0
"Ne želim teatralnosti, reč ožiljak zvuči grubo, ali hoću da pošaljem poruku šta korona radi sportistima", poručuje Dejana Radanović.
Srpska teniserka nije od onih osoba koje kažu da „imaju dva rođendana“, niti ona želi još jedan, ali je u proteklih šest meseci dovela sebe u opasnost da izgovori te reči.
PROČITAJTE JOŠ:
Možda na njih već sada ima pravo, jer je gurajući telo preko limita koji joj je dozvoljavao koronavirus ozbiljno ugrozila zdravlje, ali je prošla sa lakšim posledicama.
Nije želela da prihvati da joj se nešto loše dešava, test na virus bio je negativan, a antitela je bilo na pretek. Za sve to vreme, poteškoća sa plućima nije bilo, ali ne znači da nije bilo ni posledica.
„U početku sam sve gledala nekako kao perfekcionista i pitala se kako ću sa treninzima i svim ostalim, ali sam onda shvatila da ništa ne zavisi od mene i šta da radim, živim svaki dan i to je to“, počinje Dejana priču za portal Nova.rs.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Ona je svoje srce oštetila, a da nije toga bila ni svesna jer je sve vreme osećala bol u nogama. Brojni sportisti koji se svakodnevno izlažu naporima rade to isto i ne znaju
„Vodila sam se time da bi meni značilo da mi je neko jasno rekao ‘ej, sedi mesec dana’. Meni je to rekla jedino mama, koja nikad nije imala veze sa sportom. I rekla sam ‘jao, nemoj da lupaš gluposti, ne mogu da dopustim sebi to’. Zato sam rešila da to podelim. Posle toga mi je ‘eksplodirao’ telefon. Kad sam otišla kod doktora, rekao mi je da su isto dva neka fudbalera iz Kikinde preminula. Nisam želela da bude ništa teatralno, nego samo ‘hej ljudi, sportisti, pazite šta radite'“, upozorava Dejana.
Srbija se sa virusom bori već godinu dana. Otprilike toliko ima kako je ovde registrovan prvi slučaj. Desetak dana ranije, sa konferencije nam je svima poslata poruka kako je to najsmešniji virus koji postoji na Fejsbuku.
„Ja sam prva bila u fazonu koji crni virus, nećemo o tome kako je nastao… Ali stvarno sam mislila ‘to je glupost, kakav crni virus’. A činjenica je da su ljudi umirali. Nekolicini oko mene je onda počelo da bude loše i meni se ovo desilo. Mnogi koji su mi pisali su isto tako razmišljali. Jedan dečko mi je poslao ‘toliko sam se glupo osećao što sam verovao da virus ne postoji, da nisam imao hrabrosti da pročitam tvoj tekst, osećao sam se kao budala’. Naš mentalitet je generalno takav, dok ne dođemo u situaciju da izgubimo nekog. Tek onda kažemo – e virus postoji“.
Kada su ljudi u Srbiji počeli da se suočavaju sa virusom, sve je češća priča bila o simptomima. I kod mnogih se nisu poklapali, a kašalj i temperatura su uz gubitak mirisa i ukusa najčešći.
„Kod mene je sve krenulo naivno. bila sam na turniru, vratila se i krenula da treniram. Jako su me bolele noge. Najviše me je udaralo na tu bol i nemoć. Prva dva dana, kažem kondicionom i teniskom treneru: ljudi, jako me bole noge. Ali opet, bar sam naučila da razlikujem granicu i da znam momenat kad treba da preguram. Ovo nije bio taj momenat. Bol, kao da imam sto godina i da ne mogu da hodam“, kaže Dejana.
Kaže da je tada proradio i stid, jer nije želela da se učini slabom bez opravdanja pred ljudima sa kojima radi svakog dana.
„Mene je u tom momentu iskreno bila sramota da kažem trenerima: ja sam umorna, opet. Od čega si umoran? Tako sam trenirala deset dana. Sad kad se vratim, ne znam ni kako sam uspevala“.
Ubrzo se ispostavilo da su jedan trener i njen blizak drug pozitivni i to je nateralo Radanovićevu da i sama uradi test, ali joj se po glavi vrzmalo i: „jao zamisli sad 14 dana karantina, ne znam šta mi je gore“.
Test je bio negativan, ali su antitela „divljala“. Radanović danas, nekoliko meseci kasnije ima vrednosti koje ljudi imaju ubrzo po preboljevanju virusa.
„Kad sam napisala taj tekst, tata me je pitao što mu nisam rekla. Jer, svaki put kad dođem s treninga, on me pita, ja mu kažem, super je. Ono što mi je rečeno, ja sam stvarno i radila, ali trener mi da deset forhenda iz korpe, zadišem se kao da sam trčala maraton. Takav osećaj. Ali sam sve odrađivala. Tako je bilo i sa pripremama i onda opet turniri“.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Na sve to su se nadovezale i poteškoće sa organizacijom i planiranjem turnira, a nedavnom objavom na Instagramu iznenadila je mnoge ljude iz porodice.
„Imao si dve opcije. Neka Francuska… Da ti opišem, to je takozvana 25-ica, 25.000. Ja kao recimo 250. na svetu na tim turnirima od 25.000 dolara budem u prvih pet nosilaca otprilike. Kad se desila korona, toliko se smanjio broj turnira, da sam ja sa 250. mesta ulazila poslednja u kvalifikacije. To je tolika razlika u jačini turnira da je to neverovatno. Jedino je tad bila Francuska gde je bilo pitanje da li bih upala u kvalifikacije ili Južna Afrika“.
Otišla je u Južnu Afriku jer je postojala varijanta – ili ćeš igrati Južnu Afriku, ili nećeš uopšte.
Bila je svesna da ne sme da se nervira jer je svakom teniseru potrebno nekoliko dana da se adaptira na uslove. Međutim, stanje se nije poboljšavalo.
„Prošla tri, četiri dana, uskoro treba da igram meč, ne osećam se dobro. Bila sam u tom stadijumu da treba da istrčim 50 metara da se zagrejem, ja ne mogu da trčim. Plakala sam na svakom treningu, pred svaki i posle. Ne znam šta se dešava sa mnom. Pa neko ko ima 50 godina moći će da odigra deset loptica, to nije bilo realno. Izgubila sam od neke devojke odande koju je realno trebalo da pobedom. Ja odserviram, ona vrati u bekhend i ja ne mogu da krenem. Onda sam rekla treneru da treba da se vratimo kući jer se ne osećam dobro i da ne vidim da će biti bolje“.
On je tada pokušao da na nju utiče strogo pedagoški i pričom da ne treba da bude kukavica, jer je prvi turnir i logično je da forma nije idealna.
„Malo sam se tad smirila i rešila da odigram drugi turnir. Prvo kolo, pobedila sam drugu nositeljku, osećala se malčice bolje. Igrala sam u šest popodne i nije bilo toliko toplo, što sam kasnije tek ukapirala. Sutradan protiv druge devojke do 3:3 sve ok, posle toga ne mogu da odserviram, riterniram, ništa. Odmah sam se vratila kući“.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Čak i tada je pokušavala da otpiše mogućnost da joj nešto fali govoreći „ma tamo je drugačiji vazduh“ i nije prihvatala mogućnost da nešto sa njom nije u redu.
Sve dok se alarm nije upalio po povratku u Srbiju i Novi Sad. Od subote do ponedeljka prošla su još dva dana i stanje je i dalje bilo loše.
„Pet lopti, ja ne mogu. Rekla sam treneru: gasi sve, ne mogu. Odmah sam zakazala kod kardiologa“.
Na pitanje kako je došlo baš do kardiologa, a ne do pulmologa koji se obično spominju u kontekstu korone, opisuje da je to zbog doktora Miloša iz Beograda, koji je odmah posle Tipsarevićevih egzibicija rekao da hitno ide kod lekara za srčane tegobe.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Pošto to nije uradila, kad su se pojavili ožiljci, znala je da je zabrljala, iako je od prošle godine poznat slučaj nekadašnjeg košarkaša Majkla Odža.
Odžo je imao virus, oporavio se, ali je krenuo da se izlaže velikim naporima i srce mu je otkazalo.
„EKG je bio u redu, ali se na snimku vide ožiljci. Oni ih zovu ožiljcima, ali meni to jako grubo zvuči. Ali, vide se te linije koje su nastale od korone. Ne treba da ih bude jer je moje srce dobro, zdravo i uvek je bilo. Korona je napravila to, a te mrlje ne smeju tu da budu. Tek kad mi je kardiolog rekao, pored košarkaša koji je preminuo, da su još dvojica fudbalera umrla, tek tad sam shvatila da je ko zna kako moglo da se završi i po mene. Nisam zaista mislila ništa teatralno, nego nisam bila svesna da je to moglo i meni da se desi i koliko sam imala sreće što se nije desilo“, priča nam Radanovićeva.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Njena koleginica sa WTA tura i drugarica Ivana Jorović prošla je kroz koronu relativno skoro i rekla je da ne može da se pokrene.
„Kaže ‘kad sam videla tvoj tekst, odmah mi je bilo lakše’. Samo sam joj preporučila da ćuti i da leži i da će dvaput presuti iz šupljeg u prazno ako se ne oporavi kako treba“. Ja bih volela da sam pročitala kod nekog. Evo svi sportisti koje svi pratimo kažu ‘evo imam koronu, završio sam, idem da treniram’. Baš mi jedna Bosanka isto kaže da ni posle šest meseci nije sto posto spremna. Nije poenta da ljudi pomisle da je bilo zamalo da umrem, ne. Nego da prosto imaju priču da znaju da treba napraviti pauzu“, veli Dejana.
Ovaj deo sezone veliki je izazov za one koji žive od tenisa i u njemu vide svoj „hleb“, ali kada dođe do problema sa zdravljem, sve ostalo se zaboravlja.
Zato je dobra vest to što će se Dejana oporaviti, ali tek pošto je na teži način naučila lekciju.
„Da, da, oporaviću se, ali mi je kardiolog tokom dve, tri nedelje preporučio samo laganu aktivnost. Uzmem da vozim bicikl, to smatram laganim i prvi put kad sam sela, deset minuta i bila sam zadihana. Prekjuče sam uspela pola sata i valjda ću za mesec dana na teren, ali ne mogu da pretpostavim kada će to biti vremenski“, zaključila je Dejana Radanović.
Pratite nas i na društvenim mrežama: