0
Novak Đoković van terena nije isti onaj čovek koji se nalazi na samom terenu. Borac, gladijator, kako god to želite da opišete je van dve osnovne linije čovek koji je uvek spreman da pomogne svakom.
Nudio je stalno savete igračima u svlačionici i nije se libio da im ukaže na greške kada god bi ga pitali. Ipak, ono što se dešava na terenu je bitno drugačije od onoga što kamere ne snimaju.
PROČITAJTE JOŠ
„Uzimam to kao kompliment jer smo na terenu zveri i gledamo kako da pobedimo. Boriš se sa sobom, sa emocijama, sa faktorima vremena, pritisaka i tenzije i to je veliko borilište i borba koja počinje od prvog do zadnjeg trenutka i usmeren si na tu misiju. Da je zavšriš, uvek sa poštovanjem prema protivnicima, to m ije bio cilj, uvek sam se trudio da o svima njima pričam dobro, da ne pričam loše iako su mnogi o meni govorili loše“, počeo je Đoković.
Nije se na tome zaustavio, pa je pojasnio kom mu je usadio to poštovanje i vrednosti kojih se drži i danas.
„To je sportsko vaspitanje koje sam dobio od Jelene Genčić i ljudi koji su mi bili bliski i koji su me vodili. Jesam drugačiji van terena, volim da se igram i da se takmičim i van terena, ali prosto van terena ne znam, drugačija sam osoba, mislim da je to dobro, da ima balans i ravnoteža, da budem ozbiljan ni da se derem na svakoga kao na tim, ne bih bio ni u braku i tako dalje. Da se derem, verovatno ne bih“, rekao je uz ogroman osmeh, a onda samo završio i odšetao sa razgovora. Bio je to savršen kraj jednog opuštenog razgovora.
BONUS VIDEO Đorđe Đoković za Nova.rs o turniru u Beogradu, projektu Dubai i potpunoj životnoj promeni
