Vezao je Rus 17 pobeda i nastavio u Indijan Velsu pohod na četvrtu titulu ove godine, ali što je za njega mnogo važnije, potvrdio je da trenutno igra najbolji tenis na svetu pogotovo na tvrdoj podlozi.
U senci sjajnog starta sezone Novaka Đokovića koja je bila protkana rekordima i poetičnim narativom zbog osvajanja Australije koja ga je proterala samo godinu dana ranije, jedan drugi igrač je iz potaje krenuo da hara ATP turom.
Danil Medvedev nije nikakvo novo ime ili mlada nada koja je šokirala planetu neočekivanim igrama, već grend slem šampion koji se poput čelika kalio u najžešćim teniskim okršajima i uspeo da postane svetski broj 1.
Ipak, trenutak kada je ponovo počeo da izgleda kao mašina koja gazi sve pred sobom i neprobojni zid sa druge strane mreže jeste pomalo neočekivan kao što je bio i njegov pad taman kada je dosegao vrh.
Svi se sećamo završnice 2021. godine i velikog finala u Njujorku kada je Medvedev počistio sa terena Novaka Đokovića u finalu US Opena i sprečio ga da ispiše istoriju osvajanjem sva četiri grend slema u sezoni.
Samo nekoliko meseci kasnije na volšeban način je propustio da svoju dominaciju na betonu učini potpunom kada je ispustio dobijen meč protiv Rafalea Nadala u finalu Australijan opena.
Taj poraz kao i rat u Rusiji i pritisak koji je izvršen na ruske sportiste zbog rata u Ukrajini definitivno je ostavio traga, jer je usledillo godinu dana za zaborav, što zbog povreda, što zbog loših igra, što zbog primetne velike frustracije i nekako je Rus polako počeo da pada u zapećak kada je bila priča o samom vrhu. Kada je Karlos Alkaraz preuzeo njegov tron u Njujorku, uz sjajne igre Holgera Runea počelo je da se veruje da Medvedev nikada više neće biti igrač koji može nekome da uzdrma tron.
Ni tekuću godinu nije počeo briljantno. Solidan otpor Đokoviću u finalu Adelejda bio je bljesak koji je poništio ispadanjem u trećem kolu Melburna od Sebastijana Korde, ali je potom usledio neočekivani preokret.
Na dosta jakom turniru u Roterdamu, Medvedev je preživeo dramu već u prvom kolu protiv Alehnadra Davidoviča Fokine i nije delovalo da bi to mogla da bude inicijalna kapisla za izlazak iz krize.
Medvedev je do kraja turnira zaređao sve pobede i trijumfom u finalu nad Janikom Sinerom posle još jedne drame osvojio prvu titulu i krenuo u niz koji i dalje traje. Pet pobeda u Holandiji bile su uvertira za novu titulu u Dohi na nešto slabijem turniru, mada je u Kataru pobedio top 10 igrača, je jer ponovo bio koban za Feliksa Ože-Alijasima.
To je bilo udaranje temlja za ono što je usledilo u Dubaiju kada je sjajna forma dobila ultimativnu potvrdu.
Meč polufinala protiv Novaka Đokovića bio je od velikog značaja za Rusa, jer je nakon tog finala u Njujorku kada je sprečio istoriju bio u nizu poraza od srpskog tenisera. Iako mu je u nekim od tih susreta pružio žestok otpor, bilo je važno za njega da pobedom probije psihološku barijeru koja je počela da se stvara.
Kombinacija lošeg Novakov izdanja i njegove sjajne defanzive i upornosti bili su dovoljni za trijumf koji je i definitvno označio njegov veliki povratak.
Koliko mu je to značilo najbolje se videlo na meču u Indijan Velsu protiv Aleksandra Zvereva. Tradicionalno sjajni mečevi i protiv njega uvek inspirisani Aleksandar Zverev bacili su ga na konopce, a u jednom trenutku se čak i povredio, ali samopouzdanje koje je nabio serijom pobeda pomoglo mu je da se izvuče iz komplikovane sutuacije.
To je bila 17 pobeda u nizu i nastavljen pohod na četvrtu titulu ove godine, ali što je za Medvedeva mnogo važnije, potvrdio je da trenutno igra najbolji tenis na svetu pogotovo na tvrdoj podlozi. Ponovo je krenuo i da se penje na listi i posle ovog turnira bi trebalo da se vrati u Top 5, sa tendencijom da u dogledno vreme ponovo napadne tron koji drži Novak Đoković.
BONUS VIDEO Nestvaran poen Đokovića i Medvedeva