0
Srpska teniserka Olga Danilović pobedila je Danijel Kolins u tri seta u drugom kolu Rolan Garosa i izjednačila je svoj najbolji rezultat karijere.
Danilovićeva je sa 6:7 (3), 7:5 i 6:4 uspela da izađe na kraj sa desetom igračicom planete i podseti da joj šljaka Rolan Garosa poprilično prija poslednjih godina.
PROČITAJTE JOŠ:
Toliko, da je u drugom setu bila na ivici poraza, a onda je od 3:5 došla do 7:5 i izjednačenja.
„Veoma sam ponosna na to kako sam se borila, kako sam igrala… Moraš da pobediš najbolje ako želiš da budeš najbolja, to mi je bilo u glavi. Znala sam da će biti teško, ali sam znala i da sam u Madridu bila vrlo blizu. Sada je otišlo na moju stranu“, rekla je Danilovićeva posle pobede nad Amerikankom.
Istakla je i šta je posebno važno kada se probija do glavnog žreba kroz kvalifikacije i koje tu nedaće snalaze igračice.
„Ne znam koliko ljudi shvataju da je teško proći kvalifikacije, to su sve odlične igračice. Svake nedelje mora se igrati na nekom određenom nivou, i biti zdrav. Kada si zdrav, imaš prilike, a kada nisi zdrav, nema ih… Meni je to glavni problem bio, i dalje se nosim sa nekim stvarima, ali dok sam na terenu, borim se do kraja. Nadam se da ću imati punu sezonu i da ću se popeti na WTA listi. Nekada je teže proći kvalifikacije nego proći kolo u glavnom žrebu“, kaže Olga.
Za sada joj je cilj da ide korak po korak, uslov je da bude nepovređena i onda može da pobeđuje veoma dobre igračice. Na pitanje šta joj usred sopstvene borbe znači Novak, navodi da mi možda i nismo svesni ko nam je zemljak.
„Ne znam jesmo li u našoj zemlji svesni šta imamo. Najveći igrač svih vremena je naš. Šta radi za Srbiju, predstavlja nas na najbolji mogući način – fin je, iskren, skroman… On je broj jedan, nema niko ispred njega, ali i dalje je normalan momak. I jednostavan, van terena, na terenu morate da pitate trenera, ha-ha. Otvoren je za nas mlađe da podeli svoja iskustva, da nam pokaže šta je naučio iz svojih grešaka, da ih mi ne napravimo. Trudim se da cenim svaki trenutak koji provedem s njim“.
Posle meča je Danilovićeva zaplakala, pre nego što je suze zamenio širok osmeh…
„Imala sam i dalje gorak ukus iz Madrida. Prešla sam preko toga, ali znala sam da sam bila tu, imala sam šanse. Želela sam revanš, to je proradilo, a i pao mi je kamen sa srce posle meč lopte. Prođu ti u mislima svi teški momenti – pre dva meseca sam se mučila s kolenom, a sada sam ovde. Ponosna sam kako sam se izborila sa svime što je nosio ovaj meč – kiša…“
A problemi sa kolenom?
„Svi me poznajete jako dobro, znate koliko puta imam traku na kolenu… U ovom momenti je dobro, ali to vučem dugo vremena. Učim da se nosim sa time, da ublažim bol. Trenutno je dobro, ali nije uvek dobro, kako mu se ćefne“.
Videlo se u Parizu ovog puta da je Olga zagrizla jako i da neće tek tako da poklekne i kada je delovalo da je gotovo.
„I kada nema inata, ja ga stvorim. U meni je velika želja za pobedom. Lakše je pred velikim brojem ljudi, na velikom terenu… Uvek igram dobro protiv onih boljih, trebalo bi da igram bolje i protiv onih slabijih igračica, to je neki sledeći nivo“, priča srpska igračica.
Na pitanje da li je ovo najveća pobeda u karijeri podseća na još jedan meč protiv igračice koja je danas sa njom na turniru.
„Ovo je jedna od najvećih, ali ako bih rekla da je sigurno najveća… Protiv takve igračice – da, ali tu je i finale u Moskvi, pobedila sam Potapovu. Ona tada nije bila tako dobro rangirana, ali mi je mnogo značilo. Ne mogu da poredim te pobede, ne želim da zaboravim neke vrhunske pobede. Recimo, protiv Sevastove za reprezentaciju, to mi je bio debi. Ovakve pobede ostanu, ali ne znam da li bi mogla da izdvojim jednu koja je najbolja. Ne želim da zanemarim te lepe osećaje koje sam tada imala“.
Sledeća rivalka na ovogodišnjem Rolan Garosu joj je Dona Vekić, hrvatska igračica i bar na papiru lakša protivnica od Kolins.
„Koliko god bila srećna sad, ovo je samo još jedan meč, i to meč za treće kolo. Sve su sad vrhunske igračice, moram da igram na najboljem nivou da bih imala šansu. Kada legnem, sutra je novi dan, kako god, to je najbolja rečenica. Nekada te iznervira, ali stvarno je tačna. Sazrela sam ja u nekim stvarima. Da mi se pre ovo desilo, možda bih letela više – mada nikada nisam bila taj tip, i bilo bi mi dosta, ali sada na sve gledam normalnije. Očekujte borbu sa Donom, to uvek mogu da obećam, da ću da se borim, kao što sam i danas na 3:5 u drugom setu. BIla je u Top 20 dugo. Mogu da potpišem da ću se boriti. Bilo mi je u glavi ‘igraj, ne daj’ na 3:5, nisam želela da žalim za nečim“, navela je Danilovićeva.
Vraćajući se na priču o povredi, napominje da je to nešto što je muči dugo vremena, te da je morala da se prilagodi tome.
„Nikada nisam volela da pričam o povredama… Problem sa kolenom je hroničan, ali sam u vremenu van terena naučila vežbe koje mi više odgovaraju, tretmane koji mi odgovraju. Poznajem bolje tu povredu, postajem prijatelj sa njom. Tipa, ovaj bol je podnošljiv, mogu dalje. Ovaj bol nije podnošljiv, trebalo bi da prestanem. Ne razmišljam o tome u toku mečeva, naučila sam da se sprijateljim s povredom i da je sklonim što više mogu“, zaključila je Olga Danilović.
BONUS VIDEO: Poslednji poen Đokovića u prvom setu
