0
Šta možete uraditi u Njujorku za 36 sati - mnogo toga i ništa, ali možete upoznati jednog Bolivijca kom je majka Srpkinja, ali i Amerikanca koji pokazuje kakav je zapravo Njujork.
Verovatno ni za jedan grad nisam bio spremniji kada sam dolazio, nisam poznavao više stvari i fenomena. A istina je da sam većinu saznao iz filmova, serija i video igrica.
Da, one video igre zbog kojih se roditelji toliko nerviraju, upravo one su mi pomogle da se još lakše snalazim.
„Bande Njujorka“, „Spajdermen“, „Ratnici“, „Kazino“, „Kum“, „Sam u kući“ – to su filmovi koji mi padaju na pamet iz prve.
Prvi sati boravka bili su rezervisani za turistički kliše kakav je Tajms Skver koji je tako svetlucav, raskošan i zgužvan da na njemu možete da provede verovatno 15, 20 minuta da zaista uživate, a nakon toga prorade u vama sve fobije koje niste znali da imate. Sve se dešava ogromnom brzinom na malom prostoru sa ogromnom brojem ljudi koji u svakom trenutku imaju nameru da nešto rade.
PROČITAJTE JOŠ
Ipak, ono zbog čega sam oduševljen Njujorkom su stolovi i stolice koji samo postoje na nekim trgovima. Svako može da ih koristi da tu popije piće, doručkuje, radi… Ma šta god da želi. Niko još uvek nije uzeo tu malu stolicu na sklapanje i odneo kuće, niko nije razmišljao da to zloupotrebi. Najviše što ljudi rade je da sto premeste u hladovinu jer je to zaista veliki problem u Njujorku. Ta nepodnošljiva vlažnost vazduha i čuvena uzrečica verovatno svakog oca „nije toliko vrućina, koliko je sparina“ učinili su da je neophodno stalno tražiti sunce.
Uostalom to objašnjava zbog čega su kačketi Jenkijsa tako popularni – nisu samo modni detalj stvarno su neophodni.
Kao pasionirani ljubitelj dinosaurusa morao sam da odem da vidim verovatno najveću zbirku ostataka na svetu u Američkom prirodnjačkom muzeju. Naravno, upozorili su me da se noću dešava nešto mnogo čudno na ovom mestu i da se ne bi trebalo zadržavati predugo (za to je neophodno da ste pogledali čuveni film sa Benom Stilerom, inače čestim gostom US Opena). Zbirka je zaista neverovatna i mnogo, mnogo kompletnija od one koje sam gledao u Londonu tokom Vimbldona.
Sve je posebno magično i zbog toga što smo pre toga bili pravi Njujorčani koji su pojeli perecu u Central parku dok smo gledali kako oni koji su ovde „born and raised“ koriste slobodnu nedelju. U Central parku zaista nemate pojma da se nalazite u jednom od najvećih gradova sveta i gradu koji je zapravo nukleus sveta, ako pitate mnoge turističke vodiče.
Posle posete dinosaurusima i oduševljavanjem nekim drugim fosilima koje sam tamo video došao je trenutak da se krene ka centru, trebalo je tamo naći se sa još jednim kolegom. Nije imao internet nismo mogli da se čujemo i da saznamo gde se nalazi, a onda…
Prolazimo i komentarišemo kako je jako sunce i kako svako po jedan sedi za stolom i sada mi ne možemo da sednemo. Čak pokazujem na tipa koji nam je leđima okrenut i kažem „Pametan čovek, tačno mogu da zamislim kako je pomerio sto u hlad i onda seo“. Utom se okreće baš kolega Miloš i kaže čuo sam „Sunce“ i okrećem se da vidim ko je…
I to će zaista postati lajtmotiv dana da je nesigurno pričati srpski u Njujorku jer mogu lako da vas razumeju. Uskoro ćete čitati i o Bolivijcu koji mi je zatražio upaljač, a na grudima mu je grb Srbije. Ubrzo smo počeli da govorimo na srpskom koji je naučio zbog mame.
I kažu da nikada ne možeš da upoznaš jedno mesto dok ne upoznaš ljude koji tu žive, a sada mi je German sa Stejten Ajlenda ispričao kako vidi Njujork.
Naravno pre toga me je upitao da mu pozajmim upaljač za ono što je u Njujorku očigledno legalno jer nije imao nikakav problem na samoj kapiji US Opena. Pokazao mi je da je dobio mnoge poznate autograme na ogromnoj lopti i Novaka je nazvao „zlikovcem“. „Zlikovac?“, pitam u trenutku dok i dalje ne zna da sam iz Srbije.
„Pa, tako ga predstavljaju, mnogo je teško doći do njegovog autograma“, ispaljuje kao iz topa. Alkaraz mu je simpatičan, ali ne i ljudi koji se sa njim bore za autogram. Pogađate već po reči kojom je okarakterisao Novaka da ne može da dočeka povratak njegovog omiljenog Nadala.
Kaže da bejzbol ne bih smeo da propustim, savetovao me je kako da se spustim ka terenu bez problema i ujedno objašnjava da ima 27 godina, ali da nikada pre nije bio u ovom delu grada. Kaže da mu se dopao park u Kvinsu i da je mnogo prijatnija atmosfera nego bilo gde drugde.
Ipak, iako je Njujork amalgam svih mogućih nacionalnosti i vera (uključujući i amiše) prosto je neverovatno da i dalje ima nekih stereotipa. Tako mi za Italijane imaju izreku da „oni misle da njihovo g**** ne smrdi“. Siroviji opis dugo nisam čuo.
I zaista neverovatno je da svako ko se doseli u Njujork sebe odma naziva stanovnikom grada, dok kod nas znamo da postoje ljudi koji „odbijaju da budu“ Beograđani i nakon što 25 godina prožive tu. Ima Njujork tu jedinstvenu energiju, da može da se desi da nasred ulice vidite gomilu ljudi da pleše, a onda samo malo pomerite glavu i vidite potpuno drugu stranu sa prosjacima podno mostova.
Sve to čini da doživljaj grada bude potpuno neverovatan, a tenis je u centru pažnje. Izgubio je slavu samo za jedno veče kada je Lionel Mesi bio u gradu, ali se sada ponovo vratio u velikom stilu. Posteri Đokovića se nalaze i na Tajms Skveru, ali i pored mnogih bilborda na autoputu.
Videli smo ga i na putu ka Union Skveru koji predstavlja istovremeno skup umetnika, muzičara, plesača, ali i šahista, šetača, vlasnika pasa. Sve je to pomešano uz neverovatnu njujoršku energiju…
BONUS VIDEO Novak Đoković preko Alkaraza do nove titule u Sinsinatiju
