Da li ste nekada prešli iz saune u zamrzivač? Znam zvuči suludo, ali ubrzo ćete shvatiti zbog čega to pitam. Koliko ste se puta žalili na klimu u gradskom prevozu ili na činjenicu da ne ide posle ponoći? Koliko puta, koliko puta... E, tu negde se upravo krije početak priče o prevozu u Njujorku. Početak jer pravog kraja zapravo i nema.

Foto: Promo
Foot:Nova.rs

Koliko je Njujork veliki grad najbolje od svega oslikavaju linije gradskog prevoza. Nisu to 2, 27, 48 ili slične linije u Srbiji. Jedna od onih koju najčešće koristim je Q44-SBS. Koliko je slova i brojeva trebalo upotrebiti pre ove linije da bi se došlo do nje. Šteta je što engleski alfabet ima samo 25 slova jer sigurno imaju utisak da im ponestaju.

PROČITAJTE JOŠ

Ako se nastavi da ovako raste grad uskoro će izgledati nazivi autobusa kao tablice za automobile ili kao bar kodovi. Samo da to ne prerade u dužinu onih programerskih kodova.

Ipak, da bih vam malo približio šta se sve dešavalo snimio sam i jedan video snimak koji može da vam pokaže kako to izgleda. Ne može jedno da vam približi miris.

Postoji više opcija za plaćanje javnog prevoza, popularna je metro kartica (košta 1 dolar, a onda se dopunuje), aplikacija OMNY koju ne može da skine niko van SAD i plaćanje karticom.

Foto: Nova.rs

Svaka vožnja košta 2,9 dolara, ali je zanimljivo da postoji dnevni i nedeljni limit. Sistem gradskog prevoza je napravljen tako da koliko god da se vozite u toku jedne sedmice ne možete da platite za više od 12 vožnji, odnosno za više od 34 dolara. To praktično znači da vam je nakon 12. vožnje svaka besplatna. I to je zaista jedna vrhunska stvar koju bi trebalo primenjivati širom sveta.

U Njujorku kontrola ne postoji, doduše ne možete ući na metro ukoliko ne očitate svoju platnu karticu (ili neka od preostala dva načina plaćanja), ali autobus možete koristiti neometano. Doduše, vozač zadržava diskreciono pravo da vam ne dozvoli da uđete ukoliko ne očitate karticu. Na ulazu ćete osetiti miris.

Foto: Nova.rs

Na svakom ulazu imate mogućnost da očitate karticu, a autobusi su odlično klimatizovani. Za moj ukus i previše dobro jer su navijeni na tačno 17,2 stepeni Celzijusove skale ili 63 Farenhajtove. To znači da svaki put kada uđete i izađete promenite temperaturu za oko 15, pa čak i čitavih 20 stepeni.

To je otprilike kao da uskočite u frižider, onda iz njega iskočite, pa opet uskočite. A stanice metroa su kao saune. Nikada se brže nisam oznojio nego kada se pojavim u podzemlju Njujorka. Znate one ljudi koji se nikada ne znoje (bilo da su zbog toga blagosloveni ili ne), e, čak ni oni nisu otporni na ovo.

Foto: Nova.rs

Sigurnost u metrou je (za sada dobra) i u gradu koji nikada ne spava funkcioniše tokom čitavog dana (24 sata). To znači da nema bojazni, nema gledanja na sat i strepnje. Ipak, na stanicama nećete uvek videti prijateljska lica, a ne uliva mnogo poverenja u tu čuvenu slobodu to što se na svakoj stanici nalaze pripadnici policije. Verovatno ni u jednom gradu nisam video više policije nego u Njujorku, a pogotovo oko kompleksa US Opena. I to dok se širi miris.

Svakog dana se 2,4 miliona ljudi vozi gradskim prevozom, a u toku jedne godine je to oko 760 miliona putnika i sve funkcioniše kao sat. Ne postoji mogućnost da se autobus ne pojavi, može samo da zakasni i to nikada više od tri minuta.

Milovan Danojlić je pisao pesmicu „Gde spavaju tramvaji“, a evo gde spavaju vagoni njujorškog metroa. Tik pored kompleksa US Opena, što je ujedno i jasan indikator koliko je daleko od samog centra Menhetna.

Foto: Nova.rs

I sve to dobijate uz posebnu aromu. Ne postoji opcija da krenete bilo gde, a da ne oseti miris marihuane. Baš ovako kako sam vam ja to usput pokazao u jednom tekstu, samo niotkuda osetite miris. I to je toliko uobičajeno da niko ni ne reaguje. Čak i na kompleksu US Opena možete da osetite miris, to je realnost ovog Njujorka i brzog načina života.

To je i dovelo do toga da nema toliko automobila na ulicama i dalje je ovo ogroman grad, ali mnogi Njujorčani nemaju potrebe za automobilima. U saobraćaju dominiraju taksisti, ima tu i drugih aplikacija za vožnju putnika. Teniseri se služe zvaničnim vozilima turnira, ali automobilom treba često tek nešto manje vremena od javnog prevoza.

I za sada nisam imao prilike da vidim nikakve scene koje sam video po filmovima ili „rilsima“ i nadam se da će na tome i ostati. Za sada je sve bilo tako obično i funkcionalno, a niko vam neće reći ni reč koji god da jezik pričate.

Ima tu povremeno nekog dobacivanja ljudima koji se nalaze na stanici, ima tu ponekih manjih ispada, ali to i dalje nije ništa što se ne viđa u bilo kom kutku planete.

BONUS VIDEO Novak Đoković demolirao Milera za prolaz u drugu rundu US Open

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare