0
Došao je tiho i ušao u legendu. Od tog momenta kada je postao broj 1 na planeti, te 2011. godine, nikada više ništa nije bilo tiho.
Novaku Đokoviću se u Malagi desilo da po prvi put u karijeri promaši tri meč lopte zaredom. Jeste to bilo na servis Janika Sinera, ali je pakleno bolelo navijače. Nakon toga kada je već u glavi mogao da vidi prolazak Srbije u finale nije bilo povratka, nije imao dovoljno vremena da se vrati u meč.
Odmah je pretrpeo brejk, a onda par minuta kasnije i poraz. Šokantan zbog načina na koji se desio, ne zbog tenisera koji je slavio i bolan. Surovo, jezivo bolan jer je i Novak već počeo da upotrebljava „kad“ umesto „ako“ u priči o osvajanju Dejvis kupa. A ko smo mi da ne verujemo najboljem svih vremena.
PROČITAJTE JOŠ
Bio je to baš. baš bolan poraz. Jedan od onih koji će se pamtiti baš kao eliminacija od Huana Martina del Potra na Olimpijskim igrama ili kasnije poraz od Aleksandera Zvereva u polufiinala Tokija 2021. godine kada se Novak naprasno ugasio.
I posle duge, preduge sezone za jednog 37-godišnjaka došlo je do naglog pada. Tenis zna da bude najveći blagoslov, ali i najveće prokletstvo za igrača. Čitav svet može da bude sagrađen od jednog poena, ali se galaksije ruše gubitkom drugog…
Sve ovo je najbolje na svojoj koži osetio Đoković. Ipak, gorka pilula koja je progutana će ostati jedan nukleus energije za 2024. godinu. Nije da je Novaku malo motivacije, ali je uvek dobro da postoji neka glad koja će makar godinu dana ostati neumirena. Biće to jedna „crna rupa“ u grudima srpskog šampiona (baš kao što je i sam aludirao na Rolan Garosu na Ajron-mena) koja će morati da se hrani trofejima. Nizom svetlucavih srebrnih ili posrebrenih trofeja koji će moći barem privremeno da suzbiju bol zbog toga što Srbiji nije donet još jedan trofej.
Novak sada ima motiv više da pokaže da je ono protiv Sinera bio samo jedan loš dan, jedan kratak pad koncentracije, a ako je nešto uspeo da nam pokaže tokom karijere onda je to da je takve stvari vraćao sa kamatom. I to višestrukom. Prekinuo je niz pobeda u Dejvis kupu (21 zaredom od 2011. godine) u trenutku kada je delovalo da su se sve kockice u reprezentaciji sklopile. I onda je na najtežem Dejvis kup izazovu pao, pa je po sedmi put u karijeri izgubio od Top 5 igrača na Olimpijskim igrama ili u Dejvis kupu (0-7).
Đoković je jednu od najboljih sezona imao tokom 2011. godine kada je prvi put podigao trofej Vimbldona i popeo se na vrh sveta, a sezonu pre toga je osvojio prvi i (za sada) jedini Dejvis kup trofej u karijeri. Ovog puta će morati da se napaja iz gladi, a ne titulom svetskog šampiona. To će za Srbiju ostati san, sada sa nešto komplikovanijim putem jer će morati februara u kvalifikacijama da bude bolja od Slovačke.
Srpski teniser se već nalazi na odmoru sa porodicom u Marbelji, a deluje da je već uspeo da Dejvis kup ostavi iza sebe. To ne znači da taj plamen boli zbog neosvojene titule neće tinjati tokom čitave sledeće godine, ali znači da radi ono što najbolje radi. Prilagođava se novoj sadašnjosti, a ona kaže da bi već trebalo da planira kada tačno leti za Australiju na Junajted kup. Nakon toga sledi sedmodnevna pauza, a onda i Australijan open od 14. do 28. februara.
Nikakve dileme nema Đokoviću ovo može da bude i presudno gorivo za Olimpijske igre u Parizu od 26. jula do 11. avgusta. Upravo tada bi mogao da napadne trofej i da donese Srbiji toliko željenu zlatnu medalju u tenisu. To je poslednji veliki cilj koji je još uvek nedodirljiv za Đokovića, a u Parizu će to verovatno biti poslednja šansa da se napadne zlato. To bi moglo da ga pogura i da mu pronađe neki novi atom snage.
Svaki poraz, baš kao i svaka pobeda, imaju dve strane. Bitno je šta ćete iz toga izvući. Da li neko sumnja da će Novak izvući ono najbolje? Pa da, to ga je i učinilo najboljim.
BONUS VIDEO Novak Đoković u finalu Završnog mastersa pobedio Janika Sinera
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
