Da je neko na kraju 2023. godine rekao da će Novak Đoković biti narednih pet meseci bez titule, malo ko bi u to poverovao.
Prošla sezona bila je jedna od najboljih u Novakovoj karijeri – osvojio je tri grend slema, uzeo je još četiri titule pored toga, igrao u finalu Vimbldona, osigurao prvo mesto i preko 400 nedelja na vrhu sveta, odigrao neke epske mečeve…
Ne treba zaboraviti da Đoković ima 36 godina (uskoro i 37), pa svi ti njegovi uspesi dobijaju dodatno na značaju, a mnogi su očekivali da u istom ili bar sličnom ritmu nastavi u 2024.
Međutim, srpski teniser u tekućoj sezoni ne liči baš na sebe, nije ni blizu svog maksimuma i sada se nalazi na prekretnici. S obzirom na to da je po godinama blizu penzije, hteli to da priznamo ili ne, ovaj trenutak u Novakovoj karijeri treba shvatiti i te kako ozbiljno.
Početkom godine, dogurao je do polufinala Australijan opena, ali ga je zaustavio Janik Siner, kome je to bila druga uzastopna pobeda (a treća u četiri meča) protiv Đokovića. Tada se Srbin nije fizički najbolje osećao, ali nije tražio izgovore, pa tako od Sinerove pobede i maestralne partije ne treba ništa oduzimati.
Siner je bio prvi krajem prošle i početkom ove godine, koji je pokazao da je Đoković i te kako pobediv u ovoj fazi karijere.
Daleko od toga da je polufinale grend slema loš rezultat, ali nije Novak bio zadovoljan time, kao ni njegovi navijači, koji su naviknuti samo na najviše ciljeve, što je i te kako razumljivo. Da odmah naglasim, šta god Đoković uradio do kraja karijere, ostaće najveći u istoriji, sada je sve bonus, ali to ne znači da ne treba i dalje pucati na najviše.
Nakon Australije, gde je pre grend slema doživeo i dva poraza u Junajted kupu, Novak je odlučio da propusti nekoliko turnira i zaigra u Indijan Velsu. Tamo je ispao u trećem kolu od malopoznatog Italijana Luke Nardija, u tri seta. Još jednom se potvrdilo da ume malo da „zarđa“ kad ne igra dugo (u ovom slučaju mesec i po dana), te da njegovi rivali umeju da „osete krv“, pogotovo ovi mlađi naoštreni da mu naude kad god se ukaže prilika.
Posle toga opet je Đoković uzeo pauzu, propustio je Majami i spremao se za Monte Karlo, prvi turnir na šljaci, koja mu je ove sezone najbitnija podloga zbog Rolan Garosa i Olimpijskih igara. Veoma dobro je izgledao protiv Safijulina, Musetija i De Minora, ali je onda poražen od Kaspera Ruda u polufinalu, opet u tri seta.
Opet dolazimo do toga da polufinale mastersa nije loš rezultat, daleko od toga, ali malo ko je očekivao da će Novak biti poražen od Ruda, koji na kraju nije ni osvojio titulu, ma koliko on voleo šljaku.
Ponovo je usledila pauza, propuštanje Mastersa u Madridu i priprema za Rim. Iako je „večni grad“ (skoro) uvek bio mesto Đokovićevog uspeha, sada je bilo drugačije. Poraz u trećem kolu od zahuhtanog Čileanca Alehandra Tabila za samo sat i osam minuta – 6:2, 6:3.
Malo manje od dva dana pre tog meča, Novak je doživeo nesreću, kada ga je teška boca pogodila u glavu, nakon što je ispala iz torbe jednog navijača, koji je želeo Đokovićev autogram. Bizarno…
Prošao je Novak nekoliko sati agonije, imao je krvarenje, bolela ga je glava, a sve se to u nedelju odrazilo na njegov performans protiv Tabila, koji je zaista odigrao sjajno. Đoković je u tom meču izgledao kao da je došao da što pre odradi posao, kao da ga rezultat nije preterano zanimao, pa je brzo spakovao torbe i napustio „Foro Italiko“ i to uz zvižduke. Ko bi rekao da će se tako nešto ikada desiti…
Sada dolazimo do situacije da je Novak, ne računajući Junajted kup, od početka godine igrao četiri turnira, a na njima ima dva polufinala i dva treća kola.
