0
Samo jednom u karijeri je Đoković izgubio nakon što je vodio sa 2:0 u setovima, a tada je mislio da je vreme da završi sa tenisom.
Sada je Srđan Đoković najavio kraj karijere svog sina, a malo je poznato da je već jednom želeo da zaista ostavi tenis.
Najteži poraz u karijeri i ujedno poraz koji će ga potpuno preobraziti kao igrača desio se na Rolan Garosu 2010. godine.
Jirgen Melcer je uspeo da napravi čudo i da sruši srpskog tenisera sa 3:6, 2:6, 6:2, 7:6, 6:4. U tom trenutku je Đoković bio potpuno razbijen, pre svega psihički i emotivno, pa je mislio da odustane od tenisa.
PROČITAJTE JOŠ
Ovaj trenutak je vrlo dobro poznat u istoriji tenisa, a sada ga je analizirao Bili Openhajmer, pomoćnik čuvenog američkog pisca Rajana Holideja.
„Njegov trener Marijan Vajda ga je tada pitao zašto je počeo da se bavi sportom. Shvatio je da je problem fokus na rang, rekorde, titule i očekivanja, Đoković odgovorio da je ‘mentalno na veoma lošem mestu’. Onda je malo razmislio o Marijanovom pitanju i setio se kako je kao dete voleo da drži reket u rukama“, rekao je Openhajmer.
Koliko je bitnu ulogu odigrao Vajda svedoči i analiza Openhajmera. Slovački trener je doneo najbitniju odluku kada je bilo najteže.
„Pitao ga je da li i dalje voli to, kada je dobio potvrdan odgovor i kada mu je Novak rekao da ‘voli to i dalje, bez obzira na to da li je grend slem finale ili trening, da voli da igra’. Objasnio mu je Vajda tada da upravo to treba da bude njegov izvor energije i da ostavi na stranu razmišljanja o titulama, rang listama i očekivanja i želje drugih i predložio mu je da uzme nekoliko nedelja odmora.“
Đoković je odlučio da ode na odmor, a onda sutra ujutru pokazao da je odlučan da nešto promeni, a ne da za tim samo žali.
„Već narednog jutra je ustao i imao je veliku želju da uzme reket, otišao je na teren. I sam je Novak izjavio da se posle tog momenta nikada nije okrenuo nazad.“
Melcer je za Nova.rs govorio upravom o tom neverovatnom podatku.
„Znam to i podsete me na taj podatak svaki put kada vodi sa 2:0 u setovima i onda izgubi treći set, dobijem više stotina pominjanja na Tviteru kao poslednji čovek koji je to uradio. Prošlo je mnogo vremena, ali mi je to jedno od velikih dostignuća. Čuo sam da je to promenilo njegovu karijeru i srećan sam zbog toga“, rekao je Melcer za Nova.rs.
Imao je i javni predlog za Đokovića (koji je doduše postaje uobičajena praksa) i pojasnio zbog čega je i dalje ponosan na taj meč. I sada 13 godina kasnije nije mnogo promenio mišljenje.
„To je dobra stvar, nadam se da će platiti večeru nekad (smeh) kada bude završio karijeru i kada bude mislio na taj momenat da će se sećati da mu je to okrenulo karijeru na bolje.“
Šta se desilo nakon tog trenutka? Đoković je vezao 43 pobede zaredom, najviše u Open eri tenisa, i osvojio tri grend slem titule uz Dejvis kup sa reprezentacijom koji mu je potpuno raširio teniska krila.
„Počeo sam da igram slobodno, postao sam opet taj klinac koji sam bio kada sam počeo da se bavim tenisom“, rekao je Đoković.
Kako je izgledalo to veče u sobi sa Vajdom i Amanovićem najbolje je ispričao Novak.
„Sećam se dobro tog meča, najviše zbog emocija koje sam imao posle njega. Dosta razočaranja, ne samo zbog meča, već u tom trenutku se nisam osećao najmotivisanije. Dosta sam bio potišten, profesionalno, za tenis. Trebalo mi je da se nešto desi, da prevagne na pozitivnu stranu jer nisam beležio odlične rezultate koje sam želeo, nisam dobro igrao, nisam se dobro osećao, tako da je takav trenutak bio… Jedan od onih koji definišu putanju za budućnost i to je upravo taj meč koji je meni puno pomogao da postavim neke nove temelje za dalje. Sećam se dobro da sam plakao dosta posle tog meča u sobi kod Marjana (Vajde) i Miljana (Amanovića), onda smo dugo razgovarali i postavili neki novi plan sutra i od tog trenutka je karijera stvarno krenula uzlaznom putanjom. Igrao sam drugo finale US opena 2010, osvojili smo Dejvis kup i mislim da je taj Dejvis kup bio ta neka kapisla, odskočna daska za mene igrački. Od tog brijanja glave, 43 pobede zaredom! Zaista, sada kad se osvrnem na te trenutke, zahvalan sam na istim, ali tada, kada sam to doživljavao, nije baš bilo tako“, rekao je Đoković uz reči „Hvala Melceru“.
Openhajmer je na stručni način pojasnio kako vidi Đokovića i iskoristio izraz koji se do sada retko čuo.
„Postoji reč za to, zove se autotelik, to je kao dete koje se bavi nečim reda radi. Nastalo je od grčke reči auto što znači sam i telos, što znači kraj. Za razliku od nekoga kome su fokus titule, rekordi, očekivanja, za autotelika je rad sam po sebi pobeda. Možete da kontrolišete uloženi trud i rad, ne i ishod. Rajan mi je jednom prilikom rekao da je to nešto što moraš da voliš, da dovedeš sebe na mesto gde je rad sam po sebi pobeda i da je sve preko toga nagrada.“
Zatim je poentirao.
„Kada čujete tu reč autotelik, to su ljudi koji svoj posao opisuju kao igru, vole to što rade i prave grešku kada misle da je to blagostanje u svakom trenutku.“
Usledilo je još malo objašnjenje.
„Jedan od mojih omiljenih autotelika je Rodni Malen, čuveni skejter koji i dan danas vozi skejt. On je objasnio da postoje dani u kojima jednostavno ne želiš da izađeš napolje, osećaš bol, osećaš da ne praviš nikakav napredak, osećaš se poraženo. Upravo to je priroda ljubavi, pojavi se mržnja i bol i to je taj magnetizam koji te ustvari privlači.“
Osvrnuo se i na trenutak iz finala Vimbldona kada je Đoković protiv Karlosa Alkaraza polomio reket.
„Videli smo momenat kada je Novak u naletu besa razbio reket i posle meča je priznao da će mu biti potrebno vreme da preboli poraz. To je priroda te ljubavi, mora da postoji malo mržnje i bola. Rodni je rekao da je video mnogo talentovanih ljudi koji imaju mnogo toga, ali da nemaju taj osećaj ljubavi da nešto rade samo zato što tako treba“,
