2
Novak Đoković trebalo je da osvoji svoju 25. grend slem tituliu, osmu na Vimbldonu i tako kruniše za kraj jednu nestvarnu priču o veličanstvenosti jednog šampiona.
Putujte sigurni uz UNIQA putno osiguranje za ceo svet.
Scena kako na kraju Kejt Midlton, princeza od Velsa predaje šampionski pehar Karlosu Alkarazu nije se uklapala u taj scenario. Bio je to pogrešan film, pogrešna interpretacija.
Ali, jasno je da je reditelj imao drugačiji plan. Novak Đoković i u ovoj verziji ima jednu od glavnih uloga i njegovo mesto heroja nije upitno nijednog momenta. Sa operacionog stola, do velikog finala za malo više od mesec dana, ozbiljna je filmska priča.
PROČITAJTE JOŠ
Nije to međutim bilo ono čemu smo se nadali i na kraju će ostati taj gorak i bljutav utisak. Kao da smo popili Pims.
A šta reći o meču. Spektakl koji se nije desio i antiklimaks velikih očekivanja kompletne javnosti koja je najavljivala rat, a dobila demonstraciju sile jednog čoveka.
Prvi gem postavio je ton čitavog seta, pa i samog meča. Đoković se mučio i gotovo da nije bio u stanju da bez pomoći servisa dođe do lakših poena o čemu je i sam pričao posle konferencije.
Tinjala je nada da bi nekako mogao da preživi maratonski prvi gem i ne upadne u rupu od samog početka, ali je Alkaraz osetio da srpski teniser nije u ritmu.
Prvi servis nije funkcionisao u dovoljnoj meri da ga izvuče, a u razmenama je delovao kao junior, nemoćan da nadjača rivala.
Pretrpljen brejk na startu, pa nekako isčupan jedan gem jasno su stavili do znanja kakav je odnos snaga, a kada je i drugi put oduzeo servis srpskom teniseru i došao do 5:1, jasno je bilo da se ovo neće dobor završiti.
Ni jedna brejk lopta koja se iz nehata ukazala u tim trenucima nije bila dovoljna da popravi utisak.
Set je otišao niz vetar koji je ove godine na Vimbldonu duvao kako se ne pamti godinama u nazad, a kada je i drugi počeo na isti način, jasno je bilo da će otići i meč.
Alkaraz je bio za korka ispred Đokovića, servirao kako nikada nije na ovom turniru, čitao početni udarac Novaka kao otvorenu knjigu i rešavao sve izazove sa neverovatno lakoćom.
Novak je delovao kao da mu fali energije i kao d anema ideju šta bi uradio na terenu u tim trenucima.
Treći set je na momente donosio nadu da bi moglo nešto da se preokrene. Novak je delovao bolje, uspeo je da pronađe ritam na servisu i da pre svega čita servise rivala, a promenio je i način na koji ga je napadao što je dovelo do mnogo više lakih poena, a konačno je izbegao da od starta pretrpi brejk.
Poslednja prilika da se stvari dramatično preokrenu dogodila se u šestom gemu. Brejk lopta za Đokovića i nekoliko propuptenih prilika na startu gema dali su impuls svakom Novakovom navijaču da može da se desi čudo.
Najbolje serviranje na turniru izvuklo je Alkaraza iz drame, a kada je ubrzo napravio brejk u devetom gemu usledio je i kraj.
Iako je meč prolongiran nespretnim greškama Španca sve do tajbrejka, nijednog trenutka više nije izgledalo da relana šansa postoji.
Alkaraz je odigrao savršen meč, a kada vam i Novak posle toga kaže da nije postojalo ništa drugačije što bi mogao da uradi da promeni zaj ishod, jasno je kako stoje stvari u ovom trenutku.
Ponovo se pojavilo i pitanje o smeni generacija, kraju najveće teniske vladavine, Olimpijskim igrama, planovima…
Posle svega, sada, bar ovog dana i nije toliko važno.
Novak Đoković je ispričao još jednu sjajnu priču u Londonu. Možda nije imala savršen kraj, ali je ipak bila veličanstvena.
To su rekli i Alkaraz i svi koji su mogli da joj prisustvuju.
Čak i legendarni fudbaler Liverpula Mohamed Salah.
Navijao je Salah za Đokovića i aplaudirao, ali je u više navrata glavom odmahivao kad aje shvatio – ovaj mali je previše dobar.
Nije pomogao ni Salah danas, ali je istorija odavno napisana.
Moćda to nije bio taj film, ali Novakov oreol i dalje će jako blistati.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
