0
Natalija Stevanović je prethodne godine bila teniski hit u Srbiji. Stigla je do treće runde Vimbldona i učinila da devojčice širom Srbije sanjaju da krenu njenim stopama. Sada je za Nova.rs govorila o brojnim izazovima sa kojom se susreće samo da bi radila ono što voli. Nedostatak terena, sistematske podrške, pretnje koje su joj stizale... Ništa od toga je nije pokolebalo, i dalje pleni pozitivnom energijom.
Ne možete da je vidite bez osmeha, ne može razgovor da prođe bez šale čak i kada se priča o teškim temama.
Ne možete da je vidite bez osmeha, ne može razgovor da prođe bez šale i smeha, čak i kada se priča o teškim temama.
Imala je neugodan kraj godine jer je morala da se povuče sa turnira u Japanu i Ujedninim Arapskim Emiratima. Ipak, čak je i to videla samo kao privremeno iskušenje.
PROČTIAJTE JOŠ
„Bili smo u Nišu, pa u Beogradu zbog terapija koje sam morala da odradim. Posle Bili Džin King kupa sam otišla u Japan, posle prvog turnira koji je jako dobro prošao, sa obzirom da sam došla dan pre meča. Iznenada je počelo da me boli stopalo, to je stara povreda koju sam imala pre dve godine, odjednom nisam mogla ni da stanem na nogu. Predali smo meč bez izlaska na teren i vratili se u Beograd, videlo se da se koščica malo pomerila, vratili smo je na mesto i odradili par terapija. Delovalo je da ide u dobrom smeru i da mogu da igram sledeći, poslednji turnir u sezoni u Dubaiju. Kada sam došla tamo posle dva, tri treninga opet je počelo da boli, bez terapija je i dalje bolelo. U Beograd sam trenirala super i nije bilo bola, ali uz terapiju. Nije bolelo toliko kao pre, ali nisam mogla da završim meč, pa sam poslednji meč u sezoni predala. Sada sam dobro. Zbog terapija smo odlučili da se pripremam u Beogradu, trebalo je da idemo za Tajland kao prošle godine, međutim nismo mogli jer nisam znala u kom smeru će da krene bol. Nezgodna je povreda stopala, toliko malih koščica i tetivica, čim se jedna malo upali deluje na jednu i drugu. Ne znam više gde je izvor bola“, počela je Natalija Stevanović za Nova.rs.
Pojasnila je šta je ostavilo najveći utisak na nju.
„Definitivno je Vimbldon najveći utisak i tamo sam govorila da ću uspeti i da drugi deo sezone nastavim u dobrom ritmu. Sa moje tačke gledišta, a to se nije videlo na terenu, bilo je par pehova sa sitnim povredama, što je normalno za svakog sportistu. Izvukli smo maksimum iz ove sezone, dosta novih stvari i lekcija, taj osećaj posle Vimbldona dve, tri nedelje – sve te čestitke od svih i cela euforija, to je za mene bilo nešto novo. Sada kada sam to osetila mislim da će za sledeću godinu ako dođe novi veći rezultat biti lakše da se nosim sa situacijom. U smislu da se odmah nastavi sa turnirima, neke stvari koje sam tada odradila lošije jer nismo odmah nastavili sa treninzima, već smo se vratili kući da bih osetila tu atmosferu. Ali svi smo mi ljudi, ta atmosfera mora da se oseti. To je upravo ono što nas vuče, ono za čim žudimo i zašto igramo i uživamo u sportu. Sledeći put će mi emocije biti mirnije jer sam neki prvi cilj ostvarila, posle kad se probije led ide lakše.“
Otkrila je i šta je najviše dirnulo.
„Sa profesionalne strane, govorim mi jer sve vreme mislim na moj tim, na trenera. Nije iznenađenje bilo zbog rezultata, to smo negde očekivali zbog moje dobre igre i osećaja na travi, ali celokupna euforija posle je nešto što mi je bilo novo i lepo. Taj deo je imao najveći uticaj na mene, da znam kako lakše da se nosim sa tim i da smo uradili nešto jako lepo. Kada budem stala za koju godinu ću reći da je krenulo od tog Vimbldona, on nam je uvek svetla tačka.“
Sledeća godina će biti poseban izazov zbog brojnih promena kroz koje prolazi tenis.
