1
Laslo i Novače, hvala vam. Obezbedili ste mi hrane do kraja mog boravka u Njujorku, mnogo sam opkladi dobio, a uz to gledao spektakl koji će se prepričavati godinama. Na najvećem teniskom stadionu su srpski teniseri odigrali meč za istoriju...
Svako ko je od početka godine gledao Lasla Đerea znao je da je pronašao način da klikne na betonu. Jedan od nosilaca na žrebu US Opena je prošao izuzetno težak put da pre svega sebe ubedi da više nije samo šljakaš, ali je prelomni trenutak bio rušenje Kaspera Ruda u Ouklendu.
PROČITAJTE JOŠ
Na Novom Zelandu je došlo do novog početka, a još jedna velika prekretnica bio je ovaj sumrak bogova na „Artur Ešu“. Kakvi udarci sevali su munje i gromovi kojih se ne bi postideli niti Tor, niti Odin. A ukazao se i Bajfrost do finala…
Bio je to pravi pravcati Ragnarok, pucalo je na sve strane, došlo je do otvorenog okršaja dvojice majstora igre, a završilo onako kako se ne bi postideo nijedan režiser. Đere je kao autsajder iskoristio nesigurnost Đokovića na samom početku i uspeo da napravi brejk odmah u prvom gemu na meču.
I onda zadržava tu prednost do kraja i osvaja set. To je bilo značajno iz nekoliko razloga. Uspeo je da pokaže sebi da može da igra sa najboljim igračem svih vremena, ali i da mi obezbedi da više nikada u životu nakon posete Njujorku ne jedem viršle i kobasice, ukoliko svi dužnici budu ispoštovali svoj deo „džentlemnskog dogovora“ o hot dogovima. Nemam često takve prognoze, ali nekada mi se prosto javi. Doduše to ne znači da biste mi sad trebali pisati šta će biti u Premijer ligi, koji su brojevi spremni za loto sedmicu ili da mi date kristalnu kuglu.
Posle dva seta je Đere otišao na prednost posle koje bi se mnogi igrači slomili. Ipak, Đoković nikada nije bio jedan od ostalih, već taj. Izabrani, kako bi to rekli u „Matriksu“. I zaista, matrica je odjednom počela da se menja kada je Novak stao pred ogledalo i naterao sebe da se nasmeje. Jednom, dva ili tri puta. Kada je rekao sebi da može da preokrene ovo i da ništa nije gotovo.
Sedam minuta mu je bilo dovoljno da se ponovo „Usudi da sanja“, što je rečenica koja će obeležiti njegovu karijeru. Prevario je samog sebe. Samoobmana je i ovog puta napravila neverovatnu stvar. Ovo je ona od najbolje vrsti jer čini da se izvuče maksimum, još jednom je pokazao da je otključao neke nove dubine. Još jednom je imao način da pobegne sa ivice ambisa.
Tenis je maraton, a videlo smo i te kako to tokom tri sata i 45 minuta, a na kraju je bitno samo ko prvi prođe kroz cilj, ne i ko je vodio sve vreme.
Đoković je po drugi put u karijeri uspeo da nadoknadi 0-2 na betonu (znam da zvuči neverovatno), po prvi put od polufinala US Opena 2011. godine protiv Rodžera Federera. Tada se taj turnir završio sa trofejem u rukama – cilj sada nije drugačiji. Po treći put je preokrenuo protiv igrača koji se nalaze niže od 20. mesta ATP liste (sedam poraza).
Taj Ragnarok je obuhvatao i pad u podzemlje i ponovo podizanje iz njega, verovatno ne postoji čovek koji je češće uspeo da prevari tenisku smrt od Đokovića (sedam puta od 0-2 u setovima). Toliko puta je uspeo da se podigne kada je izgledalo da svetla nema i da je to zaista Sizifov posao. Ali na jugu Srbije postoji ona čuvena „Nikad se ne zna, Zare igra“. I zaista, bilo smo preplaćeni na spektakl.
I zašto odjednom toliko mitologije o priči o tenisu? Zato što je tenis jedna velika alegorija za život, to vam govori semantika, ali i narativ. Novak je pao na dno ambisa, a onda kao da je sam sebi bacio uže. Tačnije prestao je da ga seče konstantno, dok je Đere upao u vatru. Želeo je da brzo završava poene, želeo je da sve spakuje što je pre moguće.
U prvom setu je imao jednu neiznuđenu grešku više od Novaka, u drugom tri manje, a onda pogledajte potpunu promenu u agresivnosti. U trećem je imao osam grešaka više, u četvrtom devet, a u petom sedam. To najbolje objašnjava koliko je Đere bio ofanzivan i koliko je Novak to znao da kanališe.
Nije Đere dozvolio Novaku ni u jednom trentku da hipnotiše publiku kada god bi Đoković raspalio masu Đere bi odgovarao jednakom merom. I kada pogledate najbolje poteze sa meča, a bilo ih je i te kako, gotovo svaki je osvojio Đere.
Pogotovo je bilo impresivno ono klizanje po betonu udaranje bekhend slajsa sa leđa bez gledanja i loptica koja pada savršeno na liniju. Čak ni Đoković nije očekivao da je moguće tako nešto odigrati, pa je aplaudirao sunarodniku.
Novak Đereu nije mogao da oduzme noge, svako je znao da momak iz Sente neće potpuno pasti. Laslo je fizički besprekorno spreman, pa je mogao da podnese sve što je stavljeno ispred njega. Bio je to Ragnarok koji je završen Novakovim čupanjem iz živog blata. Posle meča je i dalje imao dovoljno strpljenja za navijače da podeli autograme, a iako je jedva uspevao da sredi misli i da skupi snagu ipak je obavio medijske obaveze i to na nogama.
Privilegovani smo da živimo u ovoj eri, ali još bitnije od ovog jednog izolovanog meča. Od Srbije će sada svi strepeti, a upravo će Laslo i Novak povesti „orlove“ ka tituli. Kakav bi to bio način da se zaokruži 100 godina tenisa u Srbiji, da salatara stigne u Beograd u godini u kojoj je Đoković i zvanično najboljih ikada. To je potvrdio i američki spiker.
Ragnarok Đokovića i Đerea za istorijske knjige.
BONUS VIDEO Novak Đoković demolirao Milera za prolaz u drugu rundu US Open
