0
Novak Đoković je ovog marta dao obećanje koje je za njega ostalo urezano u kamenu. Sada nas dani dele od spektakla i još jednog, ovog puta zvaničnog odlaska velikana - Huana Martina del Potra.
Argentinski div je jedan od retkih koji je u eri „Velike četvorke“ uspeo da osvoji grend slem. Zapravo su to uradili samo Sten Vavrinka (tri trofeja), Marin Čilić i Huan Martin Del Potro (po jednu). Čak je i Dominik Tim titulu 2020. godine osvojio u trenutku kada je Rodžer Federer bio daleko od svog nivoa i bio je blizu penzije…
PROČITAJTE JOŠ
Argentinac je nedavno otkrio kako je došlo do dogovora za spektakl koji je zakazan za 1. decembar.
„Jednog dana u Majamiju, Novak me je pozvao i rekao: „Delpo, znam da si ovde, voleo bih da dođeš na večeru da pričamo“. Razgovor je bio neverovatan. Rekao sam mu da je jedini način da igram oproštajni meč, taj da mi on bude protivnik. Odgovorio mi je: „Računaj na mene u svemu što mogu da ti pomognem“. Za mene je to bilo veoma emotivno, jer znam koliko je njegov takmičarski kalendar nabijen, da ima hiljade ponuda, da će doći na par sati u Argentinu zbog mene i zbog ljudi koji ga vole, da će to biti super specijalno“, otkrio je nedavno Del Potro.
On je odlučio da bude brutalno iskren i otkrio kako pije tablete čim ustane svakog jutra, ali i kako ima problema da hoda uz stepenice.
Poslednji zvanični meč Del Potro je odigrao 9. februara 2022. godine, kada je u Buenos Ajresu izgubio od Delbonisa sa 2:0, a pre toga je nastupao na turniru u Londonu 2019. godine. Ipak, odlučio je da još jednom priredi spektakl domaćoj publici. Osvajač 22 titule je veliki prijatelj Đokovića, iako ga je dva puta savladao na Olimpijskim igrama (2012. i 2016. godine).
Za meč u Buenos Ajresu će Đoković preći čak 13.306 kilometra jer se trenutno nalazi u Dohi gde je završavao sponzorske ugovore. Sad mu sledi let u zemlju fudbala, u zemlju aktuelnim prvaka sveta sa Mundijala iz Katara.
Najjeftinija karta za ovaj spektakl koštala je 102 evra, a ostalo je tek po nekoliko karata u svakom sektoru. Koliko cene Del Potra najbolje svedoči činjenica da je prosečna plata u Argentini – 189,6 evra. Dakle, gotovo pola plate bi prosečan Argentinac morao da da poslednji put na terenu gleda velikana.
Nekadašnji treći teniser na svetu će tako dobiti kraj kakav zaslužuje, iako se o samoj egzibiciji u ovom trenutku ne zna previše poznato je da će biti održano u parku Roka i to u dvorani „Mari Teran de Vejs“ koji ima kapacitet od 15.500 mesta.
Ovde je od 2006. godine manje ili više redovno održavan Dejvis kup. U ovoj dvorani igraju i košarkaši Argentine svoje mečeve, pa je navijači i te kako dobro poznaju. Otvorena je pre 18 godina i najveća je u Buenos Ajresu trenutno.
„Niko to nije znao, ali dan nakon što sam odigrao svoj poslednji meč protiv Delbonisa, leteo sam za Švajcarsku i imao sam petu operaciju kolena. Proveo sam dva meseca u Švajcarskoj, u selu blizu Bazela pokušavajući da se rehabilitujem i nije išlo. Nakon dva i po meseca imao sam šestu operaciju. Vratio sam se u SAD. Više rehabilitacija, preko 100 injekcija svuda, infiltracije… Svakodnevna patnja. To je moj život od tog meča protiv Delbonisa”, rekao je Del Potro.
Život je morao totalno da mu se promeni usled teških povreda, pre svega kolena.
„Moja svakodnevica nije ono što želim. Ja sam vrlo aktivan tip koji je voleo razne sportove, ne samo tenis. Oduzeli su mi iluziju da mogu da radim ono što sam oduvek voleo, da igram tenis.“
Ni rekreativno više ne može da bude mnogo aktivan.
„Ustanem ujutru, popijem između šest i osam pilula, uključujući lek za zaštitu želuca, lek protiv upale, lek protiv bolova i jedan za anksioznost. Kada me pozovu da igram fudbal, ja sam taj koji dovodi druga i ostaje van igre. U padelu, ja sam taj koji snima video zapise. I nije loše, ali kada se naviknete da budete centralna figura na terenu, to je veoma težak udarac. Dao sam sve za ovaj sport, ali realnost je da me je koleno pobedilo.“
Doktori su mu ponudili da nabavi protezu, ali on se još uvek ne odlučuje na takav potez.
„Govore mi da prestanem da se za***avam i da nabavim protezu da bih imao bolji život. Od svoje 31. godine nisam trčao (danas ima 36), peo se na merdevine, nisam šutirao loptu… Hoću li ovako još 15 godina? To je teška odluka, jer mi s jedne strane govore da ću u tim godinama živeti dobro, ali se s druge strane osećam zarobljeno u telu koje mi ne pripada“, zaključio je Argentinac.
BONUS VIDEO Đorđe Đoković za Nova.rs o turniru u Beogradu, projektu Dubai i potpunoj životnoj promeni
