Scena sa finala Vimbldona 2019. godine, kada Rodžer Federer ima dve meč lopte i kada ceo stadion oduševljeno skandira Švajcarcu verujući da će za koji tren osvojiti deveti pehar na čuvenoj travi mnogima je u sećanju.
Sva energija sa tribina išla je na stranu Švajcarca, ali Novak Đoković je uspeo da neutrališe meč poene, utiša sve na stadionu, a potom i na čudesan način dođe do pobede.
O toj borbi sa navijalima, koji sz konstantno na strani Federera i Nadala, njegovih najvećih rivala, pričao je Novak u susretu sa srpskim novinarima na terenima SC “Novak” u Beogradu.
“Govorio sam o tome i ranije, mislim baš prošle godine posle finala Vimbldona sa Federerom. Pošto je većina publike tada navijala za njega i skandirala mu, hteli su da čuju kako sam na to reagovao. Istrenirao sam i ubedio sebe kao da čujem ‘Novak, Novak’, a ne ‘Rodžer, Rodžer’. Ne uspeva mi to uvek, jer je velika energija na tribinama, posebno kada igram sa Federerom i Nadalom”, kaže Novak.
Đoković je dodao:
“Vidim kako se dosta piše o tome da me ljudi ne vole. Stvarno nemam utisak, pogotovo van terena, da me ljudi ne vole. Naglašavam da niti volim, niti o sebi pričam o tome da sam bolje prihvaćen. Lični osećaj mi je da, kada putujem po svetu svih ovih godina, uživam podršku i simpatiju većine ljudi. Da ne kažem svih ljudi koje sam sreo”.
“Naravno, postoje određena mesta u svetu, odnosno turniri gde imam više ili manje podrške. Činjenica je kada igram sa Nadalom i Federerom da su okolnosti takve zbog toga što su oni. Publika je u većini na njihovoj strani, ali to ne znači da sam omražen i da sada moram da okrenem celu Srbiju i sportsku javnost protiv celog sveta zato što nisam podržan u finalima grend slemova“, jasan je najbolji teniser sveta.
On veruje da postiji mnogo bolji način kako da pristupi takvim situacijama, jer ne želi da troši energiju na razmišljanje o tome koga publika podržava.
“Čak i da jeste tako, čak i da me nigde ne vole, zašto bih dolivao ulje na tu vatru? Ne želim da se time bavim i da doprinosim rastu negativnih emocija. Mržnje, besa i ljutnje prema nekome samo zato što mene neko nije podržao. Svako ima pravo… Lično, svestan sam da nisam ponosan na svoje reakcije na terenu, da me nekad izbaci iz takta reakcija iz publike, sudije, vetra… Svako ima momente kada izgubi kontrolu nad emocijama i ne bežim od toga”.
“Neko sam ko otvoreno priznaje da je čovek koji nastavlja da uči, koji je grešan, ne mogu da budem idealan. Stremim ka tome da budem neko ko je idealna prezentacija sebe, posebno mlađim generacijama. Poštujem svakog ko želi da stvara priču ‘Svi su protiv Srba, sami smo protiv svih’, ali ne mislim da je suština u tome. Ono u šta ulažete energiju i vaš smer razmišljanja, to će da raste. A ja ne želim da raste tako, radio bih protiv sebe“, dodao je Đoković.
Neretko je uspevao da tu negativnu energiju sa tribina pretvori u nešto pozitivno, što ga na tera da na kraju pokaže ko je najbolji.
“Ponekad me ‘prodrmaju’ na terenu da dobijem dodatni motiv da savladam protivnika, iz razloga zato što je većina protiv. Ne želim da igram u takvim uslovima, to je logično. Da li je bolje da 10.000 ljudi skandira vama ili protivniku? Gde biste više voleli da budete? Naravno, u situaciji gde vas podržavaju”, zaključio je Đoković.