1
Novak Đoković je posle plasmana u drugo kolo US Opena otvorio jednu kutiju zebnje i izazova. Sada je kao retko kada odlučio da on ne bude deo velikog projekta.
Đoković neće igrati na predstojećem Serbia Openu od 3. do 9. novembra. Izuzetno nezgodan datum, u sedmici pre Završnog mastersa u Torinu učinio je da njegova odluka bude – bez mene.
Njegove reči predstavljaju jednu optimističnu sliku stanja tenisa u Srbiju, a početkom novembra ćemo saznati da li i utopijsku. Sada neće moći sve da bude urađeno uz pet slova koja redom poređana daju ime Novak.
Da li je ovo još jedna potvrda da je Đoković završio sa projektima u Srbiji, kao što je to poručio nakon što je napustio terene na Dorćolu i vratio ih gradu? To je teško znati, ali će se o tome svakako nagađati.
PROČITAJTE JOŠ
Ipak, kako to tačno Đoković testira Srbiju ili, kako će neki reći, odakle njemu to pravo i zašto se ne oglašava o drugim važnim pitanjima. Navikli smo u Srbiji da postoji magična reč, magični štapić ili dobri duh iz lampe. To nam se servira od pamtiveka, pa su mnogi ubeđeni da zaista jedan čovek može da reši sistematski problem. Očekuje se od Đokovića da zato što je najbolji u svom poslu (definitivno najbolje prebacuje lopticu preko mreže u istoriji) da ujedno može da reši i ekološka ili ekonomska pitanja.
To ne ide baš tako, a gotovo sam siguran da će u jednom trenutku Novak ponovo reagovati zbog ekologije. Uostalom, nije mu prvi put, ali to mnogi zaboravljaju.
Novak testira Srbiju svojim odsustvom baš zato što je 20 godina davao sebe svaki put.
„Drago mi je što smo vratili turnir u Beograd, to je Đoletov projekat, on je od početka do kraja uradio sam sa timom. Drago mi je jer njegov tim radi dobar posao, to su pokazali u Srbiji i Banjaluci, znaju kako da organizuju dobar turnir. Pružila se prilika da uzmu licencu na dve godine, ta licenca opet ne pripada Beogradu, već turnir u Sankt Petesburgu. Bio je u Izraelu, pa onda se preselio u Španiju. Drago mi je da ima dve godine garantovane, Beograd ima tenisku kulturu. Ove godine neću igrati na tom turniru, ali želim sav uspeh organizatorima. Nadam se da će svi ostali srpski teniseri igrati, domaća publika gleda, nadamo se da će biti neko zvučnije ime. Nezgodno je jer je pred masters u Torinu i dosta tenisera tada završava sezonu.“
Ovog puta će turnir morati da bude organizovan bez njega, a on neće svojim imenom moći da natkrije sve i da podigne interesovanje na globalni nivo. Ovog puta će to morati da urade sami organizatori. Brat Đorđe će sada morati da pokaže vanredne organizacione sposobnosti i da za dva meseca organizuje turnir koji je toliko puta seljen, ali i turnir koji dolazi u možda najgorem trenutku u godini.
Igrači su već ozbiljno umorni i mnogi već razmišljaju da tada budu na odmoru. Biće to zgodno za srpske igrače koji su tu jer barem tada neće morati da putuju, a istovremeno će moći da provode vreme sa porodicom.
Ipak, već sada deluje kao nemoguća misija da vidimo ijednog Top 10 igrača, a verovatno će i onih iz Top 20 biti manje. Možda je to sa neke strane i dobro jer bi eventualni trijumf Hamada Međedovića katapultirao u Top 80, a drugim srpskim igračima bi zacelio neke otvorene ovogodišnje rane.
Dakle, organizatori će moraju da pronađu način da privole što je moguće bolje igrače, ali i da animiraju publiku. Ko zna koliko puta sam gledao da navijači dolaze samo i jedino zbog Novaka. Pre i posle njega smo na tribini mi – novinari, i još nekoliko stotina teniskih fanatika. Malo koga zanima tenis Danila Petrovića i Džona Milmana, malo kome je dovoljno zanimljivo da provede nekoliko sati u okviru dvorane…
Sada se nalazimo na ispitu teniske kulture uz pitanje – kako će izgledati tenisu u Srbiji bez Novaka Đokovića? Jedan, mali gutljaj toga popićemo novembra, a da li će biti čaša meda ili žuči saznaćemo vrlo brzo.
Još uvek ne znamo kakve su cene karata, ne znamo ko bi mogao da bude među učesnicima i ko će podržati turnir. Mnogo je toga trenutno nerešeno, ali je najveća enigma kako dovesti publiku u ogromnom broju. Šta je to što će privući navijača?
Novak je postavio zagonetku sa više nepoznatih, a na kraju će rezultat sigurno pokazati da li je Srbija, makar malo, postala zemlja tenisa ili ne.
Ukoliko se na ovom ispitu padne, pa, teško je da ćemo se u budućnosti mnogo radovati zbog tenisa.
Propustili smo dve šanse da imamo ATP turnir (iako svi znaju da je čelendžer još bitniji), a posle ove popravnog neće biti. Možda čak i više nikad.
Zato je sve ovoliko bitno.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
