5
Slučaj Ige Švjontek, koja je bila pozitivna na supstancu trimetazidin, u velikoj meri podseća na ono kroz šta je prošao Janik Siner, čija subina bi trebalo da bude poznata u narednim mesecima, nakon završetka procesa pred Sudom za sportsku arbitražu (CAS).
Prva stvar koja upada u oči kada je u pitanju poređenje dva slučaja jeste veo tajne i ćutanje nadležnih.
PROČITAJTE JOŠ...
Siner je, naime, bio pozitivan tokom turnira u Indijan Velsu, koji je održan u martu. Javnost je za to saznala pet meseci kasnije, u avgustu, i to da je doneta oslobađajuća presuda.
Kod Poljakinje je sve potrajalo doduše nešto kraće – bila je pozitivna u avgustu, suspendovana u septembru, a ljubitelji tenisa su za seo slučaj saznali u novembru.
U jednom slučaju „tišina“ je potrajala pet meseci, u drugom – tri.
Drugi zajednički „činilac“ je organizacija koja je izvršila istragu – Međunarodna organizacija za integritet tenisa (ITIA).
A i SIner i Švjontek su, u odnosu na zaprećenu, dobili najblažu moguću kaznu, i to u veoma kratkom roku. ITIA je Sinera oslobodila iako je dva puta bio pozitivan na doping testu na klostebol, dok je Poljakinja dobila dobila suspenziju na mesec dana.
Interesantno je da su i Švjontek i Siner „pali“ na testu jer su verovali timu koji su birali. Naime, Siner je (prema zvaničnoj priči) bio pozitivan jer su ga fizioterapeut Đakomo Naldi i kondcioni trener Umberto Ferara kontaminirali kremom koja je u sebi sadržala klostebol, dok je Iga ovu supstancu unela preko leka koji je koristila kako bi se izborila sa džet legom.
Možda i najveća sličnost dolazi iz statusa ove supstance. Naime, i klostebol i trimetazidin je moguće naći u sastavu lekova koji se nalaze u slobodnoj prodaji u apotekama, i izdaju se bez recepata.
No, ovaj slučaj ima jednu veliku razliku.
Naime, sprej zbog kog je Siner, navodno, pao na doping testu dolazi u pakovanju na kom velikim crvenim slovima piše „doping“, pa je tu informaciju veoma teško promašiti.
Sa druge strane, Švjontek je bila pozitivna na supstancu koju je moguće naći čak i u pakovanjima multivitamina, a česti su slučajevi nenamernog unosa.
Takođe, trebalo bi uzeti u obzir i to da je trimetazidin, iako prvobitno uvršćen kao stimulator u listu zabranjenih sredstava, reklasifikovan i sa nje pomeren u oznaku „modulator srčanog metabolizma“.
A nepoznanica je stav Svetske antidoping agencije. Ona, naime, ima rok od 42 dana, počev od 28. novembra, da se žali na presudu, pa će tek u januaru biti poznato da li će i ona, poput Sinera, morati da strepi narednih meseci, ili će u njenom slučaju čitava stvar ostati na jednomesečnoj zabrani.
BONUS VIDEO