„Svake godine od kada smo počeli (2016) da radimo posle moje operacije, imali smo mini cilj na šest meseci, onda godišnji i jedan za olimpijski ciklus. Sada je već drugi olimpijski ciklus nama, počinje i treći (smeh). Svake godine smo izgurali cilj do kraja, jedino ne one godine kada je bila korona, tada je bilo teško, ali je bilo teško svima. Sledeće godine se ponovo menja format takmičenja, neće biti turniri 25k već 35, 60k već 50k, dolazi do promene u poenima. Biće promena na rang listi koje će dosta uticati na sve, biće i nekih iznenađenja, devojke koje su osvajale turnire, neće uspeti lako da ih odbrane jer poeni nisu isti. Bacila bih oko da to bude kontinuitet jer bi me on držao visoko i ponovo Vimbldon da opet bude svetla tačka i da idemo korak dalje. Samo da budem zdrava i spremna i gledamo da sledeća godina bude ta za proboj u Top 100. Ako do Vimbldona sve prođe kako treba, onda je izvesno da tada taj cilj može i da se ostvari. Samo zdravlje i dobra energija i ništa nije teško.“
Pojasnila je i kakve želje ima u prazničnim danima.
„Privatno ne bih rekla za sledeću godinu, ali u narednim godinama… (smeh) Porodična želja je da se, Bože zdravlja, ostvarim kao majka za dve, tri, četiri godine. Profesionalno je definitivno želja proboj u Top 100 i minimum korak dalje na Vimbldonu“, otkrila je Natalija za Nova.rs.
Na najlepši načina je opisala koliko joj znači podrška supruga Nikole, a njihova ljubavna priča je zaista inspiracija za sve.
„Bio je profesionalni vaterpolista, ali je poslednjih devet godina u tenisu. Već je završio dva puta fakulteta sa mnom (smeh). Nas dvoje guramo sami od starta, kao neka idealna ljubavna priča, naravno, ništa nije idealno, ima tu dosta odricanja, mi smo bukvalno 24/7 zajedno. Na to se ja ne bih mnogo žalila, ali morate njega da pitate kako mu je (smeh). On je „ol inkluziv“ i muž i fizioterapeut, teniski i fitnes trener, niko ne zna bolje moje telo nego on, pa čak ni ja sama. Ta vrsta poverenja je mnogo bitna posebno u individualnom sportu, te da neko ko radi sa tobom veruje čak i više u nešto nego ti. U našem slučaju je u mnogo momenata tako bilo, kada sam bila umorna i gubila 13, 14 mečeva zaredom. To su bili momenti gde jedna pobeda može sve da okrene, ali treba mnogo mukotrpnog rada da se dođe do nje. Koliko god ide dobro na treningu ne znači da će ići i na meču, mora da se čeka momenat da krene dobre i posle je sve lakše. Kao što mi kažemo ulazimo u reku i samo plovimo.“
Objavila je krajem godine užasne poruke koje dobija, mahom od kladioničara. Ipak, to što je izašla u javnost je sve promenilo, WTA i ATP su uveli program koji bi trebalo da zaštiti igrače od toga.
„Nisam znala da je WTA to uveo, ali me iskreno to raduje. Bio je jako dobar potez da sve to objavimo, dobijala sam mnogo takvih poruka. Uglavnom ih je Nikola filtrirao i čitao ono što bi trebalo zbog bezbednosti. Dobijamo tu vrstu poruka, neke su malo opasnije i zato smo rešili prvo da izađemo javno, da vidimo koliko je to ozbiljno i dokle njihova mašta može da ide. To je bilo dosta uspešno jer je javnost pomogla time što je ispratila čitavu priču, jako sam zahvalna na tome, posle tih objava i vesti ja sam bukvalno dobila jednu ili dve takve poruke. To je tako osvežavajuće, da ti posle meča ne bruji telefon, doduše isključili smo notifikacije. Ranije si viđao na stotine poruka mržnje i nezadovoljstva, pogotovo posle meča koji si izgubio, pa čak i pobedio. To je dobro odrađen posao svih nas zajedno, raduje me što je WTA to pokrenuo jer smo pod velikim pritiskom. Niko zapravo ne može da zna kako je nama, toliko putujemo, donosimo sitne odluke koje utiču na fizičko i mentalno stanje. Novak je u Srbiji postavio visoku granicu da svi misle da možemo da budemo kao Nole, to je veoma teško. On da bi došao do toga ima tim ljudi koji su iza njega 15, 20 godina, gde se svaki momenat zna koji on radi, dolazi se do perfekcije da bi se ostvarili svi ti rezultati. Nemamo svi mogućnost za tako nešto, pa dajemo sve od sebe da ostvarimo neke sopstvene ciljeve. Uspehe koje će drugi priznati.“
Novak je postavio izuzetno visoke standarde koje je teško ispratiti. Uostalom, iako sve izgleda bajno na televiziji mnogi nisu svesni koliko je tu žrtvi.
„To se prenosi i na ženski tenis, kažu nije u usponu. Teško je biti sportista u Srbiji, zima je, a mi jurimo termine za trening sticajem okolnosti. Teniski savez Srbije nema terene za zimu i šta je, ne kažem za nas koji smo uspeli nekkao da obezbedimo termine, sa mlađom decom od 13, 14 godina? Oni nemaju te finansijske mogućnosti, kako će oni? Ja sam prošla kroz sve to, nekako smo se uvek snašli zbog slepe želje za uspehom i ljubavi. Uložiš sve od sebe i kažeš ‘kako bude biće’. Eto izašlo je na dobro, ali koliko njih je dalo sve od sebe i na kraju ništa. Ljudi nisu svesni, na tome bi trebalo više da se potencira, da bi se osvestili kako je biti profesionalni teniser, odreći se svega i uložiti sve što imaš i da onda vidiš da li će biti dovoljno i uz to da ostane zdrava atmosfera u porodici. To je jako teško.“
Teniska akademija Srbije je nedosanjani san generacija u „belom sportu“. Ta priča nije ostvarena na najvišem nivou i nikada nije počela izgradnja. Akademija bi mogla da bude formirana na Dorćolu, ali… Kakve probleme imaju profesionalni teniser u Srbiji? Natalijina poruka sve govori.
„Stvarno žalosno… U muškom tenisu smo nikada bolji, Hamad je isto tu, Filip se vraća. To je nešto izvanredno, ne znam šta bih tačno rekla, a da ne uvredim TSS i ljude koji su tu. Kod nas ljudi više govore o onome što će biti nego da se zapravo nešto desi. Onda krive nas što je opao ženski tenis, nemam ni pravo, ni želju da ih kudim, ali se nadam da će u budućnosti doći do promene – barem da imamo teniske terene kada dođemo u Beograd. Da imamo sigurno mesto za trening i za teretanu, a ne da gubimo po dva i tri sata u automobilu sa treninga na trening. To su samo osnovne stvari da bi se bavio ovim sportom. Sedam, 10 dana u decembru je teško naći termin u Beogradu, uspeli smo na muku, na neizvesnost. Da ne govorim o paprenim cenama, skuplje su nego čak u svetu, u svetu smo dobijali i više popusta. Čast izuzecima u nekim klubovima smo dobili i povlastice, malu prednost jer smo profesionalci.“
Srbija ima zlatnu tenisku generaciju kada je u pitanju ženski tenis, pa sa pravom može da se nada vrhunskim rezultatima.
„Raduje me, krivo mi je što ne treniraju kod nas, ali stanje sa Savezom je takvo, ali imamo dosta talenta. Nikada se nije desilo da je generacija za generacijom bila uspešna, njihovo vreme će tek da dođe, Lola Radivojević i Mia Ristić su mlade i tek je najmanje 10 godina karijere pred njima. Tek će mnogo lepog da se desi, bitno je da ostanu čvrste kao što jesu. Pokazale su to borbom za reprezentaciju, imam sve same pohvale, nadam se da će biti ženske teniske budućnosti“, poručila je Stevanović za Nova.rs.
BONUS VIDEO Godina u kojoj je Novak Đoković obarao rekorde
