Novak Đoković na US Open 2024
Foto: Chryslene Caillaud / Panoramic / Panoramic / Profimedia

Najbolji teniser svih vremena Novak Đoković je za vikend poveo Srbiju ka opstanku u Svetskoj grupi Dejvis kupa protiv Grčke, a onda otvoreno pričao o načinu na koji tenis umire u Srbiji.

Usput se dotakao i naše srži kao države i društva, a da ni u jednom trenutku nije izašao van linija teniskog terena i tenisa kao sporta.

PROČITAJTE JOŠ:

Srbija je za vikend pobedila Grčku sa 3:1, Novak je upisao po poen u singlu i dublu, dok je Miomir Kecmanović svojom singl pobedom samo overio ukupan trijumf.

Tek kada je sve bilo gotovo, kada je zavesa bila spuštena, a Filip Krajinović uzgred bio ispraćen u penziju kako dolikuje, pred novinarima su se našli Novak Đoković, Viktor Troicki i Hamad Međedović.

Novak je tada otvorio dušu o problemima sistema u tenisu, koji lako mogu da se prepoznaju i na drugim mestima u našem društvu. Može da se jasno vidi i koliko je Đoković razočaran što uspesi u prethodnih dvadesetak godina nisu iskorišćeni kao zamajac za nešto više od ovoga što imamo danas.

Zato se danas svi i pitamo – šta će biti sa srpskim tenisom kad Đoković ode u penziju? Odgovor vam je to da je pola Pionira već bilo prazno nakon što je Novak sa Hamadom u nedelju završio dubl, a na red došao Dušan Lajović da igra svoj meč.

Novak Đoković Dejvis Kup
Novak Đoković Foto: TANJUG/ MARKO ÐOKOVIĆ

Ljude ovde zanima Đoković sa svojom aurom, uspesima i popularnošću, a ne tenis kao sport, jer je i Nole izašao na površinu kao sportska anomalija, a ne proizvod sistemskog razmišljanja i organizacije.

Kada nema prave organizacije, tada je svaki uspeh više incident nego pravilo, a povratak u realnost će stići tek kad Đoković kaže „dosta“. Onda sledi ovo…

„Po mom mišljenju postoji još jedna stvar, klupski tenis. On je nama umro. Umro. Partizan se ne takmiči, evo već godinama, državna prvenstva pojedinačna i u mlađim i u seniorskoj kategoriji, to je nivo tenisa koji je nekad bio izuzetno visok. Ja sam u Partizanu od desete do 18 godine imao vrhunske sparinge svakog dana. Bar nekoliko tenisera u svakom uzrastu. I mlađi i seniori sa kojima sam mogao da sparingujem. To je jedan veliki problem koji ne može niko drugi do Saveza da reši i nadam se da će se te stvari promeniti. Bez klupskog tenisa se oslanjate na pojedinačne slučajeve, a onda je rizik mnogo veći“, ispričao je Novak u nedelju.

Bukvalno petnaestak minuta pre toga je grčki igrač Demetris Azoides, upitan za razliku između tenisa na koledžu i tenisa na ATP turu, rekao da je ovaj drugi mnogo teža priča.

Novak Đoković Dejvis Kup
Novak Đoković Foto: TANJUG/ MARKO ÐOKOVIĆ

Govorio je i o tome kako na koledžu postoji sistem gde imaš sve što ti treba i kada ti treba, tvoje je samo da igraš. Kad hoćeš da budeš profi na ATP turu, moraš da juriš sponzore, da rmbaš „kao konj“ i uspeh svejedno nije zagarantovan. Dobar sistem sve to olakšava i nije slučajno što Italijani danas imaju uspeha.

„Viktor Troicki je rekao za nacionalni centar, ja sam imao taj centar na Dorćolu. Služio je nezvanično kao nacionalni jer su dolazili svi ti pogoni, Teniski savez je imao svoje termine, stvorila se bila neka atmosfera. Mnogo ima privatnika, akademija i klubova, ali na nacionalnom nivou nema organizacije na koju bi se oslonili. U svetu imate mnogo bolje organizacije, ne morate da izmišljate toplu vodu već samo prepišete, ali opet kažem, to je kompleksnije“, dodao je Đoković i posredno opisao današnju Srbiju u malom.

