0
Poraz od Botika van de Zandshulpa jedno je od najvećih iznenađenja modernog tenisa, bez ikakve dileme najveće iznenađenje još od 2017. godine (poraz Novaka Đokovića od Denisa Istomina na Australijan openu). Ipak, to pokazuje da Karlos Alkaraz prolazi kroz krizu identiteta i da uskoro mora da je reši.
Holanđanin koji je ove sezone morao da se vrati i na čelendžer tur jer nije uspevao da upiše dve pobede zaredom uspeo je to da uradi prvi put na US Openu. Van de Zandshulp je sada osigurao sebi da svi nauče njegovo prezime vrlo dobro (upravo je u Njujorku godinama ranije sam izgovarao svoje prezime da bi naučio ljude) jer je Alkaraz posle 6:1, 7:5, 6:4 morao da odšeta sa terena.
Upravo taj trenutak kada odlazi sa terena odlično sublimira sve što se desilo. Alkaraz je svestan jedne od blamaža karijere i vrlo brzo napušta teren, Botik je opet potpuno nesvestan šta je upravo uradio i kakvo je to iznenađenje.
Pročitajte još
Ipak, zašto se to desilo Alkarazu? Problem broj jedan je što Španac sada nema ono samopouzdanje od koga je pucao, kipteo tokom 2022. godine i tokom ovog leta. Španski teniser nije arogantan, ali jeste samopouzdan i to je uvek bilo evidentno u njegovim nastupima. Ono što je problematično je što je prolazio kroz neke teške momente ove godine jer je čak i Huan Karlos Ferero morao da bude odsustan zbog operacije.
Karlos Alkaraz se nalazi u psihičkom nokdaunu i trenutno uči velike lekcije. Upravo to će napraviti od njega jednog od najvećih grend slem šampiona ikada ili će ga potpuno sputati.
Akumulirani umor, psihički i fizički (nisu dani na Ibici dovoljni za odmor), ogroman pritisak, ali i zavijena leva butina govore da ništa nije u savršenom redu. Alkarazov osmeh uspeva da nam dočara da je prividno sve u redu, ali to definitivno nije slučaj. Rušenje oreola nepobedivosti ovog leta započeo je Đoković, a od tada Alkaraz ima čak i ispade besa.
Ipak, najveći udarac je Alkaraz doživeo na Olimpijskim igrama. Nalazio se u strašnom naponu. Osvojio je Rolan Garos, iako objektivno gledano nije bio najbolji teniser u Parizu (utisak je da je i nivo Đokovića, pa i delimično Zvereva mogao da ga natkrije) osvojio je titulu. Što je velika stvar za te godine, samo veliki šampioni mogu da ne budu na maksimumu i osvoje titulu.
Na Vimbldonu je uspeo da odbrani titulu i to dominantnom partijom protiv Novaka Đokovića koji i dalje nije mogao da se kreće potpuno slobodno. Novak nije mogao da se kreće a stigao je do finala, Alkaraz nije bio na najvišem nivou, a osvaja titule. To dovoljno govori kolika je razlika između samog vrha i ostalih.
I onda dolazi trenutak kada je Alkarazu srušen svet. Prvi put smo ga videli da plače pred kamerama nakon što je davao izjavu posle olimpijskog finala. Novak Đoković je uspeo da slavi posle dva taj-brejka i da uzme Alkarazu zlato kao detetu igračku. Đoković je kompletirao tenis, poslao poruku da se vrati i istovremeno bacio Alkaraz u „emotivni kanal“.
I to je bilo evidentno vrlo brzo nakon toga. Prvi put je plakao na terenu, prvi put je onako besno polupao reket u drugom kolu Sinsinatija nakon što ga je eliminisao Gael Monfis.
Evidentno je da mu nedostaje intenzitet koji ga je krasio i da je mnogo, mnogo nervozniji nego ranije. Uspeo je Novak „da mu uđe u glavu“ i da opet preispituje koliko je daleko od Srbina, toliko je želeo to olimpijsko zlato, ali čak ni sada na momente nije najbolji teniser sveta.
„Nisam razmišljao o tome mnogo. To što sam bio blizu zlatne medalje bilo je teško na momente, sat i 50 minuta posle meča, ali kada shvatim šta sam postigao, to je bila srebrna medalja, sjajno dostignuće. Bio sam ponosan na to. Tako da ću reći da to uopšte nije uticalo na mene“, poručio je Alkaraz posle meča. Naučio nas je do sada da nikada ne laže, ali se čini da u ovom trenutku ni sebi ne želi da prizna to.
Nije bolelo saznanje da nije osvojeno zlato, već činjenica da je igrao na takvom nivou, a da je Đoković i dalje bio bolji. Bio je to najbolji meč srpskog tenisera u prethodnih godinu dana, pa možda čak i dobrih pet godina unazad. Kada je Alkaraz video da je Novak to uspeo da izvuče iz sebe, a da on nije imao odgovor… Demorališuće je, iako čak ni sebi to ne želi da prizna.
Veliki faktor je i veliki umor Alkaraza. Španac ne prestaje da igra na visokom nivou, ali i da ispada neobično rano. Jeste osvojio i Indijan Vels, ali ni na jednom drugom turniru nije stigao dalje od četvrtfinala.
„Teniski raspored je uvek napet. Igrao sam mnogo mečeva u poslednje vreme na Rolan Garosu, Vimbldonu i Olimpijskim igrama. Napravio sam malu pauzu posle Olimpijskih igara. Mislio sam da je dovoljno, to mi je mnogo pomoglo, ali očigledno nije bilo dovoljno. Verovatno sam došao ovde sa nedovoljno energije. Ne želim da koristim to kao izgovor. Da, raspored je napet. Verovatno sam igrač ili čovek kome je trebalo više dana ili više odmora posle dobrih turnira ili kada dolazi na one važne. Moram da razmislim o tome, da naučim iz toga. To je to.“
Ozbiljne su to oscilacije (tri titule i srebro i van toga nijedno polufinale) i sasvim normalne za dečka koji ima tek 21 godinu, ali odavno igrao „kao mator“, pa nas je sve navikao na jedan suludi nivo.
Nakon svega – prvo kritikuje sebe.
„Bila je to borba protiv sebe, sa mislima tokom meča. U tenisu igrate protiv nekog ko želi isto što i ti, da pobedi, i morate biti mirni koliko možete kako bi bili bolji i probali da uradite dobre stvari. Danas sam igrao protiv rivala i protiv sebe, svog uma. Mnogo emocija nisam uspevao da kontrolišem. U nekim poenima sam bio dobar, onda sam neke gubio i padao. To je bio rolerkoster u mom umu. Ne mogu da budem takav ako želim da razmišljam o velikim stvarima, moram da ih popravim. Moram da naučim to“, poručio je da još mora da uči.
Ne zna kako da se nosi sa tim kada ne može iz sebe da izvuče maksimum.
„Nekoliko mečeva sam se osećao tako. Posle svakog takvog meča, govorio sam isto. Treba da se nauči iz toga. Moram da razmislim. Upravo je u tome problem, što sedim ovde posle mečeva u kojima sam se osećao tako, da ne mogu da se nosim sa tim, da nisam mogao da promenim meč… Tako da moram da razmislim o tome.“
Ako neko može da pronađe način da se izvuče iz ovoga to je definitivno Alkaraz, ali je problem što će do kraja godine imati još barem tri izuzetno bitna turnira. Oni će uticati na njegovo samopouzdanje, a samo je pitanje u kom će smeru ići.
Najveće senzacija u 21. veku.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
