0
Novak Đoković je odradio posao sa čistom desetkom protiv Flavija Kobolija za osminu finala mastersa u Šangaju. Rutinski, lako i sa mnogo kontrole, baš onako kako navijači vole da vide Đokovića u prvim rundama turnira.
A nije uvek bilo tako ove godine. Često smo znali da gledamo i mučenje u prvim kolima, pa čak i neočekivane poraze. Prigodna paralela bi mogao da bude neočekivan poraz od Luke Nardija u Indijan Velsu jer to takođe bio masters na betonu. Ovog puta Đokovića zanima da se nađe na terenu.
PROČITAJTE JOŠ
Zanima ga da za 61 minut demolira rivala sa 6:1, 6:2 i da pritom u prvom setu upiše čak 11 vinera za 29 minuta i da pritom osvoji čak 87 poena na drugi servis rivala. Dakle, bolji procenat bi Italijan imao da je direktno pokušavao da pokloni Novaku poene.
Tri su velika razloga zbog čega je Srbin izgledao tako dominantno. Prvi je što je Koboli uglavnom šljakaš i daleko je od igrača koji bi mogao da preti na betonu, drugo je što je bio preumoran zbog kasnog meča sa Stanom Vavrinkom i treći je što je Đoković stigao motivisan.
Novak dugo nije izgledao ovako naoštren, a to je podvukao i sam posle drugog meča u Kini. Prija mu to što ga Kinezi obasipaju pažnjom, to što na momente izgleda kao da igra u srcu Šumadije sa ogromnim brojem srpskih zastava. Sve ovo mu savršeno odgovara i povratak u Kinu posle pet godina bi mogao da donese i tu jubilarnu 100. titulu koju juri.
Zanimljivo je da će biti praktično primoran da u pet dana odigra četiri meča. Podsetiće to na stariji format kada su mastersi trajali sedam dana i igrači su najčešće igrali dan za danom kako su prolazili kroz runde.
„Vraćamo stari format, to mi ne smeta uopšte. Nisam igrao mnogo mečeva, dobro je što sam svež i srećan sam da igram svaki dan dok god to bude bilo potrebno. Videćemo šta će biti sutra“, samopouzdano je govorio Đoković pred meč protiv Romana Safjulina.
U zemlji čaja ponovo upoznajemo teniskog zmaja, ali dosta sa tom simbolikom karakterističnom za jednu od najstarijih civilizacija planeta. Novak jeste pokazao najbolju igru na betonu ove godine, ali treba biti iskren i reći da niti Aleks Mikelsen, niti Koboli ne predstavljaju pravu sliku njegovih mogućnosti. Neće to biti ni Roman Safjulin u sledećem kolu kog je Đoković indirektno već „arhivirao“ u onom citatu. Gleda dugoročno i nema nikakav plan da se njegov turnir završi u sredu nešto posle 12.30.
Dakle, šta zapravo cilja Novak? Znajući njegove planove tokom karijere verovatno je u Kini naciljao masters titulu. To bi bio sjajan način da zaokruži broj trofeja na 100. To bi ujedno bio i način da bukira kartu za Torino, barem da to gotovo izvesno uradi. U ovom momentu ima 3.360 bodova u ATP trci i potencijalno bi mogao da stigne čak do 4.260 ukoliko osvoji titulu.
Time bi preskočio Kaspera Ruda (3.805) i Andreja Rubljova (3.580), te napravio razliku u odnosu na Aleksa de Minora (3.305). U slučaju da Tejlor Fric podbaci mogao bi praktično i njega da prestigne u toj ATP trci i onda gotovo izvesno obezbedi plasman u Torino. Naravno, ukoliko bude bilo potrebe za neki dodatni bod uvek će imati turnir u Beogradu, iako je ranije najavio da neće igrati.
Đoković igra mnogo bolje nego ranije, ali jeste činjenica da i dalje nismo videli onu pravu stvar. Ostaje da se vidi kako će to izgledati protiv ozbiljnijih rivala, ali ovo svakako daje mnogo razloga za samopouzdanje. Gotovo da niko nije primetio da u Šangaju nema trenera, nije tu ni Boris Bošnjaković. Možda će to upasti u oči onda kada stvari ne budu bile kako treba, ali za sada…
Novak je pokazao želju da igra tenis i da napadne rivala što se nije moglo videti čak i na US Openu i to je velika promena. Ipak, pravi izazov tek predstoji.
BONUS VIDEO Novak Đoković – Aleks Mikelsen, najbolji momenti
