0
Za sve koji prate Novaka Đokovića ona je pravi blagoslov. Mnogi je sada prepoznaju po jedinstvenoj frizuri, ali i ogromnom osmehu. Njene suze sa finala Australijan opena obišle su svet, a Žuli Sojer (iako je mnogi znaju čitaju kao Džuli, ona je Francuskinja) je za Nova.rs u Parizu otkrila odakle joj ta zaista atomska energija i kako izgledaju njeni susreti sa Đokovićem.
Ne postoji opcija u kojoj barem jednom niste videli neki od njenih snimaka ili fotografija. Često bolje zna gde je Novak i od mnogih koji prate tenis i jedna je od onih koji ga najbolje shvataju.
Otkrila je najpre koliko dugo tako pomno prati turnire i kako uspeva da nađe vreme, novac i sve što je potrebno za pravo, gotovo neprekidno putovanje oko sveta. Barem u očima onih koji ne prate sve dovoljno pažljivo.
PROČITAJTE JOŠ
„Veoma često sam na turnirima poslednjih pet godina. Što se tiče vremena ja sam učiteljica u Londonu, pa imamo unapred zakazane odmore. Znam unapred kada će biti i imam čak 18 nedelja slobodno u toku godine, ove godine sam imala ‘sabatikal’ (na srpskom je najbliži izraz plaćeno usavršavanje u inostranstvu), to je period kada mogu da napustim posao, ali da radim istraživanje vezano za posao. Nije to moje puno radno vreme, pa mogu da gledam i tenis što je bila i svrha da mogu da odem na Australijan open.
Što se tiče novca sve je jako prosto, ja sam singl, nemam dece, ne posedujem kuću ili auto, ne pijem kafu ili alkohol i super sam obazriva sa novcem koji trošim. U sredu sam od svoje plate odmah platila račune i stanarinu i uštedela sam za putovanje, odmah sam to stavila na račun. Sledeći put ću to koristiti za početak US Opena. Svakog meseca sam posebno obazriva i štedim, štedim… Tokom koronavirusa nisam putovala šest meseci i uštedela sam toliko novca, a najviše sam potrošila na ‘sabatikal’. Imam još neku ušteđevinu, to je sve za tenis. Nije kao da moram da se pravdam, neki ljudi misle da im dugujem objašnjenje, ali pošto si ti u pitanju, drago mi je da to podelim sa tobom“, počela je Žuli za Nova.rs.
Često su njeni snimci bili materijal i za novinarske priče, a otkrila je odakle joj ta zaista nuklearna energija.
„Verujem da je adrenalin kada radiš ovako nešto uvek prisutan, ali ja prosto volim da to radim. Volim da radim montaže na Instagramu i da podržavam Novaka. Mislim da on to baš, baš zaslužuje, ako ‘Nolefam’ i ja na pet sekundi donesemo malo pozitive u Novakov dan i dobru energiju, onda je za mene to vredno. Srećna sam da čekam satima da bi on to uradio, uvek kaže ‘Hvala’ čitavom ‘Nolefamu’ bilo na društvenim mrežama ili uživo, znam da je naše prisustvo pozitivno za njega. Ne bih rekla da je to misija, ali želim da pokažem ljudima Novaka Đokovića kog ja vidim, kog znam da jeste. Ponekad ga ljudi predstavljaju kao nekog drugog. Čini mi se da je sada bolje, ranije su ga predstavljali kao zlikovca, kao čoveka koji nije fin, a on je verovatno najfinija osoba ikada. Znam da su neki ljudi promenili mišljenje zbog mojih snimaka, jer sam pokazala ko je on zapravo, a on je neverovatan tip. Odakle mi ta energija? Možda je i do toga što sam učiteljica, moram da zanimam decu stalno (smeh)“.
Pojasnila je i kako Novakovi navijači zapravo čuvaju leđa srpskom asu.
„‘Nolefam’ je ime zajednice koje su dali sebi Novakovi navijači, Nole kao njegov nadimak i fam kao porodica. Nema osobe koja može da vam kaže da možete ili ne možete da budete Nolefam. Ako mislite da jeste onda jeste. Za mene je to više od zajednice navijača, to su ljudi koji su mi postali prijatelji, sa kojima sam postala veoma bliska. Kada sam planirala da idem u Australiju, znala sam godinu dana unapred da ću ići. Stvarno sam želela da isplaniram gde da idem, u kojim hotelima da odsednem, koje delove da izbegavam, šta da gledam turistički, kakve su cene. Napravila sam grupu na Tviteru i bilo je toliko ljudi koji su mi pomogli i učinili moj put tako dobrim i to ljudi koji možda ne mogu da priušte da idu na turnire. Veće je od udruženja navijača, to je prava zajednica, ne mogu baš svi da budu deo toga. Veoma smo snažni zajedno, ponekad imamo izazov sa novinarima koji su tračare ili sa ljudima koji govore lažne stvari o Novaku. Nedavno je ‘Eurosport’ u Australiji rekao da Novak ima samo srpske navijače, ja sam prva osoba koja će biti sa srpskim navijačima, iako nisam iz Srbije jer se lako identifikujemo kao Novakovi navijači. Rekli smo nešto ovom mediju i onda su sledeći put rekli ‘Nolefam’. Bila je to mala pobeda, upalilo je. Dolazimo iz svih krajeva sveta i nalazim da je potcenjivanje da kažemo da navijači Novaka dolaze samo iz Srbije, to uopšte nije istina. Postali smo snažni, imamo sjajne ljude, mnogi su postali veoma dobri prijatelji verovatno do kraja života.“
Zanimljivo je da je Đokovića otkrila 10 godina pre nego što je odgledala njegov prvi meč uživo.
„Pre nego što sam videla ijedan njegov meč, videla sam intervju. Bilo je to tokom Rolan Garosa 2006. godine i on se povukao protiv Nadala nakon što je zaostajao dva seta, bilo je na nacionalnoj televiziji, a voditelj je rekao da je ovaj čovek koji je došao niotkuda pomalo arogantan. Poslušala sam i Novak je, iako je zaostajao dva seta za Rafom, rekao da misli da Nadal nije nepobediv. To mi se učinilo ambicioznim i arogantnim i odmah mi se dopalo, tako sam otkrila Novaka. Nije samo zbog toga što je rekao, nego je i nosio francuski dres. Bilo je Svetsko prvenstvo 2006. godine, Francuska je prvi put osvojila Mundijal 1998, tada sam imala osam godina i to je za mene bilo neverovatno sećanje. Taj dres je nosio tip koji nije iz Francuske i bila sam u fazonu ‘Čekaj…’. Sećam se da sam otišla na Gugl i pretražila da vidim ko je on i tako sam počela da pratim njegove mečeve.“
Prošlo je od tada 10 godina, a onda…
„Tek 10 godina kasnije sam ga gledala uživo, nisam imala predstavu kako tenis funkcioniše. Karte su baš skupe, volim i muziku i sećam se da sam mislila za dve karte za koncert možete da gledate samo jedan dan tenisa. Odnos govori da je bolje ići na koncert. Tada sam bila student i počela da radim 2013, 2014. godine… Videla sam 2016. godine na ATP mastersu, bukirala sam jedno veče, nisam imala ideju da će Novak igrati, bio je četvrtak uveče. Bila sam tako srećna, čak i kada sam ga videla 100 puta kada uđe na teren jako sam emotivna, to je trenutak kada bih mogla da plačem od sreće.“
Đoković je početkom 2022. godine deportovan iz Australije, a dugo se nije oglašavao u javnosti. Ipak, jedan od razgovora mu je pomogao da se brže vrati na terene i da ponovo vrati svoju formu.
„Mislim da sam bila svuda, tada nisam znala, plakala sam i pre meč lopte, ovaj Australijan open je bio tako bitan. Prošle godine sam imala sreće da pričam sa Novakom tri nedelje nakon što se vratio iz Australije, neću da otkrijem razgovor, ali je bio je važan, emotivan, baš me je dirnuo, svaki dan mu se zahvaljujem što mi je tako verovao, taj razgovor je bio ključan. Pričala sam sa njim oktobra prošle godine i rekla sam mu da ću da idem u Australiju i on još nije znao da mu je zabrana ukinuta. Sećam se da mi je reka kako ima dobar osećaj, to mogu da podelim sa tobom. Rekla sam mu ‘Novače i ja, imam baš dobar osećaj’. Kada sam videla da je pao između nogu tima, mogla sam da ga čujem, čula sam ga kako plače i to je to.
Novak je kao moj brat, drug, kao član porodice, mnogi ga smatraju kao deo porodice. Videti ga kako plače i čuti to, potpuno sam se izgubila. Ne mogu da se poredim sa njim, ali je i za mene bilo stresno, platila sam mnogo da odem u Australiju, trebalo mi je pet godina da se samo prijavim za ‘sabatikal’ i dobila sam ga, bilo je mnogo stresa, novca, vremena, bio je i povređen, pričala sam tad sa timom, znala sam da je bilo stresno zbog povrede butine, bilo je to olakšanje, sreća, pomalo i osvete, barem sa moje strane. Pogledajte kako ste se ponašali prema njemu, a sada pogledajte i ko je najbolji ikada. Videla sam telefon da nikada nisam imala toliko notifikacija i onda sam videla nekog ispred koji mi je rekao da sam bila na velikom ekranu dok sam plakala. I ti si mi poslao fotografiju, mislila sam ‘O moj Bože’. Moji učenici su takođe reagovali kada sam se vratila, rekli su: ‘Plakali ste na TV’. To je neverovatno sećanje, to ću pamtiti zauvek.“
Postoje mesta koja su zaista čist tenis.
„Mislim da je ovaj Australijan open broj 1 do sada kada je u pitanju pobeda. Sviđa mi se atmosfera u Monte Karlu i južna Francuska, Vimbldon je specifičan, ali istovremeno je to i Rolan Garos jer je učinio da se zaljubim u tenis. Volim tenis i davno pre Novaka, pomalo od svega. Monte Karlo, Vimbldon i Rolan Garos. Biću odsustna tokom prve nedelje Vimbldona zbog ekskurzije na poslu, ali ću reći Novaku da dođe do finala, šalim se (smeh). Ali ću biti tokom druge nedelje tamo. Mi, Novakovi navijači, baš smo srećni da imamo posebno mesto na Vimbldonu, Đoković je tako divan, pun poštovanja i nesebičan.“
Tokom godina je uradila dve tetovaže sa motivima Novaka Đokovića. Priča o tome kako je nastala druga je zaista unikat.
„Prva je Novakov logo, mislim da sam se istetovirala početkom 2018. godine, ali sam je pokazala Novaku kasnije. Novak je moj idol, neko ko me inspiriše da budem bolja osoba, mislim da zaista i jesam, ne da sam bila užasna osoba ranije, ali sam sada strpljivija, odlučnija i više svestrana. Sve ovo prateći Novaka inspirisalo me je da budem bolja osoba. Volim male tetovaže koje imaju smisao, a ukoliko niste teniski navijač zapravo ne znate šta ovo znači. To mi se sviđa, ali i činjenica da ljudi mogu da me pitaju šta je ovo i da im onda ispričam priču. Tokom ‘sabatikala’ sam htela novu tetovažu, znala sam da sam htela da bude sa njegovim rukopisom, pogotovo nakon što je pobedio, ali nisam znala tačno šta. Ali je onda održao govor u kom je rekao deci da se usude da sanjaju, mislim da smo svi deca, iako imam 33 godina smatram sebe detetom i sanjarom i neću uskoro prestati da sanjam. Pitala sam ga da napiše „Usudi se da sanjaš“ i evo ga, to je njegov rukopis, napisao mi je to u svesci, a onda je tatu majstor to iskopirao. Veoma sam ponosna na tetovaže.“
Poruka za sve Novakove navijače je jasna.
„Hajde da nastavimo da se družimo, da podržavamo Novaka, da budemo neverovatna zajednica, hajde da budemo ljubazni, elegantni, puni poštovanja kao što je Novak. Poslednja poruka je da ste zaista izabrali pravog momka da podržavate.“
Žuli je bila više puta u Srbiji, oduševljena je ljudima i planira da detaljno upozna našu zemlju.
„Bila sam u Srbiji i to mi je jedna od najdražih uspomena. Kada god odem u Srbiju tako me toplo dočekaju, ne kažem to zato što si ti Srbin, već zaista to mislim. Imam osećaj kao da tamo pripadam, iako ne pričam srpski. Mislim da su ljudi tako zahvalni što pokazujem sve o Novaku, pokušavaju da mi se oduže i to je jako dirljivo. Hvala vam na tome. U trenutku kada još igra, moji odmori se svode na gledanje njegovih mečeva i druženje sa porodicom, ali će Novak prestati da igra godinama, godinama kasnije. Kada se to bude desilo, volela bih više da otkrijem o Beogradu, ali i ostatku Srbije. Znam da imate predivnu zemlju, iznajmiću automobil i ići ću po gradu. Ne volim da vozim, ali će me neko voziti. Uvek su svi Srbi divni, to ne uzivam zdravo za gotovo i mnogo cenim“, završila je uz osmeh Žuli za Nova.rs.
BONUS VIDEO Đoković savladao Norija na mastersu u Rimu
