Srpski teniser od 11.00 igra meč osmine finala mastersa u Rimu protiv Kamerona Norija kog je do sada savladao oba puta, doduše biće ovo prvi put da igraju na šljaci. U međuvremenu se najviše govori o tome kako se u ovom trenutku oseća.
Novak Đoković je po prvi put ove sezone uspeo da veže dve pobede na šljaci, a to nije bilo nimalo lako uraditi.
Najpre je sa 7:6(5), 6:2 savladao Tomasa Ečeverija i tako nastavio sjajan niz u Rimu (bila mu je to sedma pobeda zaredom, a u prestonici Italije nikada nije izgubio od igrača koji je plasiran gore od 50. mesta na svetu 13-0), a onda je posle kraćeg pomračenja u drugom setu srušio i Grigora Dimitrova sa 6:3, 4:6, 6:1.
Imao je mnogo problema Đoković tokom turnira u Monte Karlu i Srpska Opena, do te mere da su neki dočekali da ga opet „šalju u penziju“. Kao i mnogo puta do sada, uspeo je da pronađe dodatni motiv i da podigne nivo igre.
U Rimu se to najbolje videlo na primeru forhenda koji je prosečno slao brzinom od 133 kilometara na čas, a jedan forhend je nezvanično išao brzinom od 190 kilometara na čas, što bi ga učinilo jednim od najbržih u istoriji tenisa. ATP nije zvanično objavio taj podatak.
Forhend je obično povezan sa samopouzdanjem i sa verom u ono što se radi, na vrhunskom nivou tehnika ili snaga nisu toliko upitni. Oni nesumnjivo postoje i na najvišem su nivou. Ipak, ovo pokazuje da je Đoković „naštelovao“ svoj način razmišljanja na pravi način.
Mnogo je bitnije što je servis Đokovića konačno proradio i ponovo pravi razliku na ovom udarcu. To je bila njegova „Ahilova peta“ tokom Monte Karla kada mu je Lorenco Museti napravio čak osam brejkova. Ovog puta je Đoković ušao u rolu Spartaka i zaista u Rimu nastavlja da ruši sve pred sobom.
Još jedna dobra stvar je tajming, Novakovo kretanje je znatno bolje, a to mu pruža mogućnost da kod udaraca ima znatno više opcija. Često je Đoković govorio o tome da je bitno i „pobeđivati ružno“, u skladu sa čuvenom knjigom Breda Gilberta, a ovog puta to radi ne samo ružno, već i sa neočekivanom lepotom.
To znači da je i fizički na očekivano dobrom nivou. Brinuli su mnogi zbog lakta, pa je čak i na prvom meču protiv Ečeverija Novak nosio steznik oko lakta. Kasnije je tvrdio da je to zbog toplote, da mu hladnoća pravi čudan osećaj u laktu. Igralo se tada u izuzetno vlažnim uslovima na 17, 18 stepeni.
Đoković je uhvatio pravi ritam, ali jedino što sada brine je spor početak mečeva. Nastavio je čitav niz susreta na šljaci na kojima je prvi doživljavao oduzimanje servisa. Ipak, u Rimu je uspevao odmah to da nadoknadi, pa čak i da osvaja te setove.
„Što više mečeva igrate, bolje ćete se osećati na ovoj podlozi. Voleo bih da odigram maksimalan broj mečeva na ovom turniru, zato sam ovde. Ove godine je drugačiji raspored, imamo slobodan dan između rundi. Na neki način je to dobro, jer imamo priliku da se bolje oporavimo, da poradimo na detaljima i da onda na terenu damo sve od sebe“, rekao je Đoković koji je poručio da želi da odigra maksimalan broj mečeva u „večnom gradu“.
Ono što je bilo ubitačno oružje Đokovića tokom drugog dela prošle sezone, ono na čemu je uvek tokom treninga insistirao Toni Nadal dok je podizao Rafaela u teniskog diva, ono o čemu je uopšte pisao i pomenuti Gilbert. Da, taj početak mečeva kada je često znao da sam napravi brejk i dođe do velike prednosti, setite se samo kako je Pablo Anduhar u osmini finala turnira u Tel Avivu (serija 250) slavio prvi osvojeni gem. Otprilike onako kako se slave fudbalski golovi, pre poslednjeg poena vikao je „Molim te, Bože, još samo jedan poen“.
Sve ovo je neophodno da Novak stavi na svoje mesto, a kada bude i početak bio na očekivanom nivou značiće da je potpuno spreman za Rolan Garos. Svestan je i sam da je taj segment igre toliko škripao i da je prosto neophodno da se dodatno unapredi.
Napašće i sedmu titulu u Rimu, a mnogi su priželjkivali njegovo finale sa Karlosom Alkarazom. Ipak, Španac je doživeo šokantnu eliminaciju od Fabijana Marožana sa 6:3, 7:6(4). Bio je ovo najneočekivaniji ishod jednog meča još od 2017. godine i poraza Đokovića od Denisa Istomina na Australijan openu.
„Približavam se željenom nivou. Naravno, uvek može bolje, ali sam veći deo meča bio na visokom nivou, osim poslednja četiri gema drugog seta. Bio sam veoma solidan, dobro sam servirao i dobro sam se kretao. Kada sam imao prilike, iskoristio sam ih. Nadam se da ću moći da nastavim istom putanjom.“
Đoković i Rim gleda samo kao podlogu za dobro izdanje na Rolan Garosu koji mu je najveći cilj na šljaci. Nervirao se nekoliko puta zbog očajnog terena i koliko god to paradoksalno zvučalo to je dobra vest. Znači da mu se opet igra tenis, znači da ponovo traži perfekcionizam i znači da će tek igrati dobro kada sve bude leglo na svoje mesto.
Brinu u ovom trenutku samo neiznuđene greške zbog velike agresivnosti i prejakih emocija koje smo videli (govor u kameru nakon prvog meča o masakru u OŠ „Vladislav Ribnikar“), ali to će se iskristalisati do Pariza.
BONUS VIDEO Đoković pobedio Dimitrova u Rimu