0
Jedan novinar je upitao Đokovića "Da li može da prođe jedan grend slem bez drame?" Pa, ne može da prođe ni jedan meč bez izliva emocija. Igrač je isti, ali se razlikuju oni koji se nalaze sa druge strane.
Možda će ovo zvučati čudno, ali čovek se vrlo brzo navikne na sve, pa čak i na to da viđa Ajfelovu kulu stalno. Verujem da većina Parižana ne shvata do kraja zašto se svi toliko oduševljavaju njome (uostalom protestovali su protiv nje, pre nego što su je u jednom trenutku zavoleli), kao što je i Beograđanima Kalemegdan odrednica.
Ako se se naviknete na jedan takav spomenik i simbol do te mere da ga više ne primećujete, onda verovatno možete da uradite gotovo sve.
PROČITAJTE JOŠ
I upravo je taj nivo mentalne utreniranosti Đoković doveo gotovo do savršenosti, ali nekako uvek jedan ili tek nekoliko pojedinaca uspevaju da ga izbace iz takta. U Australiji je ratovao sa pijanim „Volijima“ koji su bili poprilično bahati i prema njemu i prema članovima obezbeđenja. I ovog puta je bilo nekoliko problematičnih pojedinaca u Parizu, a prosto je neverovatno da tenis i dalje nije našao mehanizam kako to da reši.
U tom pogledu su igrači i dalje „goli“ i izloženi kao retko gde drugde. Đoković je više puta govorio o tom problemu i to iz nekoliko vizura, ali je uvek zaključak bio da bi „nešto trebalo primeniti“. Niko ne želi loš imidž turnira koji izbacuje navijače, ali zašto onda pričamo o mentalnom zdravlju igrača ako se takve stvari dozvoljavaju. Pričamo o mentalnom zdravlju na treninzima, internetu, ali ne i na meču kada su pod najvećim pritiskom?
Nije nepoznato da Đoković pronalazi dodatnu energiju u tim konfliktima, u tim malim okršajima sa navijačima rivala ili onima koji ga prosto ne vole. Shvata to ponekad lično i to mu daje gorivo da prebaci u brzinu više.
Dobro je što do sada nijedna publika u inostranstvu nije shvatila da je najgore po Novaka da na tribinama bude kao u operi ili u bioskopu (koliko puta je samo o tome govorio Mats Vilander, čak i u prenosu uživo dok se to dešavalo). Da jesu, možda bi imali drugi pristup.
Đokoviću su konstantno dobacivali sa tribina, ali na to je pokušao da ne reaguje. Ovog puta je reagovao nešto burnije zbog vetra koji mu je od starta pravio tenziju, a onda je na tu upaljenu varnicu neko došao i polio kanticu benzina. Na sreću to je bilo dovoljno za požar, za plamen iz kog je nastala pobeda za osminu finala Rolan Garosa, a ne samonušitenje.
Novak je nekoliko puta besno psovao ka publici, a kako je izgledao meč i ponašanje publike najbolje govori što je nakon četvrtog poena u meču (i cifrom 4.) sudija morao da zamoli navijače da „poštuju igrače“. Na udaru se nije našao Alehandro Davidovič Fokina koji nije do te mere zanimljiv javnosti.
Đoković je nedavno iskoristio citat Kobija Brajanta da „mrze samo najbolje“, a ako je to merilo Đoković je po tome neprikosnoveni GOAT.
„Odnos sa publikom je nekada dobar, nekada ne. Svestan sam da vole da igrač koji nije favorit pobedi, da žele dramu. Imam nešto protiv toga kada ne poštuju igrače, a ne kada navijaju za drugog. Kada neko počne da ti zviždi iz čista mira za sve… Promašim smeč – zvižde, napravim duplu grešku – zvižde, većina publike nije takve i to poštujem. Voleo bih da je većina ljudi na mojoj strani, ali znam da to nije moguće. Kada te neko provocira ili izaziva, pa ja sam poznat što na nepravdu reagujem. Ne razumem šta je razlog tome, to je deo posla, sporta kojim se baviš, oni su platili kartu i to poštujem, ali pojedinci se ističu tim reakcijama“, poručio je Đoković.
Teško je uvek i locirati problematičnu osobu, teško je da odreaguje obezbeđenje… Tako se vrtimo u začaranom krugu. Francuska publika koja je zviždala minutima Tejloru Fricu, koji nije mogao ni da završni intrevju, tako se isprofilisala kao neprijateljski nastrojena. Izdvojila se i scena kada je Đoković „hitnuo loptu nebu pod oblake“ ili preciznije rečeno ona je umalo udarila u sajlu „pauk kamere“. I onda je usledila salva zvižduka, a Đoković koji je u tom trenutku zasigurno psovao u sebi, samo je odmahnuo rukom kao da želi da im poruči da mu ih je dosta. Neka rade šta žele kada će ionako svaki potez ispratiti tako… Mahao je glavom, a onda uspeo da se vrati psihički u meč.
Ipak, zamislite sada scenu koja istovremeno predstavlja vrhunac bezobrazluka i odraz nepoštovanja.
Novak Đoković je zatražio medicinski tajm-aut zbog problema sa levom butinom, a onda je dobio salvu aplauza. I dok je fizioterapeut turnira radio svoj posao, publika je zviždala. Đoković je samo aplaudirao ironično, baš kao i ostatak tima koji je želeo da mu pokaže da nije sam. Zbog toga mu je pobeda bila i slađa.
Nastavili su da mu zvižde u svim mogućim situacijama, ali u jednom od poslednjih gemova nije mogao da veruje da se to opet dešava. Iako je „smirio“ publiku, iako je Špancu ponudio peškir i vodu pojedinci opet nisu propustili šansu. To je samo nahranilo Đokovića koji kreće svašta da priča publici, ali da istovremeno i skače i viče.
Bolje je, po njih, da ga nisu budili iz teniskog zimskog sna.
BONUS VIDEO Đoković protiv Mahača, Mahač proverava ručni zglob
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