Ovde sistem ne postoji, to je nešto što smo svi čuli ili izgovorili mnogo puta, naročito u poslednjih desetak godina. Tačnije, ne postoji sistem u bilo čemu osim u korupciji i kriminalu.

FOTO TANJUG/ MARKO ÐOKOVIÆ/ bg

U našoj zemlji je ideja zdravog društva nešto čemu se ismevaju oni bliski vlasti, koji se bogate unutar piramide moći oličene u jednom čoveku.

Svi znamo da bez njegovog „amina“, od asfaltiranja trotoara u Vranju do izgradnje stadiona u Surčinu ne može skoro ništa da se uradi i da prođe. Kao što se na njegovo urgiranje stvari rešavaju za dan, dva, ili pet, mimo procedura.

Takvim ljudima je valjda dovoljno što imamo jednog Novaka kao ambasadora Srbije svuda u svetu. Dovoljno je, jer je unosnije upumpavati pare u fudbalske klubove gde fudbaleri mogu da se prodaju dalje, pa su tu onda procenti i lakše se izvlače pare. Šta da izvučeš od tenisera koji je sam i funkcioniše kao privatna firma, nema tu toliko „masti“.

O kakvom sistemu onda ovde pričamo? Organizovana zemlja bi znala kako da iskoristi ovo što su doneli Novak, Janko, Viktor, Nenad Zimonjić, Jelena Janković i Ana Ivanović.

Ana Ivanović, Jelena Janković
Ana Ivanović, Jelena Janković; Foto: EPA/JOE CASTRO

Znala bi da animira i potpomogne decu koja bi imala uz koga da rastu i na koga da se ugledaju, ako pričamo o tenisu. Nažalost, toga nema, pa se svako dovija kako zna i ume. Da li je zaista drugačije i u drugim žilama društva?

Ovde se stvari menjaju nabolje ili pomeraju sa mrtve tačke tek ako se podigne ozbiljna bura i ako se stvori „frka“. U suprotnom se stvari rešavaju ispod stola ili se zataškavaju.

Zato je bitno kada Novak kaže svoje mišljenje jasno i nedvosmisleno, bilo da priča o tenisu, ili o nekim drugim problemima kao ono kad je dao svoj sud o rudarenju litijuma.

Pre tri godine je rekao da su čista životna sredina i zdravi vazduh i voda imperativ, pa je vlast naprasno rešila da prekine, ili, kako će se ispostaviti, samo odloži forsiranje priče sa otvaranjem rudnika Rio Tinta.

U zemlji gde se sve radi od slučaja do slučaja i u skladu sa interesom stranke, umesto društva, glas kao Đokovićev je i kritika i opomena, ali i lek.

Zar nije logično da većina ljudi želi čistu zemlju i vodu i ako je odgovor „da“, zašto je onda litijum još uvek tema? Jer imamo jedno rasulo i interesnu grupu koju očito zanima samo koliko će para imati na privatnim računima i uticaja u rukama. Njih ne zanimaju ni zdrava voda i zemlja, a ne dobrobit građana ili stanje u kom se nalazi Teniski savez.

Mi smo kao društvo svoj kompas izgubili odavno, pre više decenija, razlika je samo što sada vlast nepostojanje opšteg društvenog pravca i podele u Srbiji koristi protiv svojih građana, a jedina konstanta koju imamo je stanje neizvesnosti. I straha.

Da imamo sistem, mi bismo o nekim stvarima mogli da raspravljamo civilizovano, a ne da nas sa režimskih televizija i tabloida svakog dana bombarduju propagandom, dok protivnicima tog mišljenja kao jedini vid komunikacije ostaje ulica.

Dok god bude bilo i ostalo tako, nama će stanje Teniskog saveza i klupskog tenisa u Srbiji ujedno biti i slika šireg društva, a ujedno još i najmanji problem u Srbiji u kakvoj živimo.

BONUS VIDEO: Konferencija Đokovića, Troickog i Međedovića posle pobede nad Grčkom u Dejvis kupu

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare