1
"Jao, što nisam toliko moćan, koliko ljudi misle da jesam, pa da im završim sve karte koje žele", reče mi jedan kolega dok je pokušavao da pronađe način da obezbedi da njegovi prijatelji na stadionu "Filip Šatrije" gledaju meč Novaka Đokovića. I to je zaista nemoguća misija - osim ukoliko niste toliko bezobrazno bogati da vam se vrata automobila otvaraju nagore.
U zapadnoj Evropi ćete sve platiti mnogo, mnogo više nego što možete i da zamislite. Razlika između cena u kafićima i prodavnicama je po četiri puta za jedan artikl, a za jedan teniski program (dnevni ili noćni) prvih dana (kada su najjeftinije karte) možete da odete na najmanje dva vrhunska koncerta. I tu počinju i završavaju se svi problemi, kako za koga.
PROČITAJTE JOŠ
Organizovana je mesecima ranije javna audicija za ljudi koji mogu da kupe karte ili da ih dobiju na lutriji. Ukoliko tog 15. marta niste bili jedan od nekoliko stotina hiljada ljudi koji su licitirali znali ste da ćete morati da odvojite ogroman komad plate da biste se našli na tribinama.
A kako odoleti meču između Novaka Đokovića i Karlosa Alkaraza? Gde biste sami povukli crtu, koja je maksimalna svota novca koju ste spremni da izdvojite za to? Daću vam nekoliko rečenica lufta pre nego što vam saopštim cenu. Zamislite da je ovo možda potencijalno prvi i jedini njihov grend slem meč, znajte da će ovaj susret odrediti narativ za poslednjih godinu dana od Vimbldona prošle godine.
Znajte da će ovaj meč vrlo verovatno odrediti kasnije i prvog igrača na ATP listi, znajte da je ovaj meč poslednja prilika onim starim teniskim romantičarima da kažu da je „Velika trojka“ i dalje tu i da je Novak jak kao i uvek do sada.
Ukoliko želite da odgledate ovaj susret iz bukvalno poslednjeg reda tribina. Bićete jedan od 15.225 srećnika koji će uživo gledati meč da toliko ne volite tenis da ste spremni da platite 600 evra (najjeftinija karta u poslednjem sektoru) teško biste prepoznali igrača. Ovako o njemu znate sve, a gledate sa visine gde da nema onog visokog zida iza u svakom trenutku bi mogli da padnete.
Plavom bojom je naznačen sektor u kom sedite za pomenutih 600 evra (nijedna karta sada ne postoji u slobodnoj prodaji), već morate da osvežavate stranicu stalno i da se nadate dobroj ponudi od oko hiljadu evra.
Na zvaničnim prodajnim mestima su ostale u ovom trenutku samo karte za boksove pored samog terena, a svaka stolica tu košta neverovantih 9.000 evra. Naravno, ima i onih još luksuznijih VIP mesta koja idu i do 15.000 evra. Za jedan meč polufinala. Dakle, neophodno je izdvojiti oko hiljadu evra za tri, četiri ili pet sati. Vrhunski je to tenis, jedinstven događaj, ali koliko ljudi je zaista spremno da to uradi.
Ipak, sponzori uvek dobiju određeni broj karata, a njihovi gosti se nalaze u posebnim ložama koje izgledaju poput najluksuznijih barova. U jednom od njih se na zidu nalazi i fotografija Đokovića, a lako ćete pogoditi i koji je brend u pitanju.
Tenis i dalje gaji imidž elitističkog sporta, pa je tako često bitnije paradirati na ovom događaju sa milijarderima, poznatim ličnostima, sportistima, glumcima, nego sam tenis. To je dvosekli mač, ali pariska publika baš voli tenis. Uživa u svakom poenu i učestvuje u meču.
Najluđe od svega je što u trenutku kada kupite kartu nemate predstavu da li će vaš miljenik doći do polufinala. Ne znate u kom će polufinalu igrati i da dođe, pa zbog toga dolazi do masovne preprodaje karata. Ipak, sada te karte koštaju za meč Đokovića i Alkaraza oko dva puta više.
Ipak, sam dolazak na „Šatrije“ je zaista neverovatno iskustvo, malo je događaja koji istovremeno mogu da izazovu toliko uzbuđenje u tolikoj tišini, a da onda sve samo odjednom pokulja. Orkestar na tribinama uvek daje poseban štimung, navijači se po pravilu zabavljaju meksičkim talasima, a jedan od više od 20 ulaza vam omogućava da relativno lako uđete i izađete posle neparnih gemova.
„Šatrije“ je proširen 2019. godine, a dobio je i pokretni krov koji će po svemu sudeći prvi put biti aktiviran u petak (87 odsto šansi da pada kiša) što će biti potpuno novo iskustvo i za one koji su ranije sedeli na ovim sektorima. Uslovi za igru se menjaju, ali i za gledanje mečeva.
I zato su to iskustva za ceo život, retko ko kupuje karte da gleda baš svako polufinale ili finale, a malo je onih srećnika koji uspevaju da uštede toliko da ih ipak isprate. Neki događaji se ipak pamte zauvek, uostalom zamislite da u petak vidimo nešto slično među Novaka Đokovića i Rodžera Federera u finalu Vimbldona 2019. godine. Za „tričavih“ 1.000 evra ćete imati zauvek priču koja će biti sasvim solidan „ice breaker“.
To upravo čini ovaj sport specifičnim, taj večiti raskorak želje i mogućnosti, žrtva ili prisustvo istoriji.
BONUS VIDEO Đoković savladao Norija na mastersu u Rimu