Pokazao je Novak ranjivost, Siner je možda i prvi probio taj led (mada je i Alkaraz to radio u prošlosti), a onda su ostali osetili to i pokazali da su i oni spremni da pobede najboljeg svih vremena.
Uz sve to, ne treba zaboraviti da je srpski teniser napravio bitne promene u timu u međuvremenu. Rastao se sa Goranom Ivaniševićem i Markom Panikijem, a počeo je da radi sa Nenadom Zimonjićem i novim-starim kondicionim trenerom Gebhardom Fil-Gričom. Njih dvojica su potpuno drugačiji u poređenju sa Ivaniševićem i Panikijem, ali valjda Novak najbolje zna šta mu je potrebno. Daleko od toga da Đokoviću treba vreme da se privikne na Zimonjića i Fil-Griča, ali rad sa njima se razlikuje od onoga na šta je bio naviknut poslednjih godina, a vreme će pokazati koliko su dobre odluke da njih angažuje.
Međutim, Novak je Novak – nikada ga ne treba otpisivati. Sada sledi onaj najbitniji blok u godini – Rolan Garos, Vimbldon i Olimpijske igre.
Novak je više puta isticao koliko mu je to bitno i da se sprema da za te turnire bude na maksimumu. Na prethodnim takmičenjima nije napravio dobru uvertiru, ali već u Parizu krajem maja i početkom juna može sve da se promeni.
Đoković se najbolje oseća na grend slemovima, i dalje ima snage da igra duge mečeve, a dobre vesti su i da od početka godine nema problema sa povredama. I u Rimu se dosta dobro kretao, fizički nije pokazao neke mane, kao možda u Monte Karlu, gde se brzo umarao i ostajao bez daha, a možda bi i u Italiji sve bilo drugačije da nije bilo te nesrećne boce…
Nećemo sada pričati o onome šta bi bilo kad bi bilo, već o onome što će biti.
Novak sada ima dve nedelje pripreme za drugi grend slem u sezoni, što se čini i više nego dovoljno da dotera tehničke detalje, digne se mentalno i fizički uđe u pravi ritam. Sigurno i da će mu na Rolan Garosu biti potrebno neko vreme da ubaci u veću brzinu, ali valjda će za to imati prostora u nekoliko uvodnih kola.
Sada kada mnogi misle da je Đoković u nokdaunu, vreme je da opet proradi „ono nešto“ u njemu i da na naredna tri takmičenja pokaže da je i dalje s razlogom na vrhu teniskog sveta. Motivacije ne bi trebalo da mu manjka, olimpijsko zlato nikada nije osvojio, a o važnosti Rolan Garosa i Vimbldona je suvišno pričati. Biće teška i ta promena podloge (sa šljake na travu pa opet natrag), ali ako neko sve to može da iznese, onda je to Novak.
Srpski teniser nije uspeo da odbrani čak ni četvrtfinale Rima od prošle sezone, te će na novoj ATP listi ima 135 bodova manje nego ranije. Olakšavajuće okolnosti za njega u ovom trenutku su te da su Janik Siner i Karlos Alkaraz propustili Masters u Rimu, te nisu imali priliku da ga stignu.
Ako Siner zbog povrede ne bude nastupao na Rolan Garosu, Novaku će samo plasman u finale obezbediti ostanak na vrhu sveta. U svakoj drugoj situaciji, Siner će ga prestići. Ne zaboravimo, Đoković u Parizu brani 2.000 ATP bodova, jer je prošle sezone osvojio titulu pobedivši Kaspera Ruda u finalu.
Ukoliko Siner bude učestvovao na drugom grend slemu u sezoni, imaće šansu da dođe do prvog mesta bez obzira šta Novak uradi. U slučaju da Đoković odbrani titulu, Italijan će morati da dođe do finala. Ukoliko Novak dođe do finala, Sineru je potrebno bar četvrtfinale za prvo mesto.
Kvalifikacije za Rolan Garos počinju 20. maja, glavni žreb 27, a na Đokoviću je da podigne formu pred najvažnije bitke.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare