0
Kako se Novak Đoković približava kraju karijere, to više raste bojazan hoćemo li imati nekoga ko može da ga koliko-toliko dostojno odmeni.
Ono što je Đoković uradio verovatno ni na svetu neće uraditi niko više, ali poneka titula na turnirima serije 500 ili 1000 se ne čini kao preveliki zahtev.
PROČITAJTE JOŠ:
Nije ni lak, jer bi u suprotnom u plejadi igrača iz Novakove generacije i onih mlađih iz Srbije, neko do sada uzeo „hiljadarku“.
A pošto su svoje teniske priče Viktor Troicki i Janko Tipsarević završili davnih dana, pošto je i Filip Krajinović ostao na jednom masters finalu, sve oči su se okrenule ka Hamadu Međedoviću i Miomiru Kecmanoviću.
Dok je Međedović pred kraj prošle godine osvojio „Next Gen“ turnir i pokazao da je u konkurenciji mladih tenisera najbolji, Kecmanović je već trebalo da napravi iskorak.
Miša ima jednu titulu u karijeri (Kicbil 2020), januara prošle godine je dogurao do 27. mesta na planeti, ali je trenutno 47. sa sedam pobeda i osam poraza ove godine.
Za momka od 24 godine, nije baš mnogo – bar ne ako se pogledaju želje i ambicije, plus talenat. Nije za poređenje, ali Novak je sa 24 godine već ostvario svoj san i osvojio Vimbldon i postao prvi teniser planete u vreme kad su Rafael Nadal i Rodžer Federer još bili u naponu snage.
Novak je i dalje konkurentan, ali više nema Nadala (nije se penzionisao, ali i ne igra), ni Federera. Vrata ka vrhu svetskog tenisa su se malo otvorila i to bi trebalo da se iskoristi, čega je i Kecmanović početkom godine bio svestan.
„Glavna stvar mi je što jako mnogo želim, što sam gladan da se vratim tamo gde sam bio i da napravim nešto, dosta vremena sam proveo oko 30, 40, 50. mesta, dosta mi je. Hoću ili da probijem, da odem do kraja, dokle mogu. Nema poente, ako već mogu, da se zadovoljim ovim gde sam. To me gura napred“, rekao je Kecmanović u januaru, a onda na pitanje da li sebe vidi u Top 10, kratko odgovorio sa: „Da“.
Upravo ta jedna reč kao da mu je breme koje već dva meseca nosi oko vrata, jer, evo šta se dešavalo od početka godine.
Gubio je od Tijafoa u Hong Kongu u drugom meču, onda je Nadalovog „dželata“ s Australijan opena 2023, „opeglao“ u dva seta u Adelejdu, pre nego što je ispao od Džeka Drejpera.
Na Australijan openu je onda zablistao i pobedio Vatanukija, zatim Štrufa, pa Tomija Pola posle pet setova, pre nego što je naleteo na Karlosa Alkaraza.
„Bio sam nekoliko puta blizu brejk lopte, 15:30, 30:30. Stalno je bio agresivan, šetao me i ispogađao je kada je bilo najbitnije. Trudiću se da budem agresivniji sledeći put“, rekao je Miomir posle poraza.
Španac možda nije u idealnoj formi već neko vreme, ali je i tu bio preveliki zalogaj baš zbog rutine dobijanja mečeva u koju je ušao još kao tinejdžer.
Počeo je da igra konstantno dobro i onda kad izgubi od nekog slabije rangiranog od sebe, to se gleda kao jedno malo čudo. Sve je to stvar imidža koji je stvorio.
„Dosta te pritiska, ne dozvoljava ti vremena i prostora da ti nešto napraviš, odmah kažnjava nedovoljno dobru loptu, a na drugoj strani se i fantastično brani. Uvek traži još više od tebe, ako ne možeš da ispratiš, nema šta da tražiš“, pričao je još Kecmanović.
I čini se kao da mu fali fokus i konstantnost jer može da odigra spektakularan poen gde stigne sve živo baš protiv Karlosa, u drugom setu, a onda odigra pet lošijih poena.
Šta se dešavalo od tog meča? Poraz u meču Dejvis kupa od Lukaša Klajna, poraz na startu Delrej Biča od Patrika Kipsona, na startu Los Kabosa od Rinkija Hidžikate.
Pobedio je Dijega Švarcmana i Danijela Altmajera u Akapulku, pre nego što ga je opet savladao Džek Drejper, čovek koji je 50. na svetu.
Saglasićemo se da se do Top 10 ne stiže kad se gubi od momaka ispod 50. mesta na ATP listi. Pd 14 mečeva ove godine, Srbin je odigrao četiri sa teniserima bolje rangiranim od sebe.
Dobio je dva, izgubio dva. Resto sve otpada na one koji bi trebalo da su slabiji. Da je napravio određeni plan i pomake, jeste.
Promenio je agenciju, rekonstruisao je tim i njegov trener Ivan Cinkuš je za Sport klub pričao kakvi su bili planovi.
„Jednostavno, shvatili smo da moramo da napravimo sistem. Vlade (Kaplarević, kondicioni trener prim. aut) nam se pridružio pred kraj i dogovorili smo se da ne dopuštamo Miši ’malo bi ovo, malo bi ono’, već da napravimo celodnevni plan od kojeg nema odstupanja – zagrevanje, trening, oporavak, ishrana. Bili smo malo u Beogradu, malo u Dubaiju, i baš smo zadovoljni kako je prošlo“, objasnio je Cinkuš, koji je radio sa Marinom Čilićem, Ajlom Tomljanović i Janom Fet.
Dodao je i da je Kecmanović ranije znao da završi meč sa po četiri vinera, što je veoma malo, te da treba da se radi na agresivnosti.
Ali, ni od nje nema ništa ako nema psihičke smirenosti i stabilnosti, sigurnosti i vere u svaki udarac. Da je ima, Miša ne bi izgubio sva četiri taj-brejka u prethodnih mesec i po dana.
Poslednji je izgubio protiv Lorenca Sonega iz Italije na startu Indijan Velsa gde je bilo 7:6, 6:4. Ni u jednom od njih nije uzeo više od tri poena i to je jedna od briga više pred nastavak sezone.
„Dalje, mnogo smo radili na servisu, pošto se često vraćaju neke stare navike. Radili smo dosta na pokretu servisa, da nema tih ’dodatnih’ pokreta, već da ceo servis bude fluidniji. Još nije savršeno, ali evidentna je razlika“, priča Cinkuš, kao što tvrdi da raditi sa Kecmanovićem i na bekhendu za koji veruje da može da bude veliko oružje.
I istina, može, ali i on polazi prvo iz glave, pa onda i iz snage ruku, a dok se Kecmanović ne oslobodi pritiska i želje da bude po svaku cenu najbolji, pitanje je kako će prolaziti.
Ne zato što ne može da dogura do najbolje desetorice, naprotiv, samo do tamo mora da pronađe neki zaobilazni put. Nije lako, ali kad se nađe, onda bude utoliko lepše. E onda bismo mogli da računamo da na većim turnirima počne da pravi rezultate
BONUS VIDEO Kecmanović usred konferencije: Tako je bre!
