po podu i čekati nastavak. Nisu bili pokrivani tereni tada još u slučaju kiše, pa su se polako sušili i meč koji je počeo u ponedjeljak, znao se nastaviti u četvrtak tek. To su bile stvari koje su bile jako nezgodne za nas igrače, a nije se ništa radilo da nam se prirede bolji uvjeti. U isto vrijeme, pak, taj turnir zarađuje 150.000 dolara. Pa gdje smo tu mi!“

To je izazvalo mnogo šire promene koje su poboljšale do tada loš položaj tenisera, od finansijskih do uslova za trening.

BONUS VIDEO Deset minuta sjajnih poena, čudnih i smešnih situacija na travi