0
Novak Đoković, najbolji teniser ikada, održao je prvu konferenciju za medije po dolasku u Njujork, gde će igrati na četvrtom grend slemu u sezoni - US Openu.
Đoković nije govorio o navodnoj povredi koja ga je sprečila da trenira prethodnog dana, ali se ponovo prisetio olimpijskog zlata, emocijama, ali i slučaju Janik Siner.
Prvo je uvodnim rečima pričao o povratku u Njujork, grad u kome je četiri puta podizao trofej.
PROČITAJTE JOŠ
„Sjajno je biti opet u Njujorku. Bio je to lep trenutak na terenu, napravili su mi lep video, dobro smo se zabavili i podelio sam utiske o zlatnoj medalji, o najvećem uspehu u karijeri, to mogu da kažem sad kad je prošlo malo vremena – osvajanju zlatne medalje za Srbiju, sa 37 godina, morao sam da dam najviše od sebe“, rekao je Đoković, pa nastavio:
„Cela nacija je gledala, porodica mi je bila to, bio je to trenutak za ponos, scenario iz snova. Najintenzivnije emocije koje sam ikada iskusio na terenu, zastava, himna…“
Niko nije odbranio titulu na US Openu od Rodžera Federera koji je to uspeo 2008.
„Nadam se da će se to promeniti ove godine, za mene je uvek cilj da se borim za trofej. Taj pristup i mentalni sklop nije drugačiji ove godine. Ljudi me pitaju šta još mogu da osvojim posle zlata, ali i dalje osećam da sam motivisan, takmičarski sam nastrojen, želim da ispisujem istoriju i da uživam na ATP turu, da inspirišem mlade ljude da igraju i gledaju tenis. Slemovi su stub našeg sporta, ako nisi inspirisan na slemovima, teško ćeš biti bilo gde drugde. Na US Openu imamo najveći stadion na svetu, večernji mečevi su uvek nešto posebno i jedva čekam da izađem opet. Buka, energija, drugačije od bilo čega drugog.“
Pričao je i o doping skandalu u kome se našao Janik Siner.
„Takvi primeri su razlog zašto smo osnovali PTPA, koji sto odsto zastupa igrače i stara se da se pokrije svaki pedalj kako bi igrač mogao da živi od ovog sporta. Razgovarali smo o ‘dubini’ Tura, o tome koliko igrača može da živi od tenisa. Mnogo je tema na kojima se radi u PTPA, a još nismo priznati koliko bismo želeli da budemo priznati, u okviru teniskog ekosistema. Kada je reč o Janiku, PTPA se uvek zalaže za standardizovane protokole. Razumem frustraciju igrača jer nema konzistentnosti. Prošlo je pet, šest meseci otkad je to saopšteno njemu i njegovom timu. Mnogo je mana u sistemu, razumem osećanja igrača koji se pitaju da li su oni tretirani na isti način. Nadam se da će rukovodeća tela u tenisu naučiti nešto iz ovoga, jasno je da mora da dođe do promene. Neki su imali slične slučajeve ili iste slučajeve sa različitim ishodom. Da li je to finansija, da li igrač može sebi da priušti efikasniju odbranu advokatsku. Ne znam da li je tako, ali moramo da standardizujemo stvari kako bi svaki igrač, nezavisno od ranga i profila, bio tretiran jednako“, rekao je Đoković.
Sve je završeno naravno sa pitanjem o rivalstvu Đokovića i Alkaraza, koje je na vrhuncu.
„Na Turu sam dosta godina, igrao sam sa različitim generacijama tenisera. Nova rivalstva se stvaraju i mislim da je to veoma važno za Tur uopšte. Rivalstva koje imam sa Janikom, Karlosom, kao i sa generacijom pre, Zverevim, Medvedevim, Cicipasom, znate, to su mečevi koji iz mene još uvek izvlače najbolje. Oni me teraju da guram sebe u nedeljama kada treniram, da bih imao snage da igram sa njima veliki broj sati… Naravno, tu postoji velika razlika u godinama, ali me to, još uvek, ne dotiče u velikom smislu. Osećam se dobro, volim moju igru i ono što sam uradio prethodnih godina, ali naravno sada biram nastupe na takmičenjima mnogo drugačije. Slemovi i mečevi za moju zemlju su ono što me motiviše…“, završio je Đoković.
BONUS VIDEO Doček srpskih olimpijaca i balkon Skupštine grada
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
