0
Novak Đoković je rutinski savladao Roberta Karbaljes-Baenu sa 6:4, 6:1, 6:2 i tako izborio plasman u treće kolo za manje od dva sata igre.
I nije bitna sama pobeda, već činjenica kako je izvojevana. Dugo nismo videli da Đoković ovako kontroliše sva dešavanja na terenu što govori da postepeno podiže formu. Ni u jednom trenutku nije „ispadao“ iz svojevrsne zone boljeg.
Samo je krajem drugog seta neočekivano dozvolio brejk pri rezultatu 4:0, ali je ubrzo i to lako rešio. Kretao se odlično što je znatno veće ohrabrenje jer je delovalo da opet uživa u tome da igra.
PROČITAJTE JOŠ:
Dobijao je potreban vetar u leđa kada god je to bilo potrebno, pa je Boris Bošnjaković u dva navrata znao da kaže pravu stvar. Insistirao je da napadne Španca brzim matricama, a to je pomoglo da se gemovi dodatno ubrzaju.
Kada bi Novak izgubio neki poen (kao u četvrtom gemu trećeg seta) okrenuo bi se ka boksu, a onda bi dobijao češće savet nego podršku što je bilo upravo ono što je tražio obično bi posle toga usledila promena ritma.
Kraći meč je i bio cilj srpskog asa koji želi da što manje vremena provede na šljaci u uvodnim kolima i da tako sačuva snagu za ključne mečeve.
Španac je na momente gledao bespomoćno ka boksu kao da želi da kaže „Ovako ne ide“, ali plan igre ni u jednom momentu nije promenjen.
Nije bilo previše srpskih navijača na tribinama, iako su mogle da se vide dve ili tri zastave Srbije u toku susreta.
Sve ovo govori da stvari idu u pravom smeru, iako ne bi trebalo padati u euforiju još uvek.
Za Đokovića je bilo očekivano da ovaj susret reši u tri dobijena seta, te je delovalo da u svakom trenutku ima upravo to u glavi.
Novak je tako dobio i „jare i pare“ iz ovog meča, taman dovoljno tenisa da se razigra i istovremeno ne previše kako se ne bi previše umorio. To uz potpunu kontrolu predstavlja odličnu uvertiru pred još teže rivale.
U prenosu nije bilo moguće videti ni kako je ponosno Srbin gledao svoju pobedničku fotografiju od prošle godine što mu je dodatno popravilo raspoloženje.
Takođe prenos nije mogao da dočara koliko je zapravo bilo hladno na samom susretu. Danil Medvedev je za prvi susret u Parizu praktično nosi duge rukave, a tako nešto je bilo potrebno Špancu i Srbinu koji su igrali po hladnom vremenu i samo 14 stepeni uprkos tome što je krov bio razvučen.
Bio je ovo savršeno empirijski dokaz kako najveći šampioni završavaju posao u prvim kolima i ovo je bio jedan od onih mečeva iz kategorije savršeno odrađenog posla.
Još je neobično što je Novak imao nekoliko savršenih smečeva što je jedini udarac koji mu je tokom karijere često zadavao glavobolje.
Novak je dominirao u kratkim poenima do četiri udarca gde je napravio najveću razliku, baš ono što je želeo da uradi.
Zanimljivo da je ovaj put procenat prvog servisa bio nešto gori, ali je servis bio uopšteno mnogo zaokruženiji i prodorniji.
BONUS VIDEO
